Vučićeva inicijativa o uspostavljanju Carinske unije na Balkanu

Vučićeva inicijativa o uspostavljanju Carinske unije na Balkanu

Za ekonomije Zapadnog Balkana, integracija trgovine i transporta je najdirektnija putanja za napredak, ocenjuje premijer Srbije Aleksandar Vučić u projektu kojim inicira uspostavljanje Carinske unije u tom regionu.

Reč je o “papiru”, kako ga je nazvao premijer, tačnije njegovoj inicijativi za Zapadni Balkan, sa kojom je upoznao austrijskog kancelara Kristijana Kerna, a sa premijerima Bosne i Hercegovine i Albanije, Denisom Zvizdićem i Edijem Ramom, zasad obavio prve konsultacije.

“Prošlost, sadašnjost i budućnost članica Zapadnog Balkana neodvojivo je povezana sa zemljama Evropske unije, a veća ekonomska integracija unutar Zapadnog Balkana, kao i između Zapadnog Balkana i EU, predstavlja važan korak u tom pravcu”, navodi Vučić u tom dokumentu, u koji je Tanjug imao uvid.

U tekstu na šest strana, srpski premijer je konstatovao da moć ekonomskih integracija deluje širom sveta.

Zemlje koje ostvaruju viši nivo prihoda, kako je primetio, postižu to kroz povezivanje sa globalnim tržištima putem trgovine, saobraćaja i investicija.

“Integrisanje se povezuje sa povećanjem produktivnosti kroz jačanje konkurentnosti, veću izloženost graničnim tehnologijama, a malim privredama omogućava postizanje rentabilnosti kroz unapređenje kvaliteta i obima proizvodnje uz niže troškove (economies of scale)”.

U dokumentu se napominje da se ove godine obeležava 10. godišnjica od uspostavljanja CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini, u okviru kog je šest učesnica Zapadnog Balkana proširilo svoja lokalna tržišta u jedno veće, od cirka 20 miliona ljudi.

“Učešće u CEFTA je imalo značajan pozitivan efekat na trgovinske tokove za šest učesnica sporazuma, povećavši izvoz unutar regiona za oko 75 odsto”, naveo je premijer.

Međutim, kako napominje, generalno ekonomije Zapadnog Balkan su i dalje slabo integrisane u svetsku trgovinu.

Nakon snažnog rasta izvoza 1990-ih, taj zamajac je usporio u većini od šest učesnika sporazuma od sredine prošle decenije, navodi Vučić i dodaje da su nove granice u regionu takođe značile da trgovina nikada neće dostići svoj pun potencijal.

“Činjenica je da bi se, ukoliko bi učesnice na Zapadnom Balkanu ostvarile isti obim trgovine sa susedima, kakav su imale u vreme Jugoslavije, izvoz najmanje udvostručio”.

Uspostavljanje područja slobodne trgovine doprinelo je ekonomskom razvoju i unapređenju regionalne saradnje. CEFTA je učesnicima sporazuma dala znatnu ali ne i dovoljnu pokretačku silu za ostvarenje lakše tranzicije i pristupanje EU.

Na osnovu prošlog iskustva, može se izvući zaključak, smatra Vučić, da je saradnja prema CEFTA sporazumu donela korist svim stranama, i da su svi izrazili jasno opredeljenje za dalje produbljivanje integrisanja.

Većina članica CEFTA, kako je konstatovao, doživljava ovu ekonomsku zajednicu samo kao tranzicionu fazu na putu ka EU i uglavnom sledi sopstvene interese, u nastojanju da, u što kraćem periodu, dođu do EU, ne uzimajući u obzir druge.

Ipak, značaj CEFTA je jasno demonstriran na primeru Hrvatske i Slovenije.

Naime, za obe države, tržište CEFTA je bilo i još uvek je veoma važno, uprkos njihovom članstvu u EU, pošto je lakše ući i zadržati dobru poziciju na ovom tržištu.

Pristupanjem EU, niko se ne udaljava od regiona, već upravo suprotno, zemlje ostaju tamo gde jesu, a preporučuje se značajno poboljšanje njihovog odnosa sa regionom na duge staze na najbolji mogući način, što do sada nije bio slučaj, naročito ukoliko govorimo o saradnji u proizvodnji i većoj integraciji nacionalnih ekonomija.

Sa takvim konstruktivnim pristupom, kroz dublju ekonomsku integraciju, proces pristupanja EU može biti značajno ubrzan za svaku zemlju, dok bi region, kao celina, mogao da na duže staze ojača svoju ekonomsku poziciju u Evropi i širom sveta, navodi se u dokumentu premijera Vučića o Carinskoj uniji na Zapadnom Balkanu.

Izvor:Tanjug
Previous Cene kobalta porasle 50% od septembra
Next Rusija priznala lična dokumenta Donbasa

You might also like

Makroekonomija

Rast deviznih rezervi Kine nadmašio očekivanja

Devizne rezerve Kine su u maju porasle četvrti mesec zaredom, pošto su stroge mere kontrole kapitala i slabljenje dolara pomogli ograničavanju odliva deviznih sredstava.

Makroekonomija

Fitch: Manja projekcija rasta globalne ekonomije

Američka bonitetna agencija Fitch srezala je projekciju rasta globalne ekonomije. Svetski bruto domaći proizvod (BDP) će porasti za 2,5 odsto u 2016. godini.

Svetske berze

Cene nafte porasle, globalna proizvodnja pala

Cene nafte na međunarodnim tržištima u četvrtak su se oporavile nakon što je potvrđeno da je proizvodnja nafte na globalnom nivou opala, prvi put posle više meseci.