Beogradska berza: Kako se od 10 miliona evra prometa dnevno palo na 200.000 evra

Beogradska berza: Kako se od 10 miliona evra prometa dnevno palo na 200.000 evra

Nakon zlatnog doba Beogradske berze iz 2007. godine kada je prosečna dnevna vrednost prometa iznosila 10 miliona evra, današnji prometi su oko 25 miliona dinara dnevno, što je nešto više od 200.000 evra.

Indeks BELEX15 pao je oko 70 odsto, sa 2.318,37 na 677,60 poena.

Siniša Krneta, (Foto:medija centar)

Siniša Krneta, (Foto:medija centar)

Šta je razlog sunovrata srpskog tržišta kapitala?

Globalna ekonomska kriza 2008. godine je bila inicijalna kapisla koja je srpsko tržište identifikovala kao visoko rizično. Time je zapravo srpsko tržište kapitala i njegova fokalna tačka – Beogradska berza, svedena na meru na kojoj je danas, kaže za “Blic” direktor Beogradske berze Siniša Krneta.

Na plitkom tržistu svako pomeranje može da izazove veliki potres

Proces u kojem su investitori bili primorani da nanovo procenjuju rizike, i činjenica da srpsko tržište nije stavljeno u funkcju rasta i oporavka nacionalne ekonomije, samo su delić “lavine” koju je pokrenula ekonomska kriza još pre osam godina.

“Pre samo 10 godina situacija je bila značajno drugačija od ove danas. Tadašnji učesnici na berzi, svedoči direktor, nisu na nju gledali kao na “postprivatizaciono tržište za trgovinu besplatno