Trećina stanovnika Evropske unije bez stalnog zaposlenja

Trećina stanovnika Evropske unije bez stalnog zaposlenja

Istraživanje kompanije Mastercard koje se bavilo žiteljima Evrope koji nemaju pristup zvaničnim finansijskim tokovima pokazalo je da stalno zaposlenje nema 33 odsto Evropljana a među njima je čak 35 procenata životnog doba između 18 i 34 godine.

Istraživanje pokazuje da je 138 miliona Evropljana finansijski odsečeno od društva, to jest da nemaju bankarski račun ili pristup platnim metodama.

Iznenađuje podatak da 87 procenata finansijski isključenih ispitanika celog života živi u istoj zemlji.

Rezultati su takođe pokazali da 38 odsto ispitanika plaća kiriju u gotovini i da čak 88 odsto anketiranih plaća ostale troškove u kešu.

Međutim, istraživanje je ukazalo na znatno povećanje korišćenja tehnologija u tom istom segmentu društva, pa je pristup tehnologijama putem pametnog telefona skočio sa 29 odsto u 2013. godini na 49 odsto u 2016.

Ipak, četvrtina ispitanika (27 odsto) i dalje smatra da ne mogu pristupiti finansijskim proizvodima i uslugama, što ukazuje na raskorak između populacije koja koristi tehnologije i one koja ima pristup finansijskim proizvodima i uslugama.

Stalna potreba za oslanjanjem na keš čini te ljude izuzetno osetljivim na gubitak ili krađu novca, sporove u vezi sa plaćanjem – jer ne postoji elektronski trag ili dokaz transakcije, a takođe im u potpunosti onemogućava da obavljaju plaćanja unapred ili da raspoređuju uplate unapred, navodi se u istraživanju.

Komentarišući ove rezultate, Ann Kearns, predsednica Sektora međunarodnih tržišta u kompaniji Mastercard, kaže da mnogi ljudi pojam isključenosti često doživljavaju kao problem tržišta u razvoju, ali da ovaj izveštaj jasno pokazuje da taj problem postoji i na evropskim tržištima koja se smatraju razvijenim.

“Nemanje pristupa finansijskim tokovima ima ozbiljan uticaj na kvalitet života pojedinaca, jer im uskraćuje osnovne pogodnosti i mogućnost izbora, a lišava ih i većeg stepena zaštite, praktičnosti i pristupa globalnoj ekonomiji”, navodi ona.

Foto: propertyinvestmentnews.com

Foto: propertyinvestmentnews.com

Ovo istraživanje pokazuje da su glavni razlozi za nemanje bankarsknih računa ili nekorišćenje bankarskih usluga – nedostatak znanja i nepoverenje u bankarski sektor.

Petina ispitanika (20 odsto) uopšte ne želi da ima bankarski račun, a 10 odsto njih je reklo da nemaju poverenje u banke kada je reč o baratanju njihovim novcem.

Ann Kearns dodaje da, iako su rezultati o finansijskoj inkluziji zabrinjavajući, kada se uzmu u obzir povećani pristup tehnologijama kao što su pametni telefoni, jasno je da put do finansijske inkluzije vodi preko digitalnih tehnologija.

“Oslanjajući se na brzi napredak tehnologija, možemo razviti nova rešenja kako bi svi u Evropi imali pristup finansijskom sistemu. To će imati direktan pozitivan uticaj na milione života i svima nama će doneti pogodnosti, jer se time podstiče pravednije i ravnopravnije društvo“, smatra ona.

Izvor: GdeInvestirati/Tanjug
Previous Dačić: Ne mogu da verujem da EU ne može da utiče na Hrvatsku i Bugarsku
Next Philips za 1,5 milijardi dolara prodao Lumileds Apollou

You might also like

Društvo 0 Comments

Komunalne usluge ćemo plaćati i privatnicima

Ako poslanici Narodne skupštine u utorak usvoje vladin predlog novog zakona o komunalnim delatnostima, građani Srbije će i sa privatnicima ugovarati isporuku vode, grejanja, odnošenje smeća, održavanje grobalja, puteva, javne

Tema dana 0 Comments

Rasim Ljajić: Ljajić: Izgradnja gondole od Kalemegdana do Ušća počinje 2018.

Ministar turizma Rasim Ljajić izjavio je danas da će “sasvim sigurno” izgradnja gondole u Beogradu, od Kalemegdana do parka Ušće na Novom Beogradu, početi u 2018. godini. 

Industrija 0 Comments

Češka auto-industrija traži radnike i u Srbiji

Srednja Evropa u poslednjih godinu dana ne može da nađe stotine hiljada radnika za industrijske zone, pre svega za fabrike automobila.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply