Rast BDP-a Srbije u četvrtom kvartalu 2,5 odsto

Rast BDP-a Srbije u četvrtom kvartalu 2,5 odsto

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2016. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,5 odsto prema preliminarnim podacima, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Kako je sopštio RZS, obračun kvartalnog BDP-a za četvrti kvartal 2106. godine, koji je detaljniji biće objavljen 28.februara.

 Prerađivačka industrija predvodi rast industrijske proizvodnje

Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2016. bila je veća za 3,9 odsto nego u decembru 2015. dok je u odnosu na prosek 2015. bila veća za 11,2 odsto, objavio je RZS.

U decembru 2016. u poređenju sa istim mesecom 2015. industrijska proizvodnja u sektoru prerađivačke industrije bila je veća za 8,2 odsto dok je u rudarstvu zabeležen pad od 3,1 odsto a u sektoru snabdevanje strujom, gasom, parom i klimatizacija, 6,3 odsto.

U odnosu na 2015, u 2016. godini je u prerađivačkoj industriji registrovan rast od 5,3 odsto, u rudarstvu od 4 odsto a u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija od 2,7 odsto, pokazuju podaci RZS.

Gledano po namenskim grupama, poslednjeg meseca 2016. u odnosu na isti 2015. u proizvodnji netrajnih proizvoda za široku potrošnju rast je bio 8,7 odsto a u proizvodnju intermedijarnih proizvoda osim energije 8,3 odsto.

Istovremeno je rast proizvodnje kapitalnih proizvoda bio 6,9 odsto a trajnih proizvoda za široku potršnju 0,9 odsto. Pad od 4,8 odsto registrovan je u proizvodnji energije.

Kada je reč o obimu industrijske proizvodnje, u decembru 2016. u odnosu na decembar 2015. rast se ; beleži kod 17 oblasti koje imaju učešće u strukturi industrijske proizvodnje od 54 odsto a pad kod 12 oblasti.

RZS je saopštio da su najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u decembru 2016. u odnosu na isti mesec 2015. imale proizvodnja prehrambenih proizvoda, osnovnih metala, mašina i opreme.

Istovremeno su najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje 2016. u odnosu na 2015. imale proizvodnja prehrambenih proizvoda, hemikalija i hemijskih proizvoda, električne energije i proizvodnja proizvoda od gume i plastike.

Foto:Sputnik

Foto:Sputnik

Rast prometa u decembru 2016.

Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u decembru 2016. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine bio je veći u tekućim cenama za devet odsto, a u stalnim cenama za 6,8 odsto, saopštio je RZS.

U decembru je u poređenju sa novembrom promet robe bio veći u tekućim cenama za 13,3 odsto, a u stalnim cenama (kad se isključi inflacija) za 13,2 odsto.

Promet robe je u 2016. u odnosu na prethodnu godinu bio veći u tekućim cenama za 7,4 odsto, a u stalnim cenama za 7,5 odsto.

Foto:rmgbd.net

Foto:rmgbd.net

Povećana spoljnotrgovinska razmena

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2016. godini iznosila je, izraženo u dolarima, 34,14 milijardi, što je porast od 8,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je u evrima bila veća za 8,4 odsto i iznosila je 30,82 milijarde, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Izvezeno je robe u vrednosti 14,88 milijardi dolara, što je povećanje od 11,2 odsto, a uvezeno je za 19,26 milijardi dolara, za 5,7 odsto više nego prethodne godine.

Izvoz robe izražen u evrima imao je vrednost od 13,43 milijarde i to je povećanje od 11,5 odsto, a uvoz je koštao 17,39 milijardi, što je rast od 6,1 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,3 odsto i veća je nego u 2015. godini kada je iznosila 73,5 odsto.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,1 odsto), sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (26,3 odsto), Beogradski region (25,8 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (15,8 odsto).

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (46 odsto), Region Vojvodine (26,1 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,2 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (9,9 odsto).

U izvozu su glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije bili Italija, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Rumunija i Ruska Federacija, a u uvozu Nemačka, Italija, Kina, Ruska Federacija i Madjarska.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,4 odsto ukupne razmene, drugi po važnosti partner bile su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima Srbija ima suficit u razmeni od 1,89 milijardi dolara.

Gdeinvestirati/Agencije
Previous Rusi sve više zainteresovani za nekretnine u Majamiju
Next Republika Srpska: Svako treće domaćinstvo bavi se poljoprivredom

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Dimitrije Boarov: Smanjite poreze umesto “bacanja para narodu iz helikoptera”

Ideja o helikopterskom novcu nije nova. Šta preostaje Srbiji u nedostatku novih ekonomskih predloga ukoliko ne nastavi angažman sa Međunarodnim monetarnim fondom?

Makroekonomija 0 Comments

Ana Brnabić: Povećanje plata i penzija u skladu sa budžetom

Mandatarka Ana Brnabić izjavila je da od prethodne vlade koju je vodio Aleksandar Vučić nasleđuje punu kasu, kao i sređene i stabilne javne finansije.

Makroekonomija 0 Comments

Sve više izvozimo u EU

Podaci o trgovinskoj razmeni Srbije sa Evropskom unijom (EU) za 2015. pokazuju da je pokrivenost uvoza izvozom dostigla istorijski maksimum od 77 odsto i da nastavlja da raste. 

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply