Rast BDP-a Srbije u četvrtom kvartalu 2,5 odsto

Rast BDP-a Srbije u četvrtom kvartalu 2,5 odsto

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2016. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,5 odsto prema preliminarnim podacima, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Kako je sopštio RZS, obračun kvartalnog BDP-a za četvrti kvartal 2106. godine, koji je detaljniji biće objavljen 28.februara.

 Prerađivačka industrija predvodi rast industrijske proizvodnje

Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2016. bila je veća za 3,9 odsto nego u decembru 2015. dok je u odnosu na prosek 2015. bila veća za 11,2 odsto, objavio je RZS.

U decembru 2016. u poređenju sa istim mesecom 2015. industrijska proizvodnja u sektoru prerađivačke industrije bila je veća za 8,2 odsto dok je u rudarstvu zabeležen pad od 3,1 odsto a u sektoru snabdevanje strujom, gasom, parom i klimatizacija, 6,3 odsto.

U odnosu na 2015, u 2016. godini je u prerađivačkoj industriji registrovan rast od 5,3 odsto, u rudarstvu od 4 odsto a u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija od 2,7 odsto, pokazuju podaci RZS.

Gledano po namenskim grupama, poslednjeg meseca 2016. u odnosu na isti 2015. u proizvodnji netrajnih proizvoda za široku potrošnju rast je bio 8,7 odsto a u proizvodnju intermedijarnih proizvoda osim energije 8,3 odsto.

Istovremeno je rast proizvodnje kapitalnih proizvoda bio 6,9 odsto a trajnih proizvoda za široku potršnju 0,9 odsto. Pad od 4,8 odsto registrovan je u proizvodnji energije.

Kada je reč o obimu industrijske proizvodnje, u decembru 2016. u odnosu na decembar 2015. rast se ; beleži kod 17 oblasti koje imaju učešće u strukturi industrijske proizvodnje od 54 odsto a pad kod 12 oblasti.

RZS je saopštio da su najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u decembru 2016. u odnosu na isti mesec 2015. imale proizvodnja prehrambenih proizvoda, osnovnih metala, mašina i opreme.

Istovremeno su najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje 2016. u odnosu na 2015. imale proizvodnja prehrambenih proizvoda, hemikalija i hemijskih proizvoda, električne energije i proizvodnja proizvoda od gume i plastike.

Foto:Sputnik

Foto:Sputnik

Rast prometa u decembru 2016.

Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u decembru 2016. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine bio je veći u tekućim cenama za devet odsto, a u stalnim cenama za 6,8 odsto, saopštio je RZS.

U decembru je u poređenju sa novembrom promet robe bio veći u tekućim cenama za 13,3 odsto, a u stalnim cenama (kad se isključi inflacija) za 13,2 odsto.

Promet robe je u 2016. u odnosu na prethodnu godinu bio veći u tekućim cenama za 7,4 odsto, a u stalnim cenama za 7,5 odsto.

Foto:rmgbd.net

Foto:rmgbd.net

Povećana spoljnotrgovinska razmena

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2016. godini iznosila je, izraženo u dolarima, 34,14 milijardi, što je porast od 8,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je u evrima bila veća za 8,4 odsto i iznosila je 30,82 milijarde, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Izvezeno je robe u vrednosti 14,88 milijardi dolara, što je povećanje od 11,2 odsto, a uvezeno je za 19,26 milijardi dolara, za 5,7 odsto više nego prethodne godine.

Izvoz robe izražen u evrima imao je vrednost od 13,43 milijarde i to je povećanje od 11,5 odsto, a uvoz je koštao 17,39 milijardi, što je rast od 6,1 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,3 odsto i veća je nego u 2015. godini kada je iznosila 73,5 odsto.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,1 odsto), sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (26,3 odsto), Beogradski region (25,8 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (15,8 odsto).

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (46 odsto), Region Vojvodine (26,1 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,2 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (9,9 odsto).

U izvozu su glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije bili Italija, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Rumunija i Ruska Federacija, a u uvozu Nemačka, Italija, Kina, Ruska Federacija i Madjarska.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,4 odsto ukupne razmene, drugi po važnosti partner bile su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima Srbija ima suficit u razmeni od 1,89 milijardi dolara.

Gdeinvestirati/Agencije
Previous Rusi sve više zainteresovani za nekretnine u Majamiju
Next Republika Srpska: Svako treće domaćinstvo bavi se poljoprivredom

You might also like

Najvažnije vesti 1Comments

Neuplaćeni doprinosi ostavljaju skoro 450.000 ljudi bez penzije

U Srbiji, prema procenama sindikata, ima najmanje 450.000 neprijavljenih radnika, kao i onih čije doprinose i poreze na zarade poslodavci uplaćuju na iznos minimalne plate, pišu Večernje novosti.

Lifestyle 0 Comments

Džek Ma: Ljudi će u budućnosti raditi četiri sata dnevno

Ljudi će u budućnosti raditi četiri sata dnevno, i možda samo četiri dana nedeljno, tako bar misli Džek Ma, osnivač kompanije Alibaba.

Najvažnije vesti 0 Comments

Nikolić: Srbija ne želi da pomaže retrogradnim procesima

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je danas na otvaranju Saveta ministara spoljnih poslova Organizacije crnomorske ekonomske saradnje (OCES) da se iz Beograda svetu šalje poruka prijateljstva, saradnje i mira, uz

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply