Zid prema Meksiku, ponovno uspostavljanje tajnih zatvora, “bezbedne zone” u Siriji…, prvi dani vlasti Donalda Trampa

Zid prema Meksiku, ponovno uspostavljanje tajnih zatvora, “bezbedne zone” u Siriji…, prvi dani vlasti Donalda Trampa

Američki predsednik Donald Tramp potpisao je u sredu uredbe o izgradnji zida duž granice sa Meksikom i uskraćivanju federalnih sredstava američkim gradovima koji štite ilegalne imigrante, čime je brzo počeo da ispunjava kontroverzna obećanja data tokom predizborne kampanje.

Tramp je takođe najavio da će značajno da poveća broj pograničnih agenata.

Predsednik Donald Tramp je u Sekretarijatu za unutrašnju bezbednost potpisao dve izvršne uredbe. Prva predviđa izgradnju zida duž oko 3200 kilometara duge američko-meksičke granice.

“Počev od danas, Sjedinjene Države vraćaju kontrolu nad svojim granicama. Spasićemo živote na obe strane granice”, poručio je Tramp i najavio je će zid odmah početi da se gradi.

Prethodno je u intervjuu za televiziju ABC ponovo ustvrdio da će Meksiko da plati za zid iako je meksički predsednik više puta odbacio te navode.

“On mora to da kaže. Međutim, ja ti kažem da će platiti. Možda u nekom komplikovanom obliku. Ali morate da razumete, ono što radim je dobro za SAD, kao i za Meksiko.”

Drugom uredbom ukida se federalna pomoć saveznim državama i gradovima, koji odbijaju da deportuju ilegalne imigrante.

Foto:Yahoo

Foto:Yahoo

Pre nego što je Tramp potpisao uredbe o imigraciji, američka organizacija za zaštitu ljudskih prava “Human Rights Watch ” izrazila je veliku zabrinutost zbog agende novog američkog predsednika – uključujući zatvaranje vrata za izbeglice, ograničenje prava žena kada je reč o njihovom zdravlju, te moguće korišćenja tajnih zatvora CIA-e van Sjedinjenih Država, za koje je bivši predsednik Barak Obama naložio da se zatvore.

Tramp je u sredu saopštio da veruje da je mučenje zatvorenika delotvorno, dok se njegova administracija priprema za sveobuhvatno preispitivanje načina na koji Amerika vodi rat protiv terorizma. To, između ostalog, obuhvata i moguću ponovnu upotrebu zabranjenih metoda ispitivanja zatvorenika.

Izvršni direktor Human Rights Watch-a Kenet Rot zatražio je od Kongresa da nadzire novu administraciju i da se zauzme za poštovanje Ustava i međunarodnog zakona za ljudska prava.

“Veoma sam zabrinut da ćemo izgubiti glas Sjedinjenih Država kao nekog ko brani ljudska prava širom sveta. Još ne znamo da li će to da se dogodi, prerano je reći, ali postoji razlog za veliku zabrinutost, uzimajući u obzir Trampovo divljenje prema autokratama i imenovanje kandidata za državnog sekretara, koji još nije iskazao interesovanje za ljudska prava. Sjedinjene Države su, uprkos svojim nedostacima, nedoslednostima i licimjerju, važan glas za civilno društvo u mnogim zemljama. Strahujem da će vlade da iskoriste Trampov dolazak da bi ugušile različita mišljenja”.

I Trampovi potez od utorka– oživljavanje projekata izgradnje kontroverznih naftovoda Kistoun XL i Dakota Access – izazvao je proteste. Aktivisti organizacije Grinpis popeli su se na kran, vidljiv iz Bele kuće, i razvili ogroman transparent, na kojem je pisalo “Otpor” .

“To je poruka Amerikancima da neumoljiv otpor Trampovoj nazadnoj politici počinje danas i nastaviće se naredne četiri godine”, saopštili su akivisti Grinpisa.

U međuvremenu, Tramp je na Tviteru najavio “veliku istragu “izborne prevare koja će, kako je poručio, biti usredsređena na dve savezne države i ilegalne glasače.

“Predsednik je tokom kampanje iznosio primedbe o izbornoj prevari i ljudima koji su glasali ilegalno, i dalje u to veruje, na osnovu studija i dokaza koje su mu ljudi predstavili”, kazao je Šon Spajser, portparol Bele kuće.

Međutim, Trampovo uverenje da su glasali milioni ilegalnih imigranata i da je zbog toga osvojio manji broj glasova od Hilari Klinton, nije zanovano na činjenicama. Tu tvrdnju su čak osporili njegovi advokati, koji su u sudskim dokumentima napisali da svi dokazi ukazuju na to do izbore nije “ugrozila prevara ili greška”.

“Ne možete da vodite vladu, da pomažete ljudima, da održavate Ameriku bezbednom ako ne priznajete činjenice. Ako to ne počne da se događa, ova zemlja će se suočiti sa stvarnim problemima. Ne demokratskim, republikanskim, liberalnim, konzervativnim problemima – već jednostavno problemima zbog izbegavanja činjenica”, poručio je Čak Šumer, lider demokratske većine u Kongresu.

Predsednik je na Tviteru poslao i poruku Čikagu.

“Ako Čikago ne reši užasno krvoproliće, koje je u toku, 228 pucnjava u 2017. sa 42 ubistva, poslaću federalne agente”.

Istaknuti afroamerički aktivista Džesi Džekson je na to odgovorio: Potreban nam je plan, a ne pretnja.

Foto: getty

Foto: getty

Priprema za kopnenu vojnu operaciju u Siriji?

Američki predsednik Donald Tramp rekao je da će “uspostaviti bezbedne zone u Siriji” za sve izbeglice koje beže od nasilja u toj ratom pogođenoj zemlji.

Zaključkom da je Evropa napravila veliku grešku prihvativši milione izbeglica iz Sirije i drugih bliskoistočnih kriznih žarišta, Tramp je u intervjuu za NBC News rekao: “Ne želim da se to dogodi ovde”.

“Apsolutno ću uspostaviti bezbedne zone u Siriji za ljude”, dodao je Trump, ne ponudivši više detalja.

Prema dokumentu koji je Reuters dobio na uvid, očekuje se da će Tramp zatražiti od Pentagona i State Departmenta da sastavi plan uspostave “bezbednih zona”, a taj bi potez mogao dodatno zakomplikovati umešanost SAD-a u ratu u Siriji.

Taj nacrt koji čeka Trampov potpis pokazuje da je nova administracija već pripremala korak koji je Trampov prethodnik Barak Obama izbegavao strahujući od potencijalnog uvlačenja SAD-a dublje u krvavi sirijski sukob, kao i od mogućeg sukoba američkih i ruskih aviona na nebu iznad Sirije.

“State Department, zajedno sa Ministarstvom odbrane, mora u roku od 90 dana sastaviti plan kojim bi se osigurale bezbedne zone u Siriji i okolnim regijama u kojima bi sirijski državljani izbegli iz svoje domovine mogli čekati na sigurno zbrinjavanje, bilo povratkom u svoje domove ili potencijalnim odlaskom u treće zemlje”, stoji u nacrtu.

Stvaranje bezbednih zona značilo bi znatno jačanje angažmana SAD-a u Siriji i veliki raskorak od oprezne Obamine politike. Ako Tramp odluči nametnuti zonu zabrane letenja, to bi zahtevalo veliki angažman američke avijacije, a zaštita civila na terenu mogla bi uključivati i angažman kopnenih snaga.

U dokumentu se međutim ne navode pojedinosti o tome kakve bi to bile bezbedne zone, gde bi se nalazile i ko bi ih štitio.

Izvor:Glas Amerike/Agencije

Previous Kompanija LG zbog smartfona G5 ostvarila gubitak u četvrtom kvartalu 2016.
Next Slobodan Ružić: Savremeni uređaji rešavaju probleme visokih računa za struju

You might also like

Najvažnije vesti 1Comments

Haos u Turskoj, vojska preuzela vlast?

Turski i svetski mediji javljaju da je turska vojska večeras blokirala strateške tačke u Istanbulu i da se najverovatnije radi o državnom udaru, što je potvrdio i turski Premijer Binal

Politika 0 Comments

Analitičari: Britanci otvorili vrata povećanom ruskom uticaju na Balkanu

Balkan će osetiti trenutne i dugotrajne posledice izlaska Velike Britanije iz EU, ocenjuje danas američki politički analitičar Daniel Serwer i dodaje da će Brexit otvoriti vrata povećanom ruskom uticaju.

Geopolitika 0 Comments

Kina poslala upozorenje po pitanju Južnog kineskog mora

Kina je danas poslala jasno upozorenje da će čuvati svoje interese na Južnom kineskom moru što bi, po mišljenju nekih pravnih stručnjaka, moglo da znači i da će strancima koji

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply