Vučićeva inicijativa o uspostavljanju Carinske unije na Balkanu

Vučićeva inicijativa o uspostavljanju Carinske unije na Balkanu

Za ekonomije Zapadnog Balkana, integracija trgovine i transporta je najdirektnija putanja za napredak, ocenjuje premijer Srbije Aleksandar Vučić u projektu kojim inicira uspostavljanje Carinske unije u tom regionu.

Reč je o “papiru”, kako ga je nazvao premijer, tačnije njegovoj inicijativi za Zapadni Balkan, sa kojom je upoznao austrijskog kancelara Kristijana Kerna, a sa premijerima Bosne i Hercegovine i Albanije, Denisom Zvizdićem i Edijem Ramom, zasad obavio prve konsultacije.

“Prošlost, sadašnjost i budućnost članica Zapadnog Balkana neodvojivo je povezana sa zemljama Evropske unije, a veća ekonomska integracija unutar Zapadnog Balkana, kao i između Zapadnog Balkana i EU, predstavlja važan korak u tom pravcu”, navodi Vučić u tom dokumentu, u koji je Tanjug imao uvid.

U tekstu na šest strana, srpski premijer je konstatovao da moć ekonomskih integracija deluje širom sveta.

Zemlje koje ostvaruju viši nivo prihoda, kako je primetio, postižu to kroz povezivanje sa globalnim tržištima putem trgovine, saobraćaja i investicija.

“Integrisanje se povezuje sa povećanjem produktivnosti kroz jačanje konkurentnosti, veću izloženost graničnim tehnologijama, a malim privredama omogućava postizanje rentabilnosti kroz unapređenje kvaliteta i obima proizvodnje uz niže troškove (economies of scale)”.

U dokumentu se napominje da se ove godine obeležava 10. godišnjica od uspostavljanja CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini, u okviru kog je šest učesnica Zapadnog Balkana proširilo svoja lokalna tržišta u jedno veće, od cirka 20 miliona ljudi.

“Učešće u CEFTA je imalo značajan pozitivan efekat na trgovinske tokove za šest učesnica sporazuma, povećavši izvoz unutar regiona za oko 75 odsto”, naveo je premijer.

Međutim, kako napominje, generalno ekonomije Zapadnog Balkan su i dalje slabo integrisane u svetsku trgovinu.

Nakon snažnog rasta izvoza 1990-ih, taj zamajac je usporio u većini od šest učesnika sporazuma od sredine prošle decenije, navodi Vučić i dodaje da su nove granice u regionu takođe značile da trgovina nikada neće dostići svoj pun potencijal.

“Činjenica je da bi se, ukoliko bi učesnice na Zapadnom Balkanu ostvarile isti obim trgovine sa susedima, kakav su imale u vreme Jugoslavije, izvoz najmanje udvostručio”.

Uspostavljanje područja slobodne trgovine doprinelo je ekonomskom razvoju i unapređenju regionalne saradnje. CEFTA je učesnicima sporazuma dala znatnu ali ne i dovoljnu pokretačku silu za ostvarenje lakše tranzicije i pristupanje EU.

Na osnovu prošlog iskustva, može se izvući zaključak, smatra Vučić, da je saradnja prema CEFTA sporazumu donela korist svim stranama, i da su svi izrazili jasno opredeljenje za dalje produbljivanje integrisanja.

Većina članica CEFTA, kako je konstatovao, doživljava ovu ekonomsku zajednicu samo kao tranzicionu fazu na putu ka EU i uglavnom sledi sopstvene interese, u nastojanju da, u što kraćem periodu, dođu do EU, ne uzimajući u obzir druge.

Ipak, značaj CEFTA je jasno demonstriran na primeru Hrvatske i Slovenije.

Naime, za obe države, tržište CEFTA je bilo i još uvek je veoma važno, uprkos njihovom članstvu u EU, pošto je lakše ući i zadržati dobru poziciju na ovom tržištu.

Pristupanjem EU, niko se ne udaljava od regiona, već upravo suprotno, zemlje ostaju tamo gde jesu, a preporučuje se značajno poboljšanje njihovog odnosa sa regionom na duge staze na najbolji mogući način, što do sada nije bio slučaj, naročito ukoliko govorimo o saradnji u proizvodnji i većoj integraciji nacionalnih ekonomija.

Sa takvim konstruktivnim pristupom, kroz dublju ekonomsku integraciju, proces pristupanja EU može biti značajno ubrzan za svaku zemlju, dok bi region, kao celina, mogao da na duže staze ojača svoju ekonomsku poziciju u Evropi i širom sveta, navodi se u dokumentu premijera Vučića o Carinskoj uniji na Zapadnom Balkanu.

Izvor:Tanjug
Previous Cene kobalta porasle 50% od septembra
Next Rusija priznala lična dokumenta Donbasa

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Da li će ECB u četvrtak razočarati finansijska tržišta?

Da li će Evropska centralna banka na sastanku u četvrtak dati novi podsticaj evropskoj ekonomiji koja je i dalje podložna krizi, ali i neizvesnostima nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim

Makroekonomija 0 Comments

Ministarstvo finansija: Javni dug Srbije dostigao 24,7 milijardi evra

Na kraju novembra 2016. godine javni dug Srbije iznosio je oko 24,71 milijardi evra, što je 72,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je danas Ministarstvo finansija Srbije.

Makroekonomija 0 Comments

Niska zainteresovanost za državne obveznice

Iako su bankarske kamate na štednju pale na oko 1 odsto, građani se retko odlučuju da svoj novac ulože u državne obveznice.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply