Stambene nekretnine u ovim gradovima biće u fokusu investitora u 2017.

Stambene nekretnine u ovim gradovima biće u fokusu investitora u 2017.

Koliko koštaju stanovi u gradovima širom Evrope, koje su najpovoljnije opcije za investiranje u nekretnine, prognoze kretanja na tržištima za 2017. godinu…

Međunarodna brokerska kompanija za nekretnine “Tranio” je analizirala dinamiku cena nekretnina u 26 evropskih gradova, za period od 2008. do 2016.godine kako bi utvrdili koja će tržišta nekretnina biti najpovoljnija u 2017.godini.

Za one investitore koji se opredele za kratkoročna ulaganja, stručnjaci Tranio.com preporučuju tržišta koja su ušla u fazu oporavka.

Na takvim tržištima se preferiraju stariji objekti, odnosno kupovanje jeftinijih nekretnina, adaptacija i prodaja istih nakon nekoliko godina. Druga opcija je kupovanje nekretnina u izgradnji, radi kasnije preprodaje.

Ove strategije bi trebale dati rezultate u Madridu, Barseloni, Bukureštu, Sofiji, Dablinu, Bratislavi, Lisabonu i Varšavi.

Madrid (Foto:www.happycow.net)

Madrid (Foto:www.happycow.net)

Tržišta nekretnina u Madridu i Barseloni označena kao “najtoplija” u 2017. godini

George Kachmazov, osnivač i jedan od direktora “Tranio” kaže: “Mi ohrabrujemo investitore da u 2017. godini prošire svoje investicije i ulože kapital na više tržišta”

“Ukoliko bi klijent danas došao u Tranio i pitao me gde investirati, ja bih im savetao da većinu investicionog kapitala (70%) ulože u projekte niskog rizika sa godišnjim prinosima 4-5 odsto. Mikro-stanovi (20-30 kvadrata) u velikim nemačkim gradovima su savršeni za ovakav vid ulaganja. Zbog njihove minijaturne površine, mikro-stanovi su relativno jeftini za stanare a vlasnicima nude relativno visok prinos od iznajmljivanja.

“Za prestalih 30% kapitala preporučio bi investitorima ulaganje u starije objekte u Španiji i njihovo renoviranje. Prinos na takve projekte je obično 12-15% godišnje. Tržište nekretnina u Barseloni je sada “zrelo” za takve opcije. Cene stambenih nekretnina su još daleko od vrhunca, primetan je manjak novogradnje, kamatne stope na kredite su na minimalnom nivou, a cene nekretnina će tek uzleteti u godinama koje dolaze”.

“Generalno, španska ekonomija raste a stopa nezaposlenosti pada. Istovremeno, kamatne stope na kredite padaju, potražnja za nekretninama raste. Ovo pokazuje da su cene nekretnina u Španiji spremne za daljni rast, a očekuje se da Madrid i Barselona nadmaše ostale gradove u zemlji.

Prema španskom sajtu za nekretnine Idealista.com, cene nekretnina u glavnom gradu Španije pale su 23,3% između 2008. i 2015. godine, pre nego su počele rasti. U trećem kvartalu 2016. prosečna prodajna cena stambenog kvadrata iznosila je 2.902 evra.

Cene nekretnina u Barseloni su počele padati 2007. godine, da bi u 2013. su dosegle minimum. U trećem tromesečju 2016. prosečna cena stana je iznosila 3.667 evra po metru kvadratnom, što je 13,1% manja cena u odnosu na 2008. godinu. Ali cene u Barseloni rastu.

Bukurešt (Foto:Reddit)

Bukurešt (Foto:Reddit)

Bukurešt, Sofija, Dablin, Bratislava, Lisabon

Jedno od najperspektivnijih tržišta nekretnina u Evropi je Bukurešt. Cene u glavnom gradu Rumunije su u periodu 2008.-2016. pale 35,4 odsto, sa prosečnih 1.771 evra po kvadratu, na 1,144 EUR/m2, pokazuju podaci rumunskog sajta za nekretnine Imobiliare.ro.

Krajem 2015. godine i u 2016. tržište je krenulo putem oporavka. Od septembra 2015. do septembra prošle godine cene stambenih nekretnina u Bukureštu su porasle za 5 odsto. Ovu pozitivnu dinamiku na tržištu podupire ekonomski rast: stopa rasta rumunskog BDP-a je u 2015. godini iznosila 3,7%, što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi.

U Sofiji su cene poslednjih godina pale, u proseku, 20,1 odsto, sa 570 EUR/m2 u 2008. godini, na 450 evra po kvadratu u trećem kvartalu 2016. godine. Međutim tržište nekretnina u Sofiji se oporavlja a kupci su postali aktivniji. Očekuje se da daljni rast cena podstakne i slabija ponuda stambenih jedinica.

Cene stambenih nekretnina u Dablinu su, takođe, značajno pale poslednjih godina. Vrednost nekretnina 2016 godine bila je u proseku, manja 18 odsto nego 2008. godine. Međutim, oporavak tržišta je počeo 2013. godine, i od tada su nekretnine poskupele oko 32 odsto.Stanovi u centru Dablina koštaju 5.000 evra po kvadratu, što je skuplje nego na drugim tržištima koja su u fazi oporavka, pokazuju podaci agencije Numbeo.

Tržišta nekretnina u Bratislavi i Lisabonu, gde su cene 2016. godine bile manje za 7,8% odnosno 7 odsto nego 2008. godine, imaju potencijala za rast. Cene na ova dva tržišta su se počele oporavljati 2014. godine. Prema podacima Statističkih zavoda Slovačke i Portugala, prosečna cena stambenog kvadrata je u trećem tromesečju 2016. godine iznosila: u Bratislavi 1.818 evra, u Lisabonu 1.308 evra.

Tržište nekretnina u Varšavi je spremno za rast u 2017. godini. Prema podacima Centralne banke Poljske, cene nekretnina su u periodu 2008-2016. pale 13,9%, sa 2.314 evra po metru kvadratnom, na 1.992 EUR/m2. Kad je u pitanju glavni grad Poljske analitičari su podeljeni u vezi izgleda tržišta nekretnina. Stručnjaci sajta “Trading Economics” očekuju blagi pad cena u bliskoj budućnosti, i njihov oporavak na nivo iz prošle godine do 2020.godine.

S druge strane, eksperti globalne konsalting grupe “Knight Frank” pokazuju malo više optimizma u vezi sa cenama nekretnina u Poljskoj za narednu godinu. “Knight Frank” predviđa rast cena nekretnina širom zemlje, pri čemu će taj rast u Varšavi biti izraženiji. Kamate na kredite u Poljskoj su i dalje veoma niske, dok je tražnja stambene imovine u porastu.

Riga (Foto:www.esl-idiomas.com)

Riga (Foto:www.esl-idiomas.com)

Baltičke zemlje

Cene nekretnina su pale i u Baltičkim državama za vreme globalne finansijske krize. U periodu od 2008. do 2009. godine cene nekretina su pale po 30% u Viljnusu i Talinu, a 42% u Rigi, podaci su agencije “Ober-Haus”. Ova tržišta nekretnina su se počela oporavljati već 2010. godine. U trećem tromesečju je prosečna cena stambenog kvadrata u Talinu bila veća 40% u odnosu na 2008. godinu.

Cene stambenih nekretnina u mnogim evropskim gradovima su uspešno prebrodile globalnu finansijsku oluju, i prema prognozama “Trading Economics” cene nekretnina će na ovim tržištima rasti, još najmanje, do 2020.godine.

Berlin (Foto:fia-fe.com)

Berlin (Foto:fia-fe.com)

U Berlinu, Beču i Londonu cene stambenih nekretnina neprestano rastu

Najdramatičniji rast cena nekretnina beleži glavni grad Nemačke. Generalno, cene nekretnina u Berlinu su utrostručene od 2008. godine, od oko 1.610 evra po kvadratu, do 4.613 evra u proseku , prema podacima nemačkog sajta za nekretnine Wohnungsboerse.net i istraživanjima Investitionsbank Berlin.

Za nedavni “bum” na berlinskom tržištu nekretnina zaslužno je nekoliko faktora, uključujući rast populacije, smanjenu stopu nezaposlenosti, pad kamata na kredite na istorijski minimum od 1% godišnje, te manji obim izgradnje koji ne odgovara rastućoj potražnji. Na tržištu nekretnina u Berlinu za investitore je najatraktivniji sektor zakupa stanova. Oko 80% stanovnika Berlina živi u iznajmljenim stanovima. Prema mišljenju mnogih stručnjaka, potražnja će u Berlinu, posebno na tržištu novogradnje, i ubuduće premašivati ponudu a cene će nastaviti rasti.

Cene nekretnina u Beču su, u periodu 2008.-2016. godine, povećane za 20.7%, prema podacima Centralne banke Austrije. Stambeni kvadrat u gradu košta u rasponu od 4.000 evra do 11.000 evra, podaci su austrijskog sajta za nekretnine Immopreise.at.

Tržište nekretnina u Beču je slično onome u Berlinu: Velika većina građana Beča živi u iznajmljenim stanovima, usled čega su strani investitori najaktivniji u sektoru nekretnina u svrhu zakupa. Očekuje se da kamate na kredite u Austriji ostanu niske (u rasponu 2-3% godišnje), a potražnja će verovatno premašiti ponudu stambenog prostora, pa je za očekivati da će cene i dalje rasti.

Stokholm (Foto:www.azamaraclubcruises.com)

Stokholm (Foto:www.azamaraclubcruises.com)

Stokholm, Helsinki, Luksemburg

Stokholm,Helsinki i Luksemburg su takođe zabeležili dvocifreni rast, ali i periodični pad cena nekretnina.

Primera radi, cene stambenih nekretnina u Stokholmu su u proseku veće 63,7% u poređenju sa 2008. godinom. Cene nekretnina u glavnom gradu Švedske su stalno rasle, sa izuzetkom u 2011. godini, kad su cene stambene imovine pale, u proseku, 1,3 odsto, u odnosu na 2010. godinu. Na kraju 2016. godine, stanovi u centru Stokholma su se prodavali po ceni 9.500 EUR/m2, u proseku, prema statistici agencije za nekretnine Svensk Mäklarstatistik.

Skok cena za više od 30% zabeležen je u Helsinkiju i Luksemburgu. Glavni grad Finske je samo u 2014. zabeležio blagi pad . Prema najnovijim podacima finskog sajta za nekretnine Asuntojenhinnat.fi., stan u Helsinkiju košta u proseku, 4.514 evra po metru kvadratnom.

Pad cena stanova u Luksemburgu je zabeležen samo 2009. godine, ali su od 2008. do kraja 2016. godine porasle u proseku 36 odsto.

Prosečna oglašena cena stana u Beogradu iznosila je u januaru ove godine 1.112 evra po kvadratnom metru, podatak je sajta za nekretnine “Halo oglasi”.

Izvor:Agencije

Previous Beogradska berza: Kompanija Milan Blagojević ubedljivo najprometnija
Next Saxo bank učinila tehničku analizu delotvornom uz jedinstvenu integraciju Autochartist platforme

You might also like

Rezidencijalne nekretnine 0 Comments

Argentina: Prosečna cena stana porasla 20 odsto za pet godina

San o vlastitom krovu nad glavom za stanovnike glavnog grada Argentine danas je mnogo dalji nego pre pet godina, pišu lokalni mediji.

Nekretnine 0 Comments

Beograd: Sledećeg meseca počinje rušenje nelegalno sazidanih objekata?

Sve beogradske opštine popisale su objekte koji su od kraja pretprošle godine, kada je stupio na snagu Zakon o ozakonjenju, zidani bez dozvola.

Nekretnine 0 Comments

Stabilno tržište i realne cene podstakli tražnju nekretnina u Beogradu

Tržište nekretnina u Srbiji zabeležilo je rast u prošloj godini za oko 20 odsto, a kupci su, prema podacima agencija, stanove plaćali podjednako gotovinom i kreditima banaka.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply