Vlada Srbije usvojila budžet sa najmanjim deficitom u istoriji

Vlada Srbije usvojila budžet sa najmanjim deficitom u istoriji

Na današnjoj sednici Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o budžetu za 2017. godinu, koji je najniži predviđeni deficit u istoriji Srbije.

Kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, predviđeni deficit je 1,7 odsto BDP-a.

Vlada Srbije odlučna je da i u narednoj godini obezbedi privredni rast i bolji život građana, navodi se u saopštenju.

Usvojen set zakona o budžetu Vlada Srbije uputila je u Narodnu skupštinu Srbije na razmatranje.

Ministarstvo finansija preciziralo je da su predlogom budžeta planirani prihodi u iznosu od 1.092,9 milijarde dinara, a rashodi u iznosu od 1.162 milijardi dinara.

Planirani fiskalni deficit na nivou republike za sledeću godinu je, naime, 69,1 milijardu dinara, što je za 52 milijarde niže od deficita koji je bio predviđen budžetom za ovu godinu, ističe Ministarstvo finansija.

Deficit je manji uprkos tome što su po prvi put u rashode budžeta Republike uključeni svi projektni zajmovi, kao i rashodi „Koridora Srbije” u ukupnom iznosu od 43,5 milijardi.

Prihodi budžeta od naplate poreza, kako je predviđeno, iznosiće 916,8 milijardi dinara, od čega je naplata PDV-a 466 milijardi.

Budžet za narednu godinu je planiran na osnovu prognoze da će u 2017. godini realni rast BDP-a iznositi 3,0 odsto, BDP deflator 1,6 odsto a indeks potrošačkih cena na malo 2,4 odsto.

foto: militarypay.info

foto: militarypay.info

Vlada Srbije prethodno je usvojila i Fiskalnu strategiju za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. koja prethodi izradi Nacrta zakona o budžetu za 2017. godinu koji će, kako je planirano, biti pred poslanicima tokom ovog meseca.

Osnovni ciljevi u narednom srednjoročnom periodu fokusirani su na održavanje makroekonomske stabilnosti, dalje spuštanje nivoa deficita na održiv nivo uz nastavak primene mera fiskalne konsolidacije, kao i nastavak smanjenja učešća javnog duga u BDP koje je započeto u 2016. godini, a sve u sklopu nastavka sprovođenja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Zahvaljujući uspešnim merama fiskalne konsolidacije stvoren je prostor za povećanje penzija i plata u delu javnog sektora, čime se obezbeđuje rast raspoloživog dohotka i životnog standarda stanovništva, ali tako da se ne ugroze planirani ciljevi fiskalne politike.

Prioritet ostaje i uspostavljanje poreskog sistema koji stimulativno deluje na privrednu aktivnost i zapošljavanje, obezbeđuje veću efikasnost naplate poreza i smanjenje sive ekonomije.

Fokus će biti i na jačanju stabilnosti i otpornosti finansijskog sektora, otklanjanju prepreka privrednom rastu i podizanju konkurentnosti sprovođenjem sveobuhvatnih strukturnih reformi, nastavku reformi javnih preduzeća, kao i podizanje ukupne efikasnosti javnog sektora.

Izvor: Agencije
Previous U Srbiji za 10 meseci više od 2,3 miliona turista
Next Kako neiskorišćavanje godišnjeg odmora može da upropasti karijeru

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Devizne rezerve Kine porasle jedanaesti uzastopni mesec

Devizne rezerve Kine su do kraja decembra rasle jedanaesti mesec za redom i iznosile su 3,14 triliona američkih dolara, pokazali su podaci iz centralne banke. 

Najvažnije vesti 0 Comments

Brainstorm Tech: Podaci će postati nova valuta

Vrednost informacija raste eksponencijalno svakoga dana, a u budućnosti će se podacima trgovati i postaće nova nafta ili valuta, zaključili su govornici na Fortune-ovoj Brainstorm Tech konferenciji u Aspenu, koja

Tema dana 0 Comments

Europol istražuje globalni sajber napad; Pogođene evropske bolnice, železnice, banke…

Policijska agencija Evropske unije Europol saopštila je da sarađuje sa zemljama pogođenim globalnim napadom kompjuterskog virusa kako bi suzbila pretnju i pomogla žrtvama.

2 Comments

  1. Max
    December 01, 15:31 Reply
    Ako bi se Srbija razvijala po prosečnoj godišnjoj stopi od 3,2 odsto dok bi ostale zemlje EU stajale u mestu i imale nultu stopu rasta, Srbija bi tada sustigla Bugarsku za oko 11 godina, zatim Rumuniju i Hrvatsku za oko 14 godina, Sloveniju za oko 26 godina, a Nemačku za oko 39 godina. Ako bi osnov za obračun sustizanja bio BDP po glavi iskazan u američkim dolarima, slika bi bila još sumornija.
  2. Q
    December 01, 15:32 Reply
    Argumenti: Godine 2012, kada je došla na vlast "sns", prema zvaničnim podacima Uprave za javni dug, javni dug Srbije je iznosio 15,067 milijardi evra, a prema podacima za oktobar 2016. dug je 26,9 milijardi eura.Sjajni rezultati, nema sta...

Leave a Reply