Kako rast dolara utiče na privredu Srbije

Kako rast dolara utiče na privredu Srbije

Od pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima dolar je ojačao više od 6 odsto prema jenu i skoro 4 odsto prema evru.

Dolarov indeks, koji meri vrednost američke u korpi šest vodećih valuta dosegao je najviši nivo u 13 godina.

Kada dolar raste povećava se i dug zemlje zadužene u toj valuti, pa i Srbije. Od početka novembra dug je povećan za 350 miliona evra. Pravi trošak i pravi rast spoljnog duga znaće se kada budu dospele obaveze izražene u dolaru.

“Srbija nema veći problem od rasta dolara u ovom trenutku”, rekao je premijer Aleksandar Vučić.

Trećina inostranog duga Srbije je u dolarima, odnosno 8.8 milijardi. I bez novog zajma dug bi mogao biti veći – za koliko, znaće se kada budemo morali da platimo ono što smo uzeli u toj valuti.

Kao posledica Bregzita, javni dug Srbije za samo nekoliko dana porastao je za 228 miliona evra, takođe zbog jačanja dolara.

Ministar finansija Dušan Vujović navodi da je Srbija od 2014. ograničila zaduživanje u američkim dolarima.

“Stanje javnog duga u toj valuti u protekle dve godine kretalo se u rasponu od 8,7 do 8,9 milijardi dolara. Plan je da naredne fiskalne godine Srbija smanji izloženost prema američkim dolarima za više od 500 miliona dolara. Zajmom Abu Dabi Emirata iz 2014. godine, kao i novim zajmom Abu Dabi Fonda za razvoj omogućeno je da se vodi adekvatna politika upravljanja finansijskim obavezama u američkim dolarima”, navodi Vujović, prenosi RTS.

Privreda podeljeno reaguje na vesti o američkoj valuti.

“Rast dolara utiče i na privredu, uglavnom na onu koja je bazirana na uvozu berzanskih sirovina, od nafte, gasa, kafe, palminog ulja – jer su sve te robe vrednovane u dolarima. Većina privrede, 65 odsto orijentisana je ka EU, ali dobar deo izvoza u bivši Sovjetski Savez, u Rusiju je u evrima, tako da najveći deo privrede nije opterećen najnovijim događanjima”, navodi Toplica Spasojević iz ITM grupe.

Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije ističe da treba uraditi hedžing – zaštitu od deviznog rizika ako se zadužuje u stranoj valuti.

“Najbolje da obezbedimo kontinuiran porast privrednih aktivnosti, jer jačanje BDP-a, to je ono što se dešava u proteklih godinu dana i očekivanja za 2017. i 2018. i to kretanje valutnog rizika neće vas pogoditi. Ono o čemu je trebalo voditi računa, ako se već zadužujete u stranoj valuti, treba uraditi hedžing”, objašnjava Grubišić.

Hedžing ili zaštita od deviznog rizika postiže se tako što se s bankom unapred ugovori kupovina deviza – po kursu koji važi u trenutku sklapanja ugovora za datum kada dospevaju određena plaćanja.

Izvor:RTS
Previous Krijumčarenje zamrznutog mesa u Srbiji
Next Zlato i srebro pod pritiskom povećanja kamatnih stopa u SAD

You might also like

Makroekonomija 1Comments

Pavle Petrović: Finansije daleko od ozdravljenja, zamrzavanje plata do 2018.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da zabrinjava što se reformski deo ne sprovodi po planu a da je Srbija daleko od ozdravljenja javnih finansija. On dodaje da je ciljeve

Makroekonomija 2 Comments

George Soros se kladi na pad Wall Streeta

Milijarder George Soros, koji je slavu stekao kada se pre 25 godina kladio na pad britanske funte, i tako je oborio, sada se kladi na pad Wall Streeta.

Makroekonomija 0 Comments

Erste Grupa: Rast kreditne aktivnosti u CIE biće prvenstveno finansiran rastom domaćih depozita

Državne obveznice u vlasništvu banaka trenutno su na rekordno visokom nivou u centralno-istočnoj Evropi, osim u zemljama u kojima su pokazatelji javnog duga u naglom padu ili u kojima je

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply