Analitičari: 2017. godina neće biti ništa bolja od prošle

Analitičari: 2017. godina neće biti ništa bolja od prošle

Svetskoj ekonomiji prete brojni rizici, uključujući geopolitičku i ekonomsku nestabilnost, zbog čega 2017. godina neće biti ništa bolja od prošle, strahuju svetski prognozeri.

Najveće rizike po globalnu privredu predstavljaju: “jedan protekcionistički predsednik”, Bregzit i evropska nestabilnost, monetarna politika koja dostiže svoje limite, posledice strožije fiskalne politike i zaokret cena sirovina, ocenjuju analitičari.

Međunarodni monetarni fond je već upozorio da je uspon populizma i protekcionizma u korelaciji sa stagnirajućim ekonomskim rastom.

Foto:www.vzbv.de

Foto:www.vzbv.de

Oba kandidata za američke predsedničke izbore u novembru su nagovestila povlačenje tradicionalne podrške SAD slobodnoj trgovini, pri čemu je demokratska kandidatkinja Hilari Klinton rekla da ne podržava sporazum o Transpacifičkom partnerstvu, dok je republikanac Donald Tramp čak zapretio povlačenjem SAD iz Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini.

Generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard je mere koje ograničavaju trgovinu nazvala “ekonomskim zloupotrebama” koje mogu da uguše rast, srežu radna mesta i plate, i dodatno oslabe globalne perspektive.

Drugi najveći rizik, prema ocenama analitičara, predstavljaju Bregzit i evropska neizvesnost, imajući u vidu da se u 2017. godini održavaju izbori u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji i da je u svakoj od tih zemalja nominovan ultradesničarski kandidat.

Ipak, najvažniji geopolitički događaj u 2017. godini će, kako ocenjuju, biti britansko aktiviranje člana 50 Lisabonskog sporazuma i pokretanje procesa izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.

Iako je uticaj Britanije u globalnoj ekonomiji oslabio u proteklim decenijama, efekti Bregzita su se itekako osetili na tržištima širom sveta.

helikopterski-novacTreći rizik po globalnu ekonomiju je, prema ocenama analitičara, monetarna politika koja dostiže svoje limite. Naime, osam godina programa kvantitativnog labavljenja je uvećalo bilanse stanja četiri najveće centralne banke na svetu sa 6.000 milijardi dolara na 18.000 milijardi dolara, a najveći deo toga čine državne obveznice.

Iako je taj program pomogao u zadržavanju kratkoročne likvidnosti na tržištima, on je smanjio prihod, što znači da je kraj programa možda blizu u uslovima kada su sve prisutnije spekulacije da su Evropska centralna banka i Banka Engleske spremne da pooštre monetarnu poltiku.

Četvrti najveći rizik po globalnu ekonomiju je pooštravanje fiskalne politike, ocenjuju analitičari.

MMF je u oktobarskom izveštaju predvideo da će fiskalne politike u razvijenim ekonomijama dodatno biti pooštrene u 2017. godini, uprkos pozivima za povećanje vladine potrošnje radi podsticanja privrednog rasta.

Foto:www.lifefinanzasvip.com

Foto:www.lifefinanzasvip.com

Kao peti rizik, analitičari navode zaokret cena sirovina, koje će, prema oktobarskom izveštaju MMF-a, samo skromno porasti u 2017. godini.

Niže cene sirovina su nesrazmerno naštetile ekonomijama u razvoju, koje su u poslednjih nekoliko godina dale neujednačen doprinos globalnom ekonomskom rastu.

Iako su azijske zemlje u razvoju, a naročito Indija pokazale izuzetnu otpornost, MMF strahuje da region subsaharske Afrike, Južne Amerike, Zajednice nezavisnih država i Bliskog istoka, neće proći tako dobro, naročito ako Organizacija zemalja izvoznica nafte ne uspe da implementira sporazum o rezanju proizvodnje nafte.

Izvor:Tanjug

Previous Inflacija u evrozoni porasla na najviši nivo u poslednje tri godine
Next Turisti za vreme praznika doneli Srbiji milijardu evra

You might also like

Tema dana 1Comments

“Zelene obveznice”: Tržište koje raste

Francuska će biti prva država u svetu koja će 2017. emitovati “zelene obveznice” u sklopu nastojanja da finansira ekološke investicije. Govori se o dužničkim papirima vrednim nekoliko milijardi evra, prenosi EurActiv.

Makroekonomija 0 Comments

EU: Srbiju čeka dodatna donacija od 166,4 miliona evra

EU info centar u Srbiji saopštio je da je Evropska unija odobrila dodatnih 166,4 miliona evra za podršku pristupanju Srbije EU koje će Srbija moći da iskoristi u naredne tri

Makroekonomija 0 Comments

Neuspeli puč koštao Tursku ekonomiju 90 milijardi evra

Turski ministar trgovine Bulent Tufenkci izjavio je danas da je neuspeli pokušaj zbacivanja vlade predsednika Recepa Tayyipa Erdogana vojnim pučem, koštalo ekonomiju Turske 300 milijardi lira (90 milijardi evra).

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply