Top 10 ličnosti koje će uticati na dešavanja u Evropi ove godine

Top 10 ličnosti koje će uticati na dešavanja u Evropi ove godine

Evropu u 2017. očekuju brojni izazovi spolja i iznutra, uključujući bujanje evroskepticizma širom kontinenta.

Na listi “top 10” ljudi koji će u takvim uslovima najviše uticati na dešavanja u Evropi u ovoj godini , pored lidera EU i onih koji to žele da budu, nalaze se i predsednici Rusije i SAD, kao i migrant iz Afrike i “mrzitelj” Evrope,  piše briselski “Euraktiv”.

Foto:Daily Express

Foto:Daily Express

Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD zapanjila je Evropljane već šokirane odlukom Britanije na referendumu da izađe iz EU koja je inspirisala evroskeptike i protivnike establišmenta.

Kada Tramp 20. januara uđe u Belu kuću, politika koju bude vodio, u skladu sa obećanjima iz kampanje ili ne, mogla bi u velikoj meri da utiče na Evropu.

Trampova budžetska politika može da ohrabri biznis u EU, gde usporena ekonomija doprinosi političkoj nestabilnosti, međutim, Trampov trgovinski protekcionizam mogao bi da deluje upravo suprotno.

Na EU će svakako delovati i Trampova politika oko NATO, kao i zalaganja za bolje odnose sa Rusijom.

Napominjući da ljudi sa “top 10” liste nisu pobrojani po snazi uticaja na EU, briselski portal EurActiv.com, koji je listu pravio u saradnji sa Reutersom, kao sledećeg navodi lidera poljskih vladajućih konzervativaca Jaroslava Kačinjskog koji stalno prkosi Zapadu.

Krajem decembra EU je zapretila sankcijama Varšavi ako u roku od dva meseca ne ispuni preporuke za otklanjanje sistemskih pretnji pravnoj državi, pre svega u vezi nezavisnosti ustavnog suda, međutim, Kačinjski računa na veto saveznika, poput mađarskog premijera Viktora Orbana.

Na poljska sporenja sa Briselom, odnosno na podele između istoka i zapada, računaju i britanske diplomate u vezi sa pregovorima o Bregzitu.

Holandski birači, kako se navodi, takođe bi mogli da odrede “ton” evropske izborne godine ako se potvrde rezultati istraživanja po kojima će anti-islamska Partija slobode Gerta Vildersa biti najjača u parlamentu.

Iako koalicione vlade više stranaka znače da Partija slobode verovatno neće vladati, njena pobeda može da podstakne glasače krajnje desnice kasnije na izborima u Francuskoj i Nemačkoj.

Evropa će u ovom slučaju pratiti kako se jedna od zemalja osnivača EU bavi čovekom koji želi da izađe iz EU – da li će pokušati da ga drži podalje od vlasti ili će ga uvesti u vlast da u dodiru sa realnošću ublaži svoju retoriku.

Istovremeno će britanska premijerka Tereza Mej još više dobiti na značaju kada obavesti Brisel o pokretanju procesa izlaska Velike Britanije iz EU. Mej će to uraditi do kraja marta 2017.

Ona mora da ujedini i svoju vladu i zemlju iz koje stižu pretnje otcepljenjem i da se zatim bori sa Evropljanima koji strahuju da bi svaki ustupak Britaniji bio “zakivanje još jednog eksera u kovčeg Unije”.

Sve to možda neće ni biti mnogo važno ako liderka anti-EU Nacionalnog fronta Marin Le Pen 7. maja postane predsednica Francuske. Istraživanja ukazuju na njenu pobedu u prvom krugu 23. aprila ali mnogi sumnjaju da može da dobije većinu i odnese konačnu pobedu.

Međutim, posle Bregzita i Trampa niko ne veruje u istraživanja a Marin Le Pen pridobila je milione koji nikada nisu glasali za rasizam i antisemitizam starijeg Le Pena. Kako se ocenjuje, mnogo toga zavisiće od njenog protivkandidata ali je izvesno da ako ona dođe na čelo Francuske, to može da bude kraj Unije, barem one kakva je sada.

Među onima koji će uticati na EU je i nepoznati migrant iz Afrike kome se, s obzirom na taktiku EU koja je uspela da zadržala Sirijce podalje od Grčke, nameće pitanje zašto da prelazi Saharu i Sredozemno more samo da bi bio uhvaćen i vraćen kući.

Foto:RT.com

Foto:RT.com

Na listi je i predsednik Rusije Vladimir Putin koji nastoji da obnovi globalni uticaj Moskve i može da pravi prijatelje ili neprijatelje na Zapadu na mnogo načina, od kontrole snabdevanja gasom, do podrške protivnicima EU.

Lideri EU za sedam meseci treba da odluče da li će ukinuti ili zadržati sankcije Rusiji uvedene zbog krize u Ukrajini. Neke članice ne slažu se sa zadržavanjem sankcija i, ako Tramp ublaži američke sankcije, EU će teško sprečiti jednu ili više članica da blokiraju produžavanje sankcija Rusiji.

Čovek od uticaja na situaciju u EU u 2017. biće i italijanski predsednik Serđo Matarela koji mora da nagovori stranke u zemlji da upravljaju trećom po snazi ekonomijom zone evra dok se spremaju za izbore koji će se održati ne zna se kada i po kojim pravilima.

Italijanski partneri iz zone evra sa nelagodom prate šta se dešava sa tom prezaduženom zemljom i njenim posrnulim bankama. Upućeni kažu da je, za razliku od Grčke ili Portugalije, Italija suviše velika da propadne i suviše velika za spasavanje.

Foto:qz.com

Foto:qz.com

Evopsku politiku u 2017. definisaće i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja će se boriti za četvrti mandat na izborima u septembru i koju smatraju liderom evropskih lidera. Ona je suočena sa ljutnjom i bojaznima zbog milion tražilaca azila koji su stigli u Nemačku 2015.

Na krilima straha od imigracije evroskeptici u Nemačkoj mogli bi da se izbore za prva mesta u saveznom parlamentu, što bi, ako ništa drugo, moglo veoma da iskomplikuje koalicione pregovore Angele Merkel.

Angelu Merkel smatraju ključnom za stabilnost Evrope ali je pitanje šta ona može da uradi ako Evropa počne da se kruni.

Poslednji na listi “top ten” je tzv. čovek u crnom koji je došao da mrzi Evropu u kojoj živi. Islamska država potpiruje njegov bes i tera ga da reaguje. Šire gledano, “čovek u crnom” može da stoji iza nepoznatih i nepredvidivih događaja koji u najmanju ruku mogu da uznemire javno mnjenje i skrenu EU sa puta planiranog za 2017.

Foto: Mario Draghi

Foto: Mario Draghi

Kao “ljude važne pomena” za EU u 2017. briselski portal dodao je i evropsku komesarku za konkurenciju Margrete Vestager, turskog predsednika Režepa Tajipa Erdogana i predsednika Evropske centralne banke (ECB) Marija Dragija.

Komesarka Vestager “obrušila” se na neke od najvećih svetskih multinacionalnih kompanija zbog poreskih aranžmana i biće interesantno videti da li će joj biti dozvoljeno da takav čvrst stav zadrži u narednoj godini.

Turski predsednik se pak u 2016. suočio sa pokušajem puča i serijom terorističkih napada, kao i najtežim periodom u odnosima EU i Turske u novijoj istoriji.

Sporazum EU-Turska o izbeglicama na meti je kritika a Erdogan preti povlačenjem iz sporazuma ukoliko se prekinu pregovori o ulasku Turske u EU.

U međuvremenu predsednik ECB bez mnogo panike prati usporen ekonomski oporavak zone evra posle finansijake krize i očekuje se da tako i nastavi. Međutim, kako se navodi, neki u EU mogli bi da izgube strpljenje zbog takvog “sporog i stabilnog” pristupa.

Izvor:Euroaktiv
Previous Mirović: Počinje otkup zemlje za Fruškogorski koridor
Next Proizvodnja iPhone-a ostaje u Kini

You might also like

Geopolitika 0 Comments

Irak: 50.000 Pešmergi ide na Mosul, SAD obezbedile plate

Svi pripadnici Pešmerga koji budu učestvovali u predstojećoj akciji oslobađanja Mosula primaće platu od Sjedinjenih Američkih Država, saopštilo je kurdsko Ministarstvo za Pešmerge u Erbilu.

Geopolitika 0 Comments

Turska pokrenula veliku vojnu akciju protiv kurdskih pobunjenika

Turske oružane snage pokrenule su vojnu operaciju velikih razmera protiv kurdskih pobunjenika u jugoistočnoj provinciji Dijarbakir.

Geopolitika 0 Comments

Kina: Američko dizanje tenzija oko podvodnog drona ne pogoduje “glatkom” rešenju

Ministarstvo odbrane Kine saopštilo je danas da je u kontaktu sa SAD u vezi sa vraćanjem podvodnog drona kojeg je brod kineske mornarice u četvrtak uzeo iz Južnog kineskog mora,

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply