Listverse: Deset potencijalnih katastrofa u 2017. godini

Listverse: Deset potencijalnih katastrofa u 2017. godini

Godina koju smo ostavili za nama ne bi se baš mogla opisati kao dobra, najblaže rečeno.

Obeležili su je teroristički napadi, rat u Siriji, devastacije kulturnog blaga čovečanstva, prerani odlazak brojnih zvezda, (ne)očekivani izbori (Brexit, Donald Trump…). Zato su mnogi jedva čekali da prođe.

Ipak, čini se da bi 2017. mogla da bude još i gora. Donosimo deset stvari koje bi mogle da obeleže godinu u koju smo mahom zakoračili, prema predviđanjima portala Listverse.

10. Kolaps italijanskog bankarskog sistema

Možda zvuči dosadno, ali imaće velike posledice – na listi stvari koje bi trebalo da nas zabrinu u 2017. godini nalazi se i kriza italijanskog bankarskog sistema. Kreditori su u toj zemlji godinama delili novac građanima kao da se 2008, godina recesije, nikada nije dogodila. Sada stručnjaci smatraju kako bi italijanskim bankama mogao doći kraj. Italija je osma ekonomska sila u svetu, nalazi se u evrozoni i ako se to dogodi, cela Evropska unija mogla bi da strada, a posledice će se osetiti i globalno.

9. Trgovinski rat SAD-a i Kine

Novoizabrani američki predsednik Donald Trump ne krije planove koje ima u vezi s Kinom: želi uvesti carinu na kinesku robu i trgovinskim putem se suprotstaviti Pekingu. Ako se to dogodi, Kina i SAD završiće u bolnom trgovinskom ratu jer te dve države trenutno razmenjuju robu u vrednosti od 600 milijardi dolara.

Iako Kina uvozi više iz SAD-a nego obrnuto, roba koju Amerika nabavlja u Kini teško je dobavljiva na drugim mestima. Američki potrošači mogli bi zato zbog Trumpovog poteza da plaćaju visoku cenu za potrošačku elektroniku. Zbog kineske redistribucije uvezene robe širom Azije, trgovinski rat mogao bi se preliti i na Japan, Južnu Koreju i Tajvan.

8. Talibani iznova osvajaju Avganistan

Ova fanatična islamistička grupa, koja je pomalo pala u drugi plan pred brutalnim IS-om, ne miruje. Umesto napada na turističke destinacije, talibani su u velikoj ofanzivi u Avganistanu. Gotovo 150 avganistanskih okruga trenutno je pod njihovom kontrolom, a u toku su borbe za njih još 50.

Njihovo delovanje jezivo podseća na IS-ovo divljanje 2014. godine u Iraku i Siriji. Sjedinjene Države trenutno u Avganistanu imaju oko 10.000 vojnika, ali oni ne čine gotovo nikakvu razliku. Skoro pa je sasvim sigurno da će talibani u 2017. godini ponovno osvojiti Avganistan.

7. Marine Le Pen postaje predsednica Francuske

Čelnica francuske ekstremno desničarske stranke Nacionalne fronte Marine Le Pen vodi u anketama u tome ko će biti novi predsednik Francuske. Osnivač stranke i Marinin otac, Jean-Marie Le Pen, u više je navrata negirao holokaust. Najraniji članovi Nacionalne fronte bili su francuski kolaboracionisti.

Ako Marine Le Pen postane predsednica Francuske obećala je da će “istrgnuti” Francusku iz Evropske unije. Rezultat: kolaps EU i ekonomski udarni talasi koji će potresti svet.

Foto:Raw Story

Foto:Raw Story

6. Severna Koreja doseže punu nuklearnu snagu

Iako je donedavno Severna Koreja izgledala tek kao smešni i neopasni provokator, prošle godine je Pjongjang izveo dva nuklearna testa i sve je bliže tome da svoje nuklearno oružje zaista i upotrebi. Prema umerenim procenama, Severna Koreja mogla bi biti u punoj nuklearnoj snazi već iduće godine. Kim Jong-un već ima 20 nuklearnih bombi, brojne projektile i, ne manje bitno, krhki ego.

