Analiza: Treba li se u 2017. držati podalje od obveznica ili tržište postaje atraktivno?

Analiza: Treba li se u 2017. držati podalje od obveznica ili tržište postaje atraktivno?

Da li se u 2017. godini treba držati podalje od obveznica ili investicije na ovom tržištu garantuju dobit? O globalnom tržištu obveznica, inflaciji, monetarnoj politici u SAD i evrozoni…, pročitajte  u analizi Simona Fasdala, direktora sektora za trgovanje fiksnim prihodima u Saxo Bank.

dolar i evro1Promenjeni osnovni globalni ekonomski, finansijski i operativni faktori i promena iz monetarnog programa kvantitativnog popuštanja ka novim fiskalnim politikama pripremili su teren višim prinosima tokom 2017. godine.

Obveznice se nalaze na raskrsnici. Ova 2017. će najverovatnije biti prva godina od 2011. (sa malim izuzetkom 2013.) kada će se desiti da prinosi od desetogodišnjih obveznica američkog trezora probiju iznos od 3% na putu ka gore.

Ova projekcija zasnovana je na promeni globalnih osnovnih ekonomskih, finansijskih i operativnih faktora krajem 2016. godine i promenama u politikama monetarnih programa kvantitativnog popuštanja (ostali su bez municije) do novih fiskalnih politika koju su inicirale, na primer, SAD.

Naknadni uticaj na globalnu inflaciju biće bitan jer će značajan broj ovih faktora takođe biti u igri:

1. Ukupan očekivani rast će ponovo aktivirati uska grla u Sjedinjenim Državama i u nekim evropskim zemljama, što će dovesti do (zdravog) napretka u određivanju cena.

2. Efekat negativne inflacije na niske cene nafte (naročito poslednji pad na 26 dolara po barelu) će nestati i biće zamenjen neutralnim ili pozitivnim uticajem, sa rastom cena sa trenutnih nivoa od oko 50 dolara po barelu. Zajedno sa ostalim komponentama (uključujući rast cena hrane) će nastaviti da gura iznenadne indekse inflacije na gore, i tako podiže prinose američkih obveznica blizu 3%.

3. Sveukupni uticaj činjenice da se nekoliko regiona kreće ka višoj brzini rasta bi veoma lako mogao da bude potcenjen, naročito pozitivan uticaj na očekivanja od tržišta zemalja u razvoju koji proističe od većeg rasta na razvijenim tržištima u kombinaciji sa jačim dolarom i robama.

Autoput do pakla?

Da li ovo znači da će 2017. biti godina u kojoj bi se trebalo držati podalje od obveznica? Ne, nikako. Međutim ključne tačke na putu između potere za trajanjem odnosno kreditnih premija biće od najvećeg značaja i verujemo da će potera za premijama biti poželjnija sve dok prinosi ključnih globalnih obveznica rastu blizu nivoa od 3% za desetogodišnje američke obveznice.

Procene su da ima malo razloga za strah od ponovnog kraha iz 2013. godine na ostalim tržištima obveznica. Ukupna pozitivna prognoza, i za tržišta zemalja u razvoju, će stvoriti zdrave lokalne finansijske uslove, uz tržišta zemalja u razvoju koja će imati koristi od većeg priliva investicija i veće podrške.

Evropska centralna banka će najverovatnije nastaviti sa kvantitativnim popuštanjem bar tokom prvog kvartala 2017. godine, uz samo malu verovatnoću bilo kakvog komentara, ukupna kombinacija evropskog programa kvantitativnog popuštanja i ostalih mera politike (uključujući novu američku fiskalnu politiku) i veće inflacije će omogućiti zdravu ravnotežu za proizvode trgovane na razliku (obveznice) da imaju veoma dobar povrat od investicije, uprkos postepenom povećanju prinosa ključnih obveznica. Najveći rizik po ovaj scenario su značajno jači američki dolar, inflatorni šokovi (malo verovatni) i neizvesnost oko kineskog rasta.

Foto: scoopnest.com

Foto: scoopnest.com

Da li će Draghi postati Houdini?

Kako su prinosi od američkih obveznica već skočili a postoji rizik da nastave da dalje rastu, ako se pozitivni trendovi nastave i u prvom kvartalu, veliko pitanje će biti: Šta će učiniti predsednik Evropske centralne banke Mario Draghi? Po najpozitivnijem mogućem scenariju, možemo biti svedoci bržeg nego što je očekivano napretka Evrope zbog jačeg dolara, poboljšanog globalnog rasta i očekivane fiskalne politike, što bi moglo da prebaci korporativnu Evropu u veću brzinu. U isto vreme, trenutna i očekivana inflacija bi konačno porasle, stavljajući tako Draghia izvan njegove zone komfora sa trenutnim programom kvantitativnog popuštanja.

Problem je kako izaći iz svega na otmen način? Biće veoma teško izbeći brze skokove u prinosima evropskih ključnih obveznica, čak i sa postepenim pristupom, i kako rastojanje između procena sveta kvantitativnog popuštanja i vrednosti stvarnog sveta bude raslo a jaz bude postao veći, uticaj će biti bitan. Draghi će iskoristiti svoje veštine da postigne postepeno povlačenje po „bilo koju cenu“, izvodeći tako jednu vrstu Houdinijeve tačke, koja će zahtevati puno priče i dodir iluzije.

Mi preporučujemo oprez po pitanju prinosa evropskih ključnih obveznica u narednom kvartalu i izbegavanje dužeg rizika sa državnim obveznicama i drugim proizvodima u kojima se ne trguje na razliku. Rizik u prvom kvartalu bi trebalo najpre tražiti u proizvodima trgovanim sa velikom razlikom, u korporativnim deonicama u SAD ili na tržištima u razvoju, kao i kod odabranih evropskih sa kraćim trajanjem, koje se fokusiraju na kreditne premije. Pozicioniranje bi trebalo  da bude usmereno na više različitih finansijskih sredstva, sa fokusom na hedžing mogućnosti.

U kasnijoj fazi prvog kvartala bi moglo doći do novih mogućnosti – trenutak u kojem ulazak na tržište obveznica u punom obimu postaje veoma atraktivno zbog dospeća rasta cena hartija od vrednosti, a tako i u suprotnosti sa zrelošću prinosa od obveznica.

Autor: Simon Fasdal/Saxo bank

Simon Fasdal (Foto:www.ejinsight.com)

Simon Fasdal (Foto:www.ejinsight.com)

Grupacija Saxo bank je specijalista za investicije i internet trgovanje različitim tržišnim materijalima, koja nudi kompletan set tehnologija, alata i strategija za trgovanje i investiranje. Osnovana je 1992. godine, a sedište joj se nalazi u Kopenhagenu i trenutno zapošljava 1500 ljudi u finansijskim centrima širom sveta uključujući London, Singapur, Pariz, Cirih, Dubaji i Tokio. Simon Fasdal se priključio Saxo bank 2011. i radi kao direktor sektora za trgovanje fiksnim prihodima. On je usredsređen na strategije i analize tržišta obveznica definisanog osnovnim ekonomskim, finansijskim i operativnim faktorima, raspoloženjem tržišta i tehničkim dešavanjima. On je takođe odgovoran za činjenicu da je Sakso banku učinio prvim onlajn provajderom usluge trgovanja korporativnim i državnim obveznicama na nagrađivanoj platformi Saxo bank – SaxoTradrrGo

Previous Beogradska berza: Najveći promet Aerodroma u poslednja dva meseca
Next Alexis Tsipras u Beogradu 31. januara

You might also like

Društvo 0 Comments

Više od 100.000 građana u nedozvoljenom minusu

Oko 110.000 građana Srbije ima problem da izađe iz nedozvoljenog minusa, a ova vrsta pozajmice ih papreno košta – kamatne stope idu i do čak 70 odsto godišnje. 

Kompanije 0 Comments

Privatizacija Luke Novi Sad, treći pokušaj

Luka Novi Sad jedina je preostala međunarodna luka u našoj zemlji u državnom vlasništvu. Iako je pokrajinska vlada protiv prodaje a rukovodstvo ne daje komentare, upućen je poziv zainteresovanim investitorima.

Makroekonomija 0 Comments

Nemačka: Snažan skok industrijske proizvodnje u novembru

Industrijska proizvodnja u Nemačkoj zabeležila je u novembru prošle godine snažan rast nakon dva meseca pada, pokazuju današnji zvanični podaci objavljeni u Berlinu.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply