Obračunskim listićem do neisplaćene plate

Obračunskim listićem do neisplaćene plate

Jedna od retkih odredbi Zakona o radu koje su donele boljitak radnicima je da je obračun zarada i naknada zarada postao sudski nalog za naplatu potraživanja.

Konkretno, to znači da radnici koji ne dobijaju platu mogu da na osnovu obračunskog listića odmah dođu do svog novca pod uslovom da prijavi svog gazdu.

No, da bi se to desilo, moraju da obračunski listić podnesu sudu za predlog za dozvolu izvršenja, u kojem moraju da navedu ime izvršitelja. Sud dostavlja rešenje izvršitelju, koji kreće da radi odnosno da pronalazi novac ili imovinu da bi naplatio dug za radnika.

Po Zakonu o radu, na kraju svakog meseca poslodavac ima obavezu da izda obračunski listić, čak i ako nema novca za isplatu plate. Na listiću treba da piše ukupuna zarada, radni sati, minuli rad i sve druge nadoknade. Ukoliko poslodavac ne ispunjava tu obavezu, dovoljno je da ga radnik prijavi i bez sudskog spora naplati svoju platu, ali samo pod uslovom da na gazdinom računu ima novca.

Mnogi radnici u Srbiji znaju za tu mogućnost, ali takođe dobro znaju i za posledice takvog postupka, pa je to razlog što se mali broj odlučuje da sudski naplati svoju platu.

No, oni koji se odluče na takav korak – a prošle godine je to učinilo gotovo 5.000 radnika – često se susretnu s poraznom činjenicom da do novca ipak ne mogu doći jer ga na računu poslodavca nema. Tu nije kraj i ta činjenica ne mora značiti da radnici ne mogu doći do svoje plate. Naime, ukoliko svoja dokazana potraživanja predaju izvršiteljima, oni im mogu obezbediti novac: oni imaju pravo da gazdama koji nemaju para na računu za radničku platu – bukvalno sve zaplene.

posao

Izvršitelji objašnjavaju da, za razliku od domaćinstava kod kojih su predviđene zabrane šta sve ne sme da se pleni – od osnovnog nameštaja do kućnih ljubimaca – zakon dozvoljava da se pravnim licima popiše sve što imaju ukoliko sud donese rešenje o izvršenju.

To podrazumeva pokretnu i nepokretnu imovinu poslodavaca, koja se pleni i prodaje, sve u srazmeri s dugovanjem. Izvršitelj ne može popisati jedino imovinu koja je pod zalogom.

Tako zakon zapravo dozvoljava da se zaplene čak i osnovna sredstva za rad u nekom preduzeću.

Izvršitelj Aleksandar Vulović je nedavno objasnio da će svaki izvršitelj pokušati da naplati dug iz zaliha robe, da ne bi ugrozio proces proizvodnje, ali, ako nema ni zaliha ni novca, može pleniti vozila, kompjutere, nameštaj, građevinske i druge mašine, aparate, nekretnine…

Izvor: GdeInvestirati/Dnevnik
Previous Kompanija Srbija voz kupila 27,5 garnitura dizel-vozova od Rusa
Next Raste saradnja privrednika Srbije i Mađarske

You might also like

Lične finansije 0 Comments

Srbija: Prosečnu platu sanja svaki treći radnik

U Srbiji svaki treći od 1,9 miliona zaposlenih, mašta o prosečnoj julskoj plati od 46.280 dinara.

Penzije 0 Comments

Penzioneri u sredu dobijaju po 5.000 dinara

U sredu 23. novembra 1.741.112 penzionera dobiće jednokratnu pomoć od 5.000 dinara, obećanu od strane premijera Aleksandra Vučića.

Lične finansije 0 Comments

Austrija: Svi penzioneri dobijaju po 100 evra

Ove godine će penzioneri u Austriji dobiti jednokratna dodatna sredstva od 100 evra, dogovoreno je na sednici Vlade.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply