Saxo Bank: Evropa bi u 2017. mogla biti neočekivani pobednik na tržištu obveznica

Saxo Bank: Evropa bi u 2017. mogla biti neočekivani pobednik na tržištu obveznica

Rajder kup u muškom golfu između Sjedinjenih Država i Evrope završilo se u korist Amerike. I dok će evropski golferi morati da sačekaju do 2018. godine za osvetu na zelenom terenu, na tržištu globalnih obveznica Evropa bi sledeće godine mogla da bude neočekivani pobednik, kaže Majkl Boje, specijaliste za investicije i internet trgovanje u Saxo Bank.

Razlog za to je, kaže on, veliki jaz u prinosima između ova dva glavna rivala – kreativno poznat kao razlika (ponuđene i tražene cene) Rajder kupa – koja će se najverovatnije smanjiti.

Sada ima već više od pet godina kako su se desetogodišnje državne obveznice Nemačke i Sjedinjenih Država poklopile, jer su monetarne politike ove dve velike centralne banke od tada otišle u suprotnim smerovima. Federalne rezerve su napustile program kvantitativnog popuštanja, povećale su kamatne stope dva puta.

Evropa, sa druge strane, izgleda kao da se bori sa hronično niskim ekonomskim rastom, uprkos tome što Evropska centralna banka nadmašuje rivala kojeg predvodi Bernanke u izlaganju riziku na tržištu korporativnih obveznica. Prošle nedelje je ipak, na leđima rastućeg poverenja u prognoze o evropskoj ekonomiji, predsednik Evropske centralne banke Mario Draghi iznenadio tržišta najavljujući smanjenje kupovine obveznica na 60 milijardi evra mesečno.

Posledica ovog razmimoilaženja politika je bila u povećanju razlike Rajder kupa trenutno na više od 210 baznih poena, što predstavlja najširi jaz još od uvođenja evra. Kao što to grafikoni za duže vremenske periode pokazuju, više kamatne stope u SAD nisu baš u suštini prirodno niske – u stvari, suprotno je izgleda sasvim uobičajeno. Osim toga, razumno bi bilo takođe sugerisati preokret u srednjoj istorijskoj vrednosti između ovog para.

Sve ovo bi trebalo da ukaže na to da će razlika između ova dva para verovatno pre smanjiti nego da će se dalje proširiti, a da bi se ova razlika smanjila u 2017. godini, nešto mora da se uloži. Logično, ili da kamatne stope Sjedinjenih Država padnu ili nemačke stope moraju da porastu. Mislimo da postoji takođe i još uvek nezamisliv i potcenjen scenario koji bi mogao da ima isti efekat, a to je da će oba porasti u 2017. godini ali da će nemački prinosi nadmašiti prinose SAD.

Sa tim da Evropska centralna banka prognozira inflaciju od 1,7% u 2019. i godišnji doprinos inflaciji od cena energenata koje se menjaju, zvanični cilj od 2% bi brzo mogao da se dostigne, ostavljajući Dragog u žurbi da realizuje vanredne mere politike. Sa trenutnim nivoom evropskih kamatnih stopa, rekalibracija očekivanja budućih kamatnih stopa ka normalnijem scenariju bi mogla da dovede do veoma brze reakcije. U SAD, kada je predsednik FED-a Ben Bernanke u proleće 2013. godine famozno najavio kraj kvantitativnog popuštanja u Džekson Holu, prinos od desetogodišnjih američkih obveznica je bio 1,65%; do kraja maja je bio 2,12%, a do jula se popeo do 2,73%, a na kraju i početkom nove godine prešao je 3%.

Kada se radi o unutar kontinentalnom rivalitetu, 2017. godina bi takođe mogla da donese značajnu nestabilnost. Holandija i Nemačka će održati parlamentarne izbore dok će Francuska birati novog predsednika. Posebno u drugom slučaju, kandidat Nacionalnog fronta, Marine Le Pen je već viđena kao sledeći potencijalni anti-establišment kandidat, što bi moglo da poljulja političku stabilnost u središtu Evrope. Iako na apsolutno niskim nivoima, nelagodnost finansijskih tržišta se već može uočiti u povišenoj razlici prinosa državnih obveznica – zbog slične kreativnosti ovu razliku bi mogli da nazovemo Mažino razlika – između francuskih i nemačkih obveznica.

Kada je reč o Italiji, budućnost njenog kako političkog tako i bankarskog sistema je ponovo utonula u haos. Dok tržišta ostaju optimistična oko kratkoročnog izbavljenja nezdravog italijanskog bankarskog sektora, glavna ambicija vlade da podrži bankarski sektor bez nametanja gubitaka privatnim (zavisnim) investitorima u obveznice je u suštini u suprotnosti sa novim regulatornim okvirom Evropske bankarske unije. Razlika između prinosa državnih obveznica će se nastaviti i u 2017. godini.

Izvor: GdeInvestirati
Previous Američki 21st Century Fox za 14,8 milijardi dolara kupuje Sky
Next Evro potonuo ispod 1,04 dolara

You might also like

Svetske berze 0 Comments

Cena zlata porasla 2,1 odsto za nedelju dana

Cena zlata je u prošloj nedelji, obeleženoj političkim previranjima u Vašingtonu, porasla 2,1, ostvarivši tako najveću dobit od polovine aprila.

Azijske berze pale, dolar stabilan

Na azijskim berzama su u utorak cene akcij pale s najviših nivoa za godinu dana jer nema vesti koje bi podstakle dalji rast tržišta.

Svetske berze 0 Comments

Evro klizi prema 1,11 dolara, oštar pad u odnosu na britansku funtu

Na međunarodnim deviznim tržištima vrednost evra prema američkoj valuti pala je na 1,1145 dolara što je za 0,54 odsto niža cena u odnosu na trgovanje u ponedeljak i najniža od

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply