Statistika: Najbolja ekonomska godina za Srbiju u poslednjih 25 godina, rast BDP-a 2,74 odsto

Statistika: Najbolja ekonomska godina za Srbiju u poslednjih 25 godina, rast BDP-a 2,74 odsto

Ukupna ekonomska aktivnost u 2016. godini, merena bruto domaćim proizvodom i iskazana u stalnim cenama, ostvarila je, kako se procenjuje, realni rast od 2,744 odsto u odnosu na 2015, objavio je u četvrtak Republički zavod za statistiku.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević je rekao u Vladi Srbije da je 2016. najbolja ekonomska godina u poslednjih najmanje 25 godina.

“Mogao bih 2016. da uporedim, recimo, sa 1990. godinom. Kako stvari stoje, na osnovu podataka za prvih 11 meseci, rast BDP-a iznosi precizno 2,744 odsto. Možda bude i više kada u januaru dobijemo podatke i za decembar 2016. godine”, rekao je Kovačević na godišnjoj konferenciji za medije o proceni ekonomskih kretanja u Srbiji u 2016.

On je kazao da se, iako još nema podataka za decembar 2016, procena odnosi na celu 2016. godinu na osnovu trenutno raspoloživih podataka.

Kako je objavio Republički zavod za statistiku, procenjeno je da su bruto investicije u osnovne fondove u 2016. godini u odnosu na prethodnu godinu ostvarile realni rast od 6,1 odsto.

“Po platnom bilansu Narodne banke Srbije rasle su i strane direktne investicije i one će ove godine dostići tačno dve milijarde evra”, kazao je Kovačević.

Procenjeno je da su zarade bez poreza i doprinosa u 2016. u odnosu na 2015. godinu nominalno veće za 3,7 odsto, a realno za 2,5 odsto.

Poljoprivredna proizvodnja je u 2016. u odnosu na 2015. ostvarila rast fizičkog obima od 8,1 odsto, što je odlična godina.

Takođe, procenjeno je da je industrijska proizvodnja u 2016. godini imala rast fizičkog obima od 4,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je takođe rekordna godina, naveo je Kovačević.

Procenjeno je da vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u 2016. beleži realni rast od 6,0 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Kovačević kaže da je to isto jedna od rekordnih godina u građevinarstvu i dodaje da su zabeleženi rekordi i u drugim sektorima.

Promet u trgovini na malo beleži realni rast od rekordnih 7,8 odsto, dok promet u trgovini na veliko beleži rast 0,9 odsto u tekućim cenama.

“Oživljavanje prometa dolazi zahvaljujući oživljavanju proizvodnje i oživaljavanju primanja stanovništva. To je oživljavanje je vidljivo kod prosečnih plata, kao i kod kreditiranja građana i privrede”, nagalsio je Kovačević.

U sektoru Usluge smeštaja i ishrane u 2016. godini zabeležen je realni rast od 7,4 odsto, dok je broj noćenja turista povećan za 13,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Sektor Saobraćaj i skladištenje imao je rast fizičkog obima od 8,1 odsto, a oblast telekomunikacija rast od 1,3 odsto.

Procenjena spoljnotrgovinska robna razmena u evrima u 2016. godini, u odnosu na 2015, pokazuje rast izvoza za rekordnih 9,9 odsto i rast uvoza za 4,4 odsto.

Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi došlo je do značajnog povećanja zaposlenosti i smanjenja nezaposlenosti.

Stopa zaposlenosti u trećem kvartalu 2016. godine iznosi 46,8 odsto, a stopa nezaposlenosti 13,8 odsto.

Prema rečima Kovačevića, prosečne cene u 2016. u odnosu na prošlu godinu zabeležile su rast 1,2 odsto.

Procenjeno je da godišnja stopa inflacije iznosi 1,6 odsto.

Izvor:Tanjug
Previous SAD uvele nove sankcije Rusiji, proterano 35 ruskih diplomata
Next Lidl u Paraćinu otvara još jedan market

You might also like

Ole Hansen: Sprema se udar kafe, pokazuju novi signali

Nakon što se proteklih 18 meseci konsolidovala, kafa arabika ponovo počinje da pokazuje znake života. Mesečni grafikon prikazuje kako arabika formira zaobljeno dno tokom ovog perioda, ističe u svojoj analizi

Agrobiznis 0 Comments

Kostićev Sunoko potpisao predugovor sa austrijskom kompanijom Agrana

MK Group ulazi u strateško partnerstvo sa austrijskim proizvođačem šećera, skroba i voća, kompanijom Agrana.

Makroekonomija 0 Comments

Negativni prinosi u Nemačkoj dokaz iscrpljenosti ECB-a

Nemačka se ove sedmice pridružila elitnom klubu dužnika koji su sposobni da sakupljaju sredstva deset godina po kamatnoj stopi nižoj od nule. Druge zemlje evrozone, uključujući Francusku, Španiju i Italiju,

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply