Odliv kapitala iz Evrope gura zajedničku valutu prema paritetu sa dolarom

Odliv kapitala iz Evrope gura zajedničku valutu prema paritetu sa dolarom

Sunovratu evra na međunarodnim valutnim tržištima u značajnoj meri je doprineo i istorijski najveći odliv kapitala sa finansijskih tržišta evrozone.

Prema podacima Evropske centralne banke (ECB) u posljednjih 12 meseci, do septembra, evropski su investitori izvan evrozone kupili finansijska sredstva, kao što su akcije i obveznice, u vrednosti 497,5 milijardi evra.

S druge strane, investitori izvan bloka prodali su evropskih vrednosnih papira u vrednosti 31,3 milijardi evra. Zajedno, to čini neto odliv od 528,8 milijardi evra, najviše od 1999. godine, kada je zajednička valuta uvedena u upotrebu,  piše Wall Street Journal.

Razlog tako velikom odlivu kapitala iz evrozone finansijski stručnjaci objašnjavaju niskim ovogodišnjim prinosima na evropskim tržištima što ih je navelo da obveznice i druge hartije u vrednosti kupuju izvan Evrope, povećavajući potražnju za drugim valutama, pre svega dolarom.

Nakon što je američka centralna banka povećala kamatne stope i nagovestila ubrzani tempo povećanja kamata u narednoj godini, a u trenutku kada ECB ima negativne kamate, razlika u prinosu između američke 10-godišnje obveznice sa prinosom 2,566 odsto i istovetne nemačke s 0,27 odsto najveća je u četvrt veka.

U utorak uveče u Njujorku, evro je pao na nivo 1,0388 dolara, najniži nivo od januara 2003. godine.

Mnogi analitičari sada veruju da će evro u narednoj godini pasti na paritet sa dolarom, piše WSJ.

Ned Rumpeltin, šef odeljenja deviznih analiza za Evropu u “TD Securities” očekuje da će se vrednost evra i dolara izjednačiti početkom naredne godine.

Rumpeltin nije usamljen u svojim predviđanjima. Analitičari Morgan Stanleya i Goldman Sachsa smatraju da će paritet biti dostignut do kraja 2017. dok u Deutsche Banku predviđaju da će u tom periodu kurs evra pasti na 0,95 dolara.

Na međunarodnim valutnim tržištima evrom se jutros trguje po ceni 1.0468 dolara, što predstavlja rast od 0,42% u odnosu na prethodno trgovanje.

Izvor:Agencije
Previous SAD stavio sajt Alibaba na crnu listu zbog falsifikata
Next Rok za privatizaciju Galenike produžen za 3 meseca

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Velika Britanija: Neočekivani skok fiskalnog deficita

Britanski fiskalni deficit se neočekivano povećao pošto je inflacija podigla troškove duga na najviši nivo zabeležen bilo kog oktobra u poslednje četiri godine.

Makroekonomija 0 Comments

Grčkoj odobreno još 8,5 milijardi evra pomoći

Evrozona je odobrila novu tranšu finansijske pomoći Grčkoj od 8,5 milijardi evra, što će omogućiti Atini da vrati sedam milijardi koji u julu stižu na naplatu.

Najvažnije vesti 0 Comments

Stambeni krediti nikad povoljniji, ali mogu da poskupe

Stambeni krediti indeksirani u evrima nikada nisu bili povoljniji, što je rezultat istorijski niske, odnosno negativne kamate na evro od minus 0,25 odsto.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply