Niska cena srpskih oranica mamac za strane kupce

Niska cena srpskih oranica mamac za strane kupce

Ako Srbija zakonskim ograničenjima do 1. septembra ne spreči ili odloži prodaju zemlje strancima, potražnja za našim oranicama mogla bi da bude velika zbog izuzetno niske cene zemlje u odnosu na države Evropske unije.

Zato je, po mišljenju stručnjaka, ispravan zaključak da koliko god da zemlja bude koštala u Srbiji, „za strance će biti jeftina”. Najnovije istraživanje Instituta ekonomskih nauka pokazuje da je prosečna cena hektara zemlje u Srbiji tri i po hiljade evra. Razlike po regionima su velike. Čak i u Vojvodini (Bačkoj), gde hektar najkvalitetnijih oranica može da dostigne i do 20.000 evra, to je neuporedivo manje u odnosu na evropske države gde prednjači Holandija sa cenom od 45.000 evra po hektaru.

Foto: agrar

Foto: agrar

Nedeljko Malinović, direktor agencije za nekretnine „Legat”, kaže da je po prometu poljoprivrednog zemljišta u Srbiji jasno da je mnogi kupuju da bi je kasnije još bolje unovčili, kao što je bilo u Rumuniji pre otvaranja tržišta i ulaska u EU.

“U poslednjih pet godina cena zemlje u Srbiji skočila je sto odsto. U Bačkoj je hektar najkvalitetnije zemlje dostigao i 20.000 evra. U Sremu od 10.000 do 15.000 evra. Ali to je i dalje niže nego u Evropskoj uniji. Ljudi koji imaju para sada ulažu u zemlju i traže se veći kompleksi. Međutim, danas je teško naći i sto hektara u komadu”, kaže Malinović.

U slučaju liberalizacije tržišta ni Srbiju ne bi zaobišao dalji rast špekulativne tražnje. Delimično se to već i dogodilo tako što je oko 100.000 hektara obradivog zemljišta završilo u rukama domaćih tajkuna i stranih firmi.

Foto:sremska.tv

Foto:sremska.tv

Evropska agencija za statistiku (Eurostat) od 2009. godine ne vodi evidenciju o kretanju cena poljoprivrednog zemljišta, tako da se podaci mogu pratiti samo preko nacionalnih statistika, ali nisu do kraja uporedivi.

Nema zvaničnog podatka o prosečnoj ceni zemlje u EU. Tendencija je da se cene približavaju nekom zajedničkom proseku, što je posledica liberalizacije tržišta. Za Srbiju svakako nije preporučljivo da se cena zemlje formira isključivo na tržišnom principu, već da se projektuju potencijalni budući prinosi i taj pokazatelj bude deo očekivanog povećanja cene”, navode istraživači instituta.

Stručnjaci takođe smatraju da Srbiju, u slučaju liberalizacije tržišta, ne bi zaobišao ni rast špekulativne tražnje. Delimično se to već i dogodilo tako što je oko 100.000 hektara obradivog zemljišta završilo u rukama domaćih i stranih tajkuna. Do oranica su došli nerealno povoljno kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata koji su prethodno dovedeni do propasti.

“Špekulativne tražnje su u toku, a naznaka ovog procesa je gomilanje zemljišta od strane pojedinih privrednika”, upozoravaju u Institutu ekonomskih nauka.

Foto:Trunity

Foto:Trunity

Ovakav scenario već je viđen u gotovo svim državama centralne i istočne Evrope (CIE) pre i nakon pristupanja Evropskoj uniji jer su pojedinci bili svesni ogromnih razlika u ceni obradive površine u tadašnjoj EU – 15 i zemljama centralnog i istočnog bloka.  Dok je recimo 2006. u državama CIE hektar vredeo od 1.900 do 2.300 evra, a prosek u tadašnjoj EU bio je čak 12.000 evra. Do 2011. godine cena je drastično porasla u Poljskoj (35 odsto), Slovačkoj (21 odsto), Estoniji (50 odsto), a u Litvaniji za čak 143 procenta. Krajnji cilj gomilanja oranica nije bio bavljenje poljoprivredom već upravo preprodaja strancima kada se ostvari povoljan momenat.

Rumunija je najviše stradala u borbi moćnih kompanija za preuzimanje teritorije. Imali su najliberalniji model i otvorili su tržište poljoprivrednog zemljišta, došlo je do ukrupnjavanja i drastičnih promena u strukturi poljoprivredne proizvodnje. Procenjuje se da je oko 800.000 hektara prodato praktično u bescenje. Veliki broj vlasnika malih parcela bilo je prinuđeno da proda zemlju jer više nisu mogli da budu konkurentni sa svojim proizvodima. Kasnije su postali radnici na zemlji koja je nekada bila njihova.

Izvor: GdeInvestirati/Politika
Previous Beogradska berza: Neznatna promena Belex-a, Komercijalna banka dobitnik dana
Next Davos: Vučić razgovarao sa Merkelovom i Stoltenbergom regionalnoj stabilnosti

You might also like

Nekretnine 0 Comments

Kvadrat placa u Australiji za manje od 20 dinara

U najskupljem australijskom gradu, Sidneju, prosečna cena građevinskog zemljišta iznosi 1.000 AUD ( oko 725 EUR) po kvadratu, a u Pertu, drugom najskupljem, kvadrat košta u proseku oko 700 AUD.

Nekretnine 2 Comments

Za razvoj tržišta nekretnina nisu dovoljne samo povoljnije kamatne stope

Da bi stanovništvo više investiralo u nekretnine potrebno je povećanje zaposlenosti i ozbiljniji privredni rast. Ipak, povoljnije kamatne stope privukle su više kupaca nego prethodne godine.

Najvažnije vesti 0 Comments

Grad Beograd prodaje stanove na ekskluzivnim lokacijama

Skoro 1.500 kvadratnih metara poslovnog prostora u objektu na Terazijama 30-32 je na prodaju.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply