Predsednik Fiskalnog saveta: Više od polovine deficita u budžetu za 2017. potiče od javnih preduzeća

Predsednik Fiskalnog saveta: Više od polovine deficita u budžetu za 2017. potiče od javnih preduzeća

Više od polovine planiranog deficita u budžetu za 2017. potiče od lošeg poslovanja javnih i državnih preduzeća, kaže predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Srbija će ove godine iz budžet plaćati gubitke koje su javna i državna preduzeća napravila u periodu od 2011. do 2015. godine, rekao je Petrović u Novom danu televizije N1.

“I sad to dolazi na naplatu, i to će da traje sve do 2018. Ono što je opasnost je da su gomilaju novi gubici i dugovi, što se dogodilo u 2016”, podseća predsednik Fiskalnog saveta i ističe primer RTB-a Bor koji ne plaća struju i gas, tako da se njihov dug prvo preliva u EPS i Srbijagas, ali će se jednog dana, kako kaže, preliti i u državni budžet.

Petrović kaže da je za Srbijagas veliki problem što je povezan sa drugim državnim preduzećima koja ne plaćaju gas, poput pomenutog RTB-a, ali i Petrohemije, Azotare, MSK-a. “Umesto da priznate troškove, vi to prikrijete tako što se ne plaća gas Srbijagasu, onda se to gomila kao gubitak Srbijagasa, pa se prelije u budžet”, upozorava on.

On je saglasan sa ocenom da su državna preduzeća “rak rana” srpske privrede, i upozorava da je reč o firmama koje ne samo da ne plaćaju komunalije, već ne plaćaju ni poreze, ni potraživanja privatnog sektora, a i zadužuju se kod poslovnih banaka, pa ne uspevaju da servisiraju svoje obaveze – sve se to, kako kaže, na kraju prelije u budžet.

“To je nepravedno i neefikasno. Isisavaju sredstva iz privrede koja bi mogla da se utroše na profitabilne aktivnosti”, upozorava Petrović.

Petrović kaže da je najveći problem ipak EPS, jer po svojoj veličini može vrlo negativno da utiče na budžet, ali mogao bi i pozitivno ukoliko bi dobro poslovao. Uslovi za to su, kako kaže, prvo da se smanji veliki broj zaposlenih, zatim da se reši problem slabe naplate, krađe struje i tehničkih gubitaka, da se kompanija reorganizuje, i tek na kraju da se utvrdi ekonomska cena struje.

Petrović podseća i da je Vlada Srbije pre dve godine, kroz program smanjenja deficita sa MMF-om, predvidela smanjenje broja zapsolenih u javnom sektoru za 75.000. To je, kako kaže, bilo nerealno smanjenje, ali Vlada je to prihvatila kako bi se izbeglo smanjenje plata i penzija.

“To se nije desilo, i ukupno će biti smanjeno za 25.000 i to je prava mera”, kaže on, ali upozorava da najveći deo smanjenja dolazi kroz penzionisanje. “Imate da u penziju odlaze oni koji su stvarno višak, ali i oni koji su neophodni. To nije racionalan način da smanjite broj zaposlenih.”

Predsedik Fiskalnog saveta kaže da se ovako doalzi u opasnost da se, usled pritiska da se popune neophodna radna mesta koja su ostala upražnjenja penzionisanjem, talas vrati nazad, i da broj zaposlenih na kraju bude isti, a možda i veći nego pre racionalizacije. To se, podseća, desilo i nakon racionalizacije od 2002. do 2006. godine, kada je broj zaposlenih smanjen za 10 odsto, da bi 2008. godine broj zaposlenih u javnom sektoru bio čak i veći nego 2002.

Petrović kaže i da Srbija danas, uprkos svemu, ima apsolutno uređenije javne finansije. Kaže da se očekuje i dalje značajno smanjenje budžetskog deficita, čime će se stvoriti uslovi da privreda više investira, da je stabilnija, i da kao rezultat tih investicija i izvoza, Srbija zabeleži privredni rast koji će da se prelije na potrošnju.

Upozorava da ne bi bilo dobro da se poveća potrošnja u državnom sektoru, ali da se može očekivati povećanje potrošnje u privatnom sektoru, rast zaposlenosti i plata. Dodaje i da se u 2017. može očelkivati tek blago poboljšanje standarda.

Petrović podseća da je preko 50 odsto smanjenja deficita u 2016. došlo od bolje naplate poreza, oko 40 odsto od smanjenja plata i penzija, dok druge reforme, poput smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, nisu donele uštede.

Da bi se održao pozitivan trend u budžetu, Poreksa uprava mora da održi ovaj stepen naplate ili da ga poveća, kaže Petrović i istiće da je za to potrebna modernizacija Poreske uprave.

Izvor:N1
Previous Vučić i indijski premijer Modi razgovarali o saradnji i trgovinskoj razmeni dve zemlje
Next Marokancima naređeno da se u roku 48 sati reše burki

You might also like

Prava poslovna elita iz Srbije: IKT pokretač razvoja, to treba iskoristiti

Mereno neto izvozom, usluge informaciono-komunikacionog sektora ostvarile su prošle godine bolji rezultat od zbirnih rezultata Fiat Chryslera Srbije i Železare Smederevo. Stihijski, i bez značajne podrške države, IKT izbija na

Yangon berza: Otvoreno prvo tržište kapitala u Mjanmaru, listirana samo jedna kompanija

Mjanmar, donedavno Burma, je danas otvorio svoju prvu berzu na kojoj je listirana samo jedna kompanija, u nadi da bi taj potez mogao da pomogne privrednom rastu zemlje koja izlazi

Najvažnije vesti 0 Comments

Školske klupe za direktore javnih preduzeća: Vlada uvodi proveru znanja iz struke, stranog jezika i računara

Direktora javnih preduzeća će ubuduće, pre nego što dođu do udobne fotelje prvog čoveka državne firme, morati prvo da sednu u školsku klupu kako bi pred Komisijom za sprovođenje konkursa

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply