Mnoštvo rizika za ekonomski rast u zoni evra

Mnoštvo rizika za ekonomski rast u zoni evra

Politička neizvesnost, zaziranje od slobodne trgovine i globalizacije i loman ekonomski oporavak koji su obeležili zonu evra u 2016, po svemu sudeći, mučiće je i 2017.

Kada je reč o političkim neizvesnostima, ekonomistkinja globalnog nezavisnog udruženja sektora biznisa i istraživanja “Conference Board” Ilaria Maselli ukazuje na širenje nezadovoljstva sadašnjim političkim liderima i nesigurnost oko izbora u 2017. u Holandiji (mart), Francuskoj (maj) i Nemačkoj (septembar).

Na sve to, bliži se početak pregovora o izlasku Velike Britanije iz EU koji će otvoriti mnoga pitanja a jedno od njih je kako će britanska premijerka Tereza Mej obezbediti da kompanije a ne ljudi zadrže slobodu kretanja po izlasku Britanije iz EU.

Kako je ocenila Maseli u autorskom tekstu za EurActiv.com, za zonu evra Bregzit je više egzistencijalni nego ekonomski izazov koji nameće pitanje da li tom bloku treba više ili manje integracije i, ako je odgovor više, šta treba da se uradi da se to postigne.

Istovremeno je manjak poverenja gotovo uvek brana ekonomskom rastu jer navodi kompanije da odlažu zapošljavanje i investicione odluke.

Nedavna istraživanja pokazala su da se politike “čekaj da vidiš” (šta će se desiti) najviše drže najproduktivnije kompanije, odnosno one koje mogu najviše da izgube preuzimanjem rizika.

Zato produženo stanje neizvesnosti može trajno da našteti produktivnosti, inovacijama i mogućnostima za rast čak i najboljih kompanija, upozorila je Maseli.

Foto:www.vzbv.de

Foto:www.vzbv.de

Zaziranje od slobodne trgovine i globalizacije obeležilo je 2016. godinu a obeležiće i 2017, ocenjuje Maseli i podseća da su glasači s obe strane Atlantika izrazili nezadovoljstvo zbog novih sporazuma o slobodnoj trgovini.

Tu je i predizborno obećanje novog američkog predsednika Donalda Trampa da će se u prvih 100 dana predsednikovanja povući iz Transpacifičkog partnerstva, sporazuma SAD i 11 pacifičkih država koje predstavljaju 40 odsto svetske ekonomije.

Iako se ekonomisti slažu da slobodnija trgovina podstiče kompanije da budu efikasnije i nude potrošačima bolje proizvode, tek sada počinju da se uviđaju posledice po raspodelu tih transformacija, posebno po radnike u razvijenim ekonomijama.

U Evropi, koja ima relativno otvorenu ekonomiju, izazov je pomiriti potrebu za stimulisanjem rasta kroz globalizaciju i bojazni i nezadovoljstvo građana posle dve recesije za osam godina.

Istovremeno multinacionalne kompanije i oni koji odlučuju ne mogu da zanemare strahovanja i kritike sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kanadom (CETA) i SAD (TTIP).

Udruženje Conference Board ekonomski rast u zoni evra u 2017. prognozira na 1,4 odsto u poređenju sa 1,7 odsto u 2016. i ukazuje da je prva i najistaknutija prepreka za ubrzavanje rasta manjak talenata.

Kako se navodi, udeo radno sposobnih Evropljana opada iz dana u dan, a opada i stopa nezaposlenosti.

Međutim, nezaposlenost u nekim zemljama, poput Nemačke i Holandije, postaje suviše niska. To za posledicu ima da je kompanijama potrebno sve više vremena da pronađu talente dok se suočavaju sa sve oštrijom konkurencijom da privuku najbolje.

Pored toga, većina izvora rasta u zoni evra ostaje slaba, osim domaće potrošnje. Budući da se ne vide znaci jačanja na drugim frontovima (investicije ili izvoz), mnogi pozivaju vlade da podstaknu ekonomije fiskalnom politikom.

Foto: forexinfo.it

Foto: forexinfo.it

U međuvremenu Evropska komisija traži od zemalja sa snažnim fiskalnim pozicijama, a taj poziv je posebno usmeren na Nemačku, da “otvore novčanik”. To se, po svemu sudeći, neće destiti u 2017.

Prioritet vlade Nemačke, najveće ekonomije zone evra i kontrolora njene finansijske stabilnosti, jeste još veće smanjenje duga kako bi ta zemlja ostala stub zone evra. Nemačka to radi i kako bi izbegla iznenađenja od promena u ekonomiji zbog starenja populacije.

Uz obilje rizika za ekonomski rast, na horizontu gotovo da i nema podsticajnih faktora koji bi mogli da poguraju rast bruto domaćeg proizvoda zone evra u 2017, ocenila je Ilarija Maseli i dodala da će Evropa u najboljem slučaju nastaviti da se “provlači”, a u najgorem će se silazna spirala koja je muči ubrzati.

Izvor:Beta
Previous Azijske berze: Dobri podaci iz Kine podstakli rast akcija
Next Finska pokrenula eksperiment: Plata 560 evra i ako ne rade

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

SAD usvojile nacrt budžeta za 2018. godinu

Predstavnički dom američkog Kongresa je tesnom većinom glasova usvojio nacrt budžeta za 2018. godinu “težak” 4.100 milijardi dolara, koji predviđa velike rezove sredstava za socijalne programe i otvara put republikancima

Makroekonomija 0 Comments

Makedonija: Uprkos političkoj krizi, investicije 105,7 miliona evra

U prvom kvartalu, uprkos do sada najvećoj političkoj krizi u Makedoniji, strane investicije dostigle su 105,7 miliona evra, a odliv iz zemlje iznosi 65 miliona evra.

Svetske berze 0 Comments

Christofer Dembik: Povlačenje Sjedinjenih Država iz TPP imaće direktne posledice po globalnu ekonomiju

Povlačenje Sjedinjenih Država iz Trans-pacifičkog partnerstva (TPP) je korak u pogrešnom smeru i najgori mogući scenario za svetsku ekonomiju i imaće uglavnom pet direktnih posledica, kaže u komentaru za Gdeinvestirati.com

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply