Kredit s fiksnom ili s promenljivom kamatom. Koji je povoljniji?

Kredit s fiksnom ili s promenljivom kamatom. Koji je povoljniji?

Onaj ko ovih dana bira vrstu zajma za krov nad glavom, nalazi se pred dilemom da li da za višedecenijsko zaduženje uzme kredit s fiksnom kamatom ili s promenljivom koja zavisi od euribora – referentne evropske međubankarske stope.

U slučaju fiksnog „interesa” rata se u evrima ne menja za sav period otplate tako da za klijenta nema kamatnog rizika već ostaje samo valutni. – Kod promenljive kamate ostaje rizik promene euribora.

Koji kredit je povoljniji? Na ovo pitanje ni bankari, ni stručnjaci nemaju odgovor, piše Jovana Rabrenović za politiku u tekstu “Kamatni kazino za stambene zajmove”.

Zoran Grubišić, sa Beogradske bankarske akademije, kaže da na to pitanje niko ne može da odgovori, jer nema kristalnu kuglu da vidi šta će biti kroz 20 ili 30 godina koliko se otplaćuje stambeni kredit. Drugim rečima, odgovora na pitanje koji je zajam povoljniji – nema.

“Kada je kamata fiksna, što znači da ne zavisi od euribora, i rata je fiksna u evrima za sav period otplate. Kod ove vrste kredita banka ceo teret promene tržišnih uslova preuzima na sebe i ne sme da se pozove na skok euribora. Rečju nema kamatnog rizika, već za klijenta ostaje samo valutni rizik zbog odnosa evro dinar. Slažem se da je to bio hrabar potez za banku da predloži stambeni zajam sa fiksnom kamatom na rok od 20 godina”, kaže Grubišić.

Što se tiče vrste zajma gde klijent na svake tri godine može da bira da li mu je povoljnija fiksna kamata ili varijabilna, Grubišić kaže da kod ovog modela klijent u oba slučaj dobija tržišnu kamatu bilo da se radi o fiksnoj ili varijabilnoj.

U slučaju sada vrlo aktuelne mogućnosti da se stambeni kredit refinansira bilo kod druge bilo kod svoje banke, jer su u poslednjih deset godina kamate više nego prepolovljene, Grubišić kaže da tu treba biti oprezan zbog pratećih troškova te operacije.

“Ukoliko može da se dobije znatno povoljniji procenat za novi zajam refinansiranje ima smisla. Međutim, valja računati na „bočne” troškove poput skidanja i stavljanja hipoteke na drugu vrednost nekretnine, novi trošak osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih zajmova i ostalo. Moj savet građanima je da odu u banku kod koje imaju stambeni zajam i da kažu dobio sam nekoliko ponuda iz drugih banaka da refinansiram zajam kod njih i da pregovaranjem isposluju bolje uslove za dalju otplatu kredita. U tom slučaju ne radi se o novom kreditu, već se samo sklapa aneks ugovora. I da se dobiju samo malo bolji uslovi to je bolje rešenje, jer nema bočnih troškova koji poskupljuju refinansiranje”, kaže Grubišić za Politiku.

Dejan Vučinić, izvršni direktor direkcije mreže Societe Generale bank, potvrđuje novinaru lista da odgovor na postavljeno pitanje nema.

“Promena modela zajma na svake tri godine kada klijent može da pređe s fiksne kamate na promenljivu i obratno, omogućava mu drugačiju opciju kada on nije siguran da je za njega promenljiva kamata, euribor plus marža, dovoljno dobro rešenje da se obaveže dugoročno. Kada menjaju model zajma klijenti u tom trenutku dobijaju promenljivu ili fiksnu kamatu koja važi na tržištu” – kaže Vučinić dodajući da su već imali slučajeve da su klijenti posle tri godine prelazili na drugi tip kamate. Po njegovim rečima, oni su dobro informisani o kamatnim prilikama na tržištu što se vidi i po tome što se stambeni zajmovi sve više refinansiraju.

U Banci Intesa kažu da je interesovanje klijenata za oba kreditna modela značajno.

“U slučaju stambenih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom, promene kretanja referentnih kamatnih stopa za koje se vezuje znače i veći stepen neizvesnosti u pogledu iznosa mesečnih rata za građane, dok kod kredita sa fiksnom kamatnom stopom banka snosi rizik promene referente stope, a otplata kredita sa istim iznosom rate građanima donosi izvesnost i predvidivost tokom celog perioda otplate”, rekli su za Politiku u Intesa banci.

Izvor:Politika
Previous Beograd i Priština postigli dogovor o sprovođenju Sporazuma o pravosuđu
Next Registracija preduzeća u APR putem interneta

You might also like

Društvo 1Comments

Nemci „rezervišu“ srednjoškolce iz Srbije za rad u staračkim domovima

Potražnja za medicinskim radnicima iz Srbije koji bi radili u Nemačkoj otišla je korak dalje, pa lanci staračkih domova sada dele promotivni materijal srednjoškolcima.

Politika 0 Comments

Jutarnji list: Evropska komisija odbacila argumente Hrvatske u sporu sa Srbijom

Evropska komisija odbacila hrvatske zahteve u sporu sa Srbijom kojim je praktično blokirala Srbiju u pregovaračkom procesu i otvaranju poglavlja 23, javili su hrvatski mediji pozivajući se na interni dokument

Društvo 0 Comments

Norvežani sve manje jedu krompir

Potrošnja krompira je dramatično pala u Norveškoj od otkrivanja nafte u Severnom moru.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply