MUP: Falsifikovan svaki deseti lek na tržištu u Srbiji

MUP: Falsifikovan svaki deseti lek na tržištu u Srbiji

U Srbiji je svaki deseti lek u prometu falsifikovan, a iako nismo zemlja u kojoj cveta krijumčarenje lekova, kažu u MUP-u.

U jednom, ipak, ne zaostajemo za svetskim trendom, jer se i u Srbiji najčešće krijumčare lekovi za potenciju.

Naročito zabrinjava činjenica da se, osim na internetu, gde ih je najviše, falsifikovani lekovi ponekad pronalaze i u apotekama.

Da li srpska policija kvari sreću pojedinim muškarcima ili im, zapravo, spasava živote, dok vrši zaplenu krijumčarenih lekova gde su najbrojniji oni za potenciju.

“Vijagra, kamagra, cijalis – to su prva tri mesta, sledeći idu lekovi za hronične bolesti, za dijabetes i povišeni krvni pritisak, i na trećem mestu su lekovi koji su značajno skuplji, pre svega lekovi za lečenje kancera”, navodi predstavnik Odseka za suzbijanje kriminala u oblasti intelektualne svojine MUP-a Srbije Mikailo Tijanić.

Zbog korišćenja falsifikovanih lekova godišnje u svetu umre oko 700.000 ljudi. U Srbiji, nema zvaničnih podataka o broju stradalih. Ko će, kako i koliko brzo reagovati nakon konzumiranja takvih lekova, lekari ne mogu da predvide, jer ne znaju šta se u njima nalazi.

“Možemo da očekujemo da nema terapijskog dejstva uopšte, jer može da se stavi šećer u falsifikovanu supstancu, ili da ima negativnih terapijskih efekata, neželjeniih dejstava koja mogu da budu i fatalna”, objašnjava klinički farmakolog Lepa Jovanović.

Bile posledice fatalne ili ne, krijumčar lekova, ukoliko ga policija i otkrije, u najgorem slučaju provešće tri godine u zatvoru, jer u Srbiji falsifikovanje lekova nije posebno krivično delo.

Direktor Globalne bezbednosti Pfizer Duncan Elson rekao je da su u državama poput Kine, Pakistana, afričkih zemalja i drugih pronađene skrivene laboratorije u kojima se falsifikuju lekovi. Elson je istakao da su u zaplenjenim količinama falsifikovanih lekova najčešće pronadjeni otrov za pacove, boje za puteve i druge neželjene supstance.

Prema njegovim rečima, postoji velika opasnost od interneta, jer podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je više od 50 odsto kupljenih lekova putem interneta falsifikat. On je istakao da se kriminalci često odlučuju na krijumčarenje lekova, jer su niski operativni troškovi, mali rizik da će biti uhapšeni i velika zarada.

Izvor: Gdeinvestirati/N1
Previous Evropske berze u plusu, rast akcija bankarskog sektora
Next Mladen Šarčević: Ove godine za nauku izdvojeno 130 miliona evra

You might also like

Banke i finansije 0 Comments

Komercijalna banka zadržala drugo mesto među poslovnim bankama u Srbiji

U 2016. godini Komercijalna banka je odobrila 31,6 milijardi dinara kredita, što je za 27 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, dok je rast od oko 30 odsto zabeležen

Društvo 0 Comments

Crna Gora: Minimalac od 193 evra prima 17.000 zaposlenih

U Crnoj Gori minimalac od 193 evra u prošloj godini primalo je 17.000 zaposlenih, saopštila je crnogorska Poreska uprava.

Društvo 0 Comments

“Startit” centar organizuje besplatne radionice programiranja za decu

Grupa ozbiljnih mladih entuzijasta, IT stručnjaka, okupljenih oko udruženja “Startit” redovno organizuje besplatne kurseve i radionice programiranja za decu u svojim centrima u Beogradu, Inđiji, Novom Sadu, Vršcu…

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply