Saxo bank: Problem nisu Sjedinjene Države, u decembru prava opasnost po tržišta dolazi iz Evrope i Azije

Saxo bank: Problem nisu Sjedinjene Države, u decembru prava opasnost po tržišta dolazi iz Evrope i Azije

Pitanje koje postavljaju mnogi investitori se odnosi na to da li pobeda Donalda Trampa predstavlja pravi proboj sa stanovišta finansijskih tržišta. “Do sada je odgovor bi negativan, kaže za Gdeinvestirati.com, direktor u Saxo bank, Christofer Dembik, u analizi makroekonomskih izgleda za decembar 2016. godine, i dodaje da niko nije u mogućnosti da zna tačne mere koje će novoizabrani predsednik uvesti kada bude stupio nadužnost; čak ni on sam.

Foto:Huffington Post UK

Foto:Huffington Post UK

Kako ne naljutiti Kinu?

“Međutim, kako bi ispunio svoj ambiciozan Kejnezijanski program obnove (500 milijardi američkih dinara namenjenih infrastrukturi), on će morati da poveća javni dug kako bi ga finansirao”, sugeriše Dembik.

U ovim okolnostima, Donald Tramp će zasigurno morati da prekrši svoje obećanje o povećanju carinskih tarifa prema Kini jer bi ova zemlja koja je glavni vlasnik američkih obveznica (1157 milijardi obveznica prošlog septembra), mogla da odluči da smanji kupovinu u slučaju nepovoljnih trgovinskih mera američke vlade.

Visok nivo javnog duga Sjedinjenih Država čini zemlju veoma zavisnom od dobre volje stranih investitora.

Stoga primena dodatnih protekcionističkih mera nije moguća. Po mišljenju direktora makro analize u Saxo Bank, najverovatniji scenario se sastoji od povećanja carinskih tarifa za određene proizvode, kako bi zadovoljio bazu na kojoj je Donald Tramp zasnivao izbornu kampanju i tako će imati prednost izbegavanja trgovinskog rata sa Azijom. Ponovni pregovori o trgovinskim sporazumima, kao što je NAFTA, mogu takođe da budu opcija, ali bi Sjedinjene Države rizikovale da otvore Pandorinu kutiju jer nisu jedine sa trgovinskim zahtevima, tu su i Meksiko i Kanada.

To što je Trampov uticaj na finansijska tržišta brzo nestao za Dembika je očekivano, Po njemu, zanimljivo je to što su kako izgleda Italija i Španija podložnije populizmu od bilo koje druge zapadnoevropske zemlje. U periodu nakon Trampove pobede, prinos od desetogodišnjih italijanskih obveznica je porastao za 35 baznih poena, dok je prinos od španskih obveznica porastao za 27 poena, pre nego što je kasnije neznatno opao.

“Ovo predstavlja ozbiljno upozorenje za obe zemlje jer politički rizik ostaje veoma visok u Evropi u narednim mesecima, zbog referenduma u Italiji, predsedničkih izbora u Austriji, koji će se održati 4. decembra i opštih izbora u Holandiji u martu 2017. godine a mogli bi da dovedu do jačanja Partije za Slobodu (PVV) Gerta Vildersa (Geert Wilders)”, smatra Christofer Dembik.

Osvrćući se na finansijske uslove u Sjedinjenim Državama nakon predsedničkih izbora, Dembik konstatuje da se oni nisu fundamentalno promenili.

“Indeks nacionalnih finansijskih uslova (NFCI) i Indeks prilagođenih nacionalnih finansijskih uslova (ANFCI), koji se obično smatraju pouzdanijim, su i dalje ispod nivoa iz decembra 2015. godine kada je Fed podigao kamatne stope za 25 baznih poena”.

Moglo bi se reći da će efekat Trampovog izbora na inflaciju verovatno opasti, mišljenja je direktor Saxo Bank i pojašnjava da osnovni trend koji objašnjava najveći broj povećanja inflatornih očekivanja u stvari je povezan sa većim globalnim cenama robe (+0,58% u oktobru 2016. u poređenju na oktobar 2015. godine) i sporim izlaskom Kine iz deflacije (indeks proizvođačkih cena (PPI) veći za 1,2% u oktobru u odnosu na prethodnu godinu).

Janet Yellen (Foto:fortune.com)

Janet Yellen (Foto:fortune.com)

Sjedinjene Države: Kurs je podešen za Fed

Komentarišući uticaj pobede Donalda Trampa na američku monetarnu politiku, Dembik smatra da pobeda ne predstavlja promenu igre Fed-a.

“Fed ima prostor do februara 2018. godine, što se poklapa sa krajem mandata Janet Yellen, da nastavi da povećava kamatne stope. Šansa da se desi njena smena pre ovog roka je jednaka nuli. Američki predsednik može da se pozove na samo dve pravne klauzule i zameni nekog od članova američkog Saveznog komiteta za otvoreno tržište (FOMC). Prva se sastoji u pozivanju na „ozbiljni prekršaj“. Međutim, iako ovaj pravni termin ostaje predmet tumačenja, ne postoji ništa što bi ukazivalo na to da je Janet Yellen počinila takav prestup. Drugo sredstvo koje Donald Tramp može da iskoristi je da zadrži Janet Yellen na mestu predsedavajuće Borda guvernera ali da suzi njen manevarski prostor. Da bi to uradio, morao bi da se promeni statut centralne banke, što zahteva prostu većinu u Kongresu i odobrenje predsednika. Ipak, malo je verovatno da će takva odluka da dobije podršku Republikanske stranke. Stoga, na proces normalizacije američke monetarne politike najverovatnije neće uticati političke promene u Vašingtonu”, kategoričan je Dembik.

Rast kamatnih stopa u decembru (koji bi mogao da dostigne maksimum od 25 baznih poena) bi mogao da bude promašaj jer ga je već tržište uračunalo u cenu, posebno u odnosu na dolarski indeks koji je porastao za 4% od novembra. Svi podaci (uključujući Tejlorovo pravilo i očekivanja investitora) pokazuju da će Fed podići kamatne stope na svom narednom sastanku. Tejlorovo pravilo (koje predstavlja veoma značajan alat za Fed još od ranih 1990-ih godina) ukazuje da bi prosečna ponderisana kamatna stopa trebala da bude malo iznad 2% pri kraju mandata Janet Yellen.

Međutim, teorijski nivo ostaje nedovoljan da bi se nosio sa neizbežnim ekonomskim usporavanjem u Sjedinjenim Državama. Poslednji pokazatelji potvrđuju da je ekonomija zdrava ali da nailazi na kraj poslovnog ciklusa. Maloprodaja raste najviše u poslednje dve godine ali prodaja u robnim kućama nastavlja da opada. Kao dodatak tome, indeks Empire State Manufacturing se snažno opravlja ali podaci o zaposlenosti su sve negativniji i optimizam opada. Od poslednjeg ekonomskog pada prošlo je 35 kvartala. Izuzev novog rekorda u trajanju (40 kvartala za vreme Klintonovog zlatnog doba), Sjedinjene Države će se suočiti sa novom recesijom tokom Trampovog mandata. Kejnezijanski  ekonomski program novoizabranog predsednika bi mogao da pomogne u stimulisanju ekonomije kada to bude najpotrebnije, naročito ako Fed nema dovoljno prostora da smanji kamatne stope i razuveri investitore.

Foto:Seeking Alpha

Foto:Seeking Alpha

Zapadna Evropa: Italijanska noćna mora

Christofer Dembik veruje da u bliskoj budućnosti, pravi problem investitora nije oko straha od recesije u Sjedinjenim Državama već oko povratka političkog rizika u Italiji. Prva nedelja decembra je visoko rizična za tu zemlju i Evropu. Dva događaja koja bi mogla da pojačaju nestabilnost na tržištu će se desiti u isto vreme: ustavni referendum 4. decembra i nezgodna dokapitalizacija Monte Paskija koja bi mogla da oživi zabrinutost oko evropskog bankarskog sektora ukoliko ne uspe.

Poslednja anketa urađena pre referenduma ukazuje da su igre daleko od kraja. Glas „NE“ vodi sa 42% nasuprot 37% koliko je za glas „DA“. Međutim, kao što je bio slučaj za vreme referenduma u Velikoj Britaniji, 21% neopredeljenih glasača u Italiji su ključni za glasanje. Sredinom novembra premijer Renci je dobio neočekivanu podršku Brisela. Zaista, Italija, od koje se ne očekuje da dostigne svoj ciljani nivo deficita ove godine kao ni 2017, verovatno će imati najviše koristi od promene stava Evropske komisije koji se odnosi na fiskalni stimulans. Međutim, to možda neće biti dovoljno da Demokratska stranka dobije referendum zbog rastućeg populizma i anti-establišment osećaja širom Evrope, naročito u Italiji.

Ukoliko premijer Renci bude primoran da da ostavku i ukoliko dokapitalizacija Monta Paskija krene po zlu, očekujemo da spredovi u Italiji porastu za nekoliko desetina baznih poena i da prognoza rejtinga Italije bude negativna (trenutno je BBB- sa stabilnim izgledima prema S&P).

Međutim, rizik od značajnog prenošenja krize i na ostale Evropske zemlje je prilično ograničen zbog tri glavna razloga:

Prvi razlog po Dembiku je iznos nerealizovanih kredita u italijanskom bankarskom sektoruod oko 400 milijardi evra, ali se stabilizovao u poslednjih nekoliko meseci, što je prilično pozitivan znak. Od tog broja, samo 10% predstavlja neposredan rizik. Pored toga, značaj deo problematičnih kredita je povezan sa veoma lošom navikom italijanske javnosti da sistematski odlaže plaćanje dobavljačima;

U slučaju prenošenja krize italijanskog političkog i bankarskog sektora na Evropu, Evropska centralna banka ima materijal da interveniše. Centralna banka može da odluči da pokrene ciljanu dugoročnu operaciju refinansiranja (TLTRO) kako bi pomogla italijanskom finansijskom sektoru ili da aktivira program trenutnih novčanih transakcija u najgorem slučaju;

U poslednjih nekoliko godina, glavni razlog kojim se objašnjava neodlučnost pri kupovini akcija evropskih banaka je povezan sa niskim kamatnim stopama. Sada kada prinosi suverenih obveznica rastu zbog očekivanja veće inflacije, investitori pronalaze dobar razlog za kupovinu akcija banaka. Ovaj novi narativ ih svakako čini otpornijim na italijanske rizike pre nego nekoliko meseci.
U suštini, problem italijanskih banaka je samo drvo koje prikriva šumu. Zaista, Italija je praktično vegetirala više od 20 godina. Bez obzira na podršku koju je premijer Renci dobio kada je preuzeo vlast, on nije uspeo da preokrene negativan ekonomski trend, što je dalo podršku populizmu. Samo jedna cifra pokazuje obim tragičnog ekonomskog neuspeha u Italiji: po konstantnoj ceni, BDP zemlje nije tokom poslednjih 15 godina porastao ni za jednu jotu. Petnaest godina nultog rasta! Problemi bankarskog sektora će se rešiti, nema sumnje u to, ali će se oni pre ili kasnije ponovo pojaviti ukoliko zemlja ne uspe da ostvari veći rast.

Snizo Abe, (Foto:asiancorrespondent.com)

Snizo Abe, (Foto:asiancorrespondent.com)

Azija i Pacifik:  Izgubljeni ulog Japana

Japan je još jedan gubitnik ove godine i to mnogo veći od Italije, zaključuje Dembik. Po njegovom mišljenju, japanska inventivnost na polju monetarne politike i plan novog stimulansa vlade predstavljen u avgustu neće (opet) uroditi plodom.

Od početka godine, glavna japanska sredstva napreduju u crvenoj zoni: odnos američkog dolara i jena -9%, Nikkei -6%, Topix -8%, prinosi od dvogodišnjih obveznica -0,1%, prinosi od desetogodišnjih obveznica -0.2% i prinosi od tridesetogodišnjih obveznica -0.7%. Ovo je dokaz da investitori ne veruju u sposobnost Japana da trajno izađe iz deflacije.

Štaviše, činjenica da je centralna banka odložila dostizanje ciljanog nivoa inflacije posle aprila 2018, što odgovara kraju mandata Haruhika Kurode, je priznavanje neuspeha. Inflacija je prisutna, ali nije samoodrživa jer ne utiče na celokupnu ekonomiju. Uglavnom su velike kompanije doprinele porastu plata u poslednjih nekoliko godina (prosečan rast od 2,14% ove godine nasuprot rastu od 2,38% prethodne godine; trenutno usporavanje je najviše zbog više vrednosti japanskog jena je opteretilo profit). Male i srednje kompanije nisu učestvovale u igri jer su bile sprečene u tome. Velike kompanije su se složile oko povećanja plata, ali su tražile povrat marži primoravajući dobavljače da zadrže veoma niske cene, čime su sprečile značajan porast plata kod njih. Problem Japana nije ekonomski, već politički. Premijer Abe mora da iskoristi potpunu podršku svoje stranke kako bi naterao keiretsu sistem da se priključi na velike rezerve gotovine i tako smanje pritisak na mala i srednja preduzeća i investiraju. Ovo je svakako jedna od nekoliko preostalih opcija kako bi se inflacija dovela na pravi put.

poljski zlot

poljski zlot

Centralna i Istočna Evropa: Pogrešan korak Poljske

Na kraju ove godine, Japan i Italija nisu bile jedine zemlje koje se nalaze u nepovoljnoj poziciji. Dugo posmatrana kao model ekonomskoj razvoja, Poljska je napravila grešku koja bi mogla skupo da je košta. Odluka da smanji broj godina za odlazak u penziju sa 67 na 65 za muškarce i 60 za žene je popularna mera ali u trenutnim uslovima, nije pokrivena budžetom i neminovno će dovesti do većeg poreskog opterećenja. Ovo bi za uzvrat moglo da smanji potrošnju koja je glavni pokretač rasta dok građevinski sektor doživljava ogromno usporavanje već nekoliko meseci i investicije su neobično niske zbog spore integracije evropskih fondova.

Poljska, kao i većina zemalja u Centralnoj i Istočnoj Evropi prolazi kroz sporiji rast BDP-a, smatra da je ova faza prolazna. Ništa nije manje izvesno. Zaista, pokazatelji poverenja u ekonomiju (osim poverenja potrošača) su u stagnaciji ili čak neznatno opadaju, kao što je poverenje u industriju.

Ekonomija je u sred usporavanja i verovatno da će ciljani rast vlade od 3,4% ove godine (u poređenju sa prethodnim procenama od 3,8%) predstavljati maštanje. Rast BDP-a od oko 3% ove godine izgledaće verovatnije. U ovakvim okolnostima, očekivani rast kamatne stope Centralne banke Poljske se neće desiti u skorije vreme. Ukoliko se trenutno usporavanje nastavi, kao što je i moguće, guverner Glapinski će možda biti primoran da razmisli o smanjenju kamatne stope u 2017. godini.

Izvor:Saxo bank

Previous Vujović: Reformom Poreske uprave i Carine suzbićemo sivu ekonomiju
Next Zatvoreno 4.500 vebsajtova zbog trgovine falsifikovanom robom

You might also like

Banke i finansije 0 Comments

Emmanouil Lemonakis: Milenijalci drugačije donose finansijske odluke

Razgovarali smo sa Emmanouilom Lemonakisom, izvršnim direktorom Saxo banke i vodećim sektora privatne prodaje zaduženim za MENA i SEE region, o Generaciji Y tzv. Milenijalcima.

Makroekonomija 0 Comments

Standard & Poor’s smanjio kreditni rejting Evropske unije

Bonitetna agencija Standard & Poor’s smanjila je kreditni rejting EU, navodeći zabrinutost u jedinstvo bloka nakon Brexita.

Najvažnije vesti 0 Comments

Srbija najveći izvoznik malina na svetu

Deseta svetska konferencija proizvođača i prerađivača maline biće održana u Šapcu 9. do 11. maja, a učesnici, kojih se očekuje oko 300 iz 17 zemalja, razmeniće iskustva i dati doprinos

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply