Evropska komisija preti Italiji zbog velikog javnog duga

Evropska komisija preti Italiji zbog velikog javnog duga

Evropska komisija obavestila je italijansku vladu da bi mogla biti kažnjena zato što nije smanjila rekordno visok nivo duga zemlje.

U izveštaju o italijanskom dugu, Evropska komisija pozvala je Rim da preduzme dodatne mere za smanjenje troškova u iznosu od 0,2 godišnjeg bruto društvenog proizvoda.

Zahtev Komisije verovatno neće biti dobro primljen u italijanskoj vladi levog centra koja je suočena s mogućim izborima ove ili sledeće godine.

– Komisija ne pokušava da izazove oluje, ona pokušava da brod bezbedno navodi u luku – rekao je komesar EU za ekonomiju i finansije Pierre Moscovici.

Posle izbijanja evropske dužničke krize od članica EU je zatraženo da postignu određene ciljeve kako bi se izbegla nova eskalacija krize. Očekuje se da ove godine italijanski dug dostigne rekordnih 133,3 odsto BDP-a, posle prošlogodišnjih 132,8 odsto, a trebalo bi da bude manji nego 2016.

Moscovici je rekao da će potencijalne mere protiv Italije, koje bi mogle značiti i veliku kaznu, zavisiti od novih ekonomskih prognoza Evropske komisije i novih statističkih podataka.

Italija ima rok do aprila da uvede “dodatne strukturne mere”, navodi se u izveštaju Komisije.

U nizu poruka na Twitteru, italijanski ministar finansija Pier Carlo Padoan naveo je da je jasno da izveštaj Evropske komisije ceni reforme u Italiji, ali i dodao da se mora učiniti više.

– Odnos dug/BDP se konačno stabilizovao, ali je u našem nacionalnom interesu da ga smanjimo –  rekao je Padoan.

Italijanska privreda se prethodnih nekoliko godina mučila da poveća rast s posebnim brigama oko bankarskog sektora koji je opterećen s oko 360 milijardi loše plasiranih zajmova. S obzirom na veličinu Italije, problemi u toj zemlji bi predstavljali mnogo veću brigu nego grčka dužnička kriza. Italijanska privreda, treća najveća u evrozoni posle nemačke i francuske, dodatno je pogođena nizom zemljotresa, kao i sve većim brojem migranata koji pokušavaju da dođu do Italije iz Libije.

Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis naveo je da su “troškovi zemljotresa i izbeglica potpuno uračunati u procenu”.

Dodatni razlog za brigu u Italiji je politička neizvesnost. Prethodni premijer Matteo Renzi je podneo ostavku u decembru pošto na referendumu nije prošao njegov predlog za ustavne reforme. Izbori se očekuju kasnije ove godine ili 2018. Moscovici je naveo da su u Italiji zabeleženi i neki pozitivni znaci, kao što je povećanje zaposlenosti posle reformi poreskog sistem i tržišta rada.

Izvor: GdeInvestirati/SrbijaDanas
Previous Rusija povećava vojno prisustvo na Kurilskim ostrvima, Japan protestvuje
Next Hesteel iz Smedereva neće prodavati kineski čelik u EU, Srbiji i regionu

You might also like

Makroekonomija

Udruženje banaka Srbije: Ukupni krediti manji 0,9 odsto u odnosu na decembar

Ukupni krediti privrede, preduzetnika i stanovništva u Srbiji na kraju januara ove godine iznosili su oko 2.156 milijardi dinara, što je 0,9 odsto manje nego na kraju decembra 2016. godine,

Makroekonomija

Crna Gora: Usvojen program ekonomskih reformi do 2020. godine

Vlada Crne Gore usvojila je Program ekonomskih reformi za period 2018-2020. godina, kao najvažniji dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i zemljama članicama EU, a čiji je cilj održiv

Energetika i naftna industrija

OPEC očekuje pad nafte u narednom kvartalu

Uravnoteženju tržišta do kraja ove godine doprineće višak na svetskom tržištu nafte, koji bi trebao biti smanjen, saopštila je OPEC.