NBS: Građani godišnje u banke polože pola milijarde evra

NBS: Građani godišnje u banke polože pola milijarde evra

Narodna banka Srbije poručuje da štednja u dinarima raste, što ukazuje da su kamatne stope na uloge u domaćoj valuti i dalje relativno atraktivne.

U Srbiji je od 2001. godine štednja beležila konstantan rast. Tako je pre 15 godina na knjižicama građana bilo oko 348,3 miliona evra, dok su ukupni devizni depoziti u bankama na kraju septembra ove godine iznosili 8,9 milijardi evra. Narodna banka Srbije poručuje da štednja u dinarima raste, što ukazuje da su kamatne stope na uloge u domaćoj valuti i dalje relativno atraktivne. Ali i pored znatno većih kamata na štednju u dinarima, 91,5 odsto štediša se opredelilo za šparanje u devizama.

I pored toga što je praktično ukinuta Nedelja štednje, građani svake godine u banke polože oko 550 miliona evra. Ukupna štednja je u odnosu na prethodnu godinu veća za 7,5 odsto. Najveći rast beleži oročena štednja na period od 24 meseca, dok polaganje novca na period od tri do šest meseci beleži pad. Štediše se sve više odlučuju na štednju po viđenju i ona koja može da se u svakom trenutku položi bez obzira na period oročenja. Interesantno je da je jedan deo građana poverio bankama dinare na period duži od pet godina.

Kamate i na evre i na dinare su na istorijskom nivou i kreću se od nule do pet odsto. Kada su evri u pitanju, neke banke uopšte ne daju kamate dok druge na oročenja na 12 meseci nude 0,30 odsto.

– Građani bi trebalo da gledaju i alternativne oblike, jer nije štednja samo u banci. Tu je i kupovina polise životnog osiguranja, investicioni i penzioni fondovi… Sve to može da donese neku kamatnu stopu. U svakom slučaju se preporučuje raspoređivanje štednje na više mesta – smatraju stručnjaci.

ČUVANjE

Glavni motiv za štednju građana je stvaranje finansijskih rezervi, a ostali razlozi za štednju su i obezbeđivanje novca za treće doba, što je i normalno ako se uzme u obzir da je najviše štediša starosnog doba od 35 do 40 godina. U proseku svakog meseca građani Srbije ostave na stranu nešto više od 4.000 dinara.

Izvor: GdeInvestirati/VečernjeNovosti
Previous Kuba u najvećoj recesiji u poslednjih 20. godina
Next Na prodaju Hotel Prag za 2,7 miliona evra

You might also like

Energetika i naftna industrija 0 Comments

Na pomolu velika kriza u naftnom sektoru

Pad cena nafte koji je počeo 2014. godine možda će biti završen već naredne godine, a do 2020. godine cene mogu da porastu do 100 dolara za barel.

Agrobiznis 1Comments

Sojaprotein: Snažan rasta proizvodnje i prodaje u prvom kvartalu

Bečejski prerađivač soje, Sojaprotein, zabeležio je u prvom kvartalu snažan rast prodaje, nastavivši u proizvodnom ciklusu orijentaciju ka proizvodima više dodatne vrednosti.

Industrija 0 Comments

Ruda gvožđa pod pritiskom nagomilanih kineskih zaliha

Cena rude gvožđa,  čistoće 62 odsto, na svetskim tržištima se danas kreće oko 80 dolara po toni, što predstavlja blagi oporavak u odnosu na početak nedelje, ali je za 10$

1 Comment

  1. Sluga Jernej
    April 11, 01:18 Reply
    Ocigledno su socijalne razlike velike ako znamo da velika vecina zivi od penzije, minimalca i socijalne pomoci. I ovo pokazuje snagu statiistike.

Leave a Reply