Rast cena nafte poslao rusku rublju na najviše nivoe u godinu i po, turska lira dodatno oslabila

Rast cena nafte poslao rusku rublju na najviše nivoe u godinu i po, turska lira dodatno oslabila

Podstaknuta rastom cena nafte, za više od 4 odsto, ruska nacionalna valuta u ponedeljak je dostigla najvišu vrednost prema dolaru u poslednjih 17 meseci.

Rublja je ojačala 2,16 odnosu na američki dolar, na 61,55 rubalja, dok je prema evru porasla 1,73 odsto, na 64,99 rubalja.

Ruska valuta je danas zabeležila najbolje performanse posmatrano u odnosu na valute ekonomija u razvoju. U korpi valuta 23 zemlje u razvoju rublja je ojačala više od 2 odsto, dok je MSCI indeks, naprotiv, oslabio 0,1 odsto.

Najveći pad u ponedeljak je zabeležila turska lira, nakon objavljivanja podatka da je turska ekonomija u trećem tromesečju imala negativno kretanje, prvi put u 7 godina.

Danas je objavljeno da je BDP Turske u trećem kvartalu 2017. pao 1,8 odsto, što je, nakon bombaških napada u Istambulu, stvorilo dodatni pritisak na nacionalnu valutu. Lira je prema američkom dolaru u minusu 1,3 odsto, na 3,5231 lire za dolar.

Zbog zabrinutosti da će izglasavanje opoziva predsednice Južne Koreje zaustaviti reforme jožnokorejski von je u ponedeljak na putu najvećeg gubitka u tri nedelje.

Više cene nafte podstakle su rast valuta i ostalih globalnih proizvođača. Norveška kruna je ojačala 0,75 prema američkom dolaru, kanadski je dobio na vrednosti 0,38%, meksički pesos 0,75%, dok je brazilski real oslabio 0,17 odsto.

I evro je ojačao prema dolaru, 0,34 odsto, na 1,0597 dolara.

MSCI indeks, koji meri učinak na tržištima kapitala u narastanju, kreirao je Morgan Stanley Capital International (MSCI) i uključuje 23 zemlje: Brazil, Čile, Kina, Kolumbija, Češka, Egipat, Grčka, Mađarska, Indija, Indonezija, Koreja, Malezija, Meksiko, Peru, Filipini, Poljska , Katar, Rusija, Južnoafrička Republika, Tajvan, Tajland, Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Foto: workers.org

Foto: workers.org

Snažan rast cena nafte

Na međunarodnim tržištima se “brent” naftom, koja je međunarodni reper za cene ovog energenta trguje po ceni od 56,56 dolara po barelu, što predstavlja dnevni rast od 4,10 odsto, dok je američka WTI nafta poskupela 4,25 odsto za 53,69 dolara.

Cena nafte skočila je posle istorijskog dogovora Rusije i drugih nečlanica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) da se pridruže naftnom kartelu u smanjenju proizvodnje “crnog zlata”.

Rusija i 10 drugih država saopštile su u subotu da će smanjiti svoju proizvodnju nafte za 588.000 barela dnevno, što je prvi dogovor takve vrste između zemalja nečalnica OPEC-a od 2001. godine, koji je usledio posle sličnog sporazuma članica naftnog kartela prošlog meseca.

Članice OPEC-a su ranije dogovorile kolektivno rezanje proizvodnje za 1,2 miliona barela dnevno, počev od januara iduće godine.

Međutim, Saudijska Arabija je u subotu izrazila spremnost da sreže proizvodnju više nego što je ranije dogovoreno. Saudijski ministar energetike Kalid Al-Falih izjavio je u subotu da će ta zemlja, najveći izvoznik nafte, “srezati proizvodnju znatno ispod” ciljanog nivoa dogovorenog prošlog meseca s članicama OPEC-a.

Izvor:Agencije
Previous Sunoko ima dovoljno šećera i za izvoz
Next NBS: Devizne rezerve Srbije porasle na 9,8 milijardi evra

You might also like

Društvo 0 Comments

Kakva poskupljenja očekuju Srbiju 1. januara 2017. godine?

Od januara sledeće godine građane Srbije očekuje još jedan talas poskupljenja. Vozači, konzumenti alkoholnih pića i cigareta biće najviše pogođeni ovim poskupljenjem.

Produktna berza: Pšenica u fokusu

Dešavanja na svetskim tržištima ponovo su vratili u fokus trgovanja pšenicu.

Najvažnije vesti 0 Comments

Šta uraditi kada ne možete podići novac od besplatnih akcija?

Više građana požalilo se da ne može da podigne novac od besplatnih akcija NIS-a, Aerodroma ili Telekoma, odnosno da im je na šalterima pošta rečeno da nemaju ništa na računu.

1 Comment

Leave a Reply