5. Novi pokolji Islamske države u Evropi

Od novembra 2015. teroristi IS-a ubili su više od 260 ljudi širom Evrope, i to ako ne uključimo napade u Turskoj, koja je na razmeđi Evrope i Azije. Zvuči zastrašujuće, a to je možda samo početak onoga što nas čeka. Iz uporišta u Siriji i Iraku džihadisti se šalju na Zapad sa samo jednim ciljem: ubiti što više civila.

Prema Evropolu, glavne su mete Francuska, Nemačka i Velika Britanija. Napadi bi mogli da počnu da uključuju i sredstva za masovno uništenje, poput sarina i antraksa. Iako će mnogi sigurno biti zaustavljeni, već i samo jedan koji bi uspeo odneo bi velik broj žrtava.

4. Syber napadi kao novo ratovanje

U decembru 2015. grupa hakera upala je u sistem tri glavne elektrane u zapadnoj Ukrajini i tako bez struje ostavila 230.000 domova, i to usred hladne zime. To je bi prvi tako veliki syber napad u istoriji, a zastrašuje činjenica da su ukrajinske elektrane bolje zaštićene od kibernetičkog napada od onih američkih. Stručnjaci upozoravaju da bi se ovakav napad mogao uskoro dogoditi i SAD-u, a ako se dogodi, električne energije neće biti mesecima.

3. Genocidi u Africi i Aziji

U Iraku, Jemenu i Siriji upravo sada umiru hiljade ljudi. Nasilje je zahvatilo i delove Nigerije, Pakistana i Avganistana, a ljudi i dalje umiru i u Ukrajini, Meksiku i Somaliji. Na tu crnu listu treba dodati i Burmu (Mijanmar) i Srednjoafričku Republiku. Potonja je duboko etnički podeljena i sukobi su stalni, a Mijanmar je trenutno poprište etničkog čišćenja manjine Roingja, koje je na ivici da bude proglašeno genocidom.

2. Izbiće veliki rat?

Da li je 2016. bila nova 1914? Postoje indikacije da bi velike sile mogle biti uvučene u zastrašujuće međusobne sudare, ako se uskoro nešto ne promeni. U poslednjih nekoliko nedelja Kina i SAD natežu se za Južno kinesko more. Iako bi Kina morala da bude vrlo nesmotrena da otvoreno napadne SAD, ništa je ne sprečava da na to nahuška neke od svojih saveznika.

SAD-u bi potom NATO priskočio u pomoć, a što podseća na dešavanja iz 1914. godine, kad je ubistvo austrijskog prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu pokrenulo lanac događaja koji su doveli do izbijanja Prvog svetskog rata. S druge strane, tu je i Rusija. Jedan bivši zapovednik NATO-a već je najavio da će Moskva pripojiti baltičke države u 2017. godini.

1. Pobune i građanski rat u Americi

Možda na prvu pomalo smešno izgledaju predviđanja da će u Americi početi da se odvijaju oružane pobune. Međutim, analize istraživačkog centra Pew pokazuju da Amerikanci više ne veruju svojim sunarodnicima koji su s druge strane političkog spektra. Ekstremna desnica bori se protiv liberala, a sve se više šuška da se obe strane naoružavaju, što bi moglo dovesti do građanskog rata.

Ogromnim podelama pridoneo je i izbor Donalda Trumpa za novog predsednika.

Izvor: Agencije
Previous Forbesova lista najuticajnijih ljudi ispod 30. godina
Next Leteći automobil bi mogao da se nađe na tržištu do 2020. godine

You might also like

Lifestyle 0 Comments

Samit ASEAN-Rusija:: Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije otplesala “Kaljinku” (VIDEO)

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Marija Zaharova održala je obećanje dato na konferenciji za novinare i na prijemu na samitu Rusija-ASEAN otplesala “Kaljinku”.

Tema dana 0 Comments

Dolar na najvišim nivoima prema švajcarskom franku i japanskom jenu u poslednje dve nedelje

Vrednost američke valute prema švajcarskoj i japanskoj porasla je na međunarodnim tržištima deviza na najviše nivoe u poslednje dve sedmice nakon ocene predsednice američke centralne banke da su argumenti za

Politika 0 Comments

Mnogo posla oko konačnog odlaska Velike Britanije iz EU, postupak može potrajati godinama

Velike Britanija je prva zemlja koja napušta EU, pa zato pojedinosti razlaza nikome nisu najjasnije. Ali izvesno je da će postupak s Ujedinjenim Kraljevstvom koštati puno vremena i truda i da

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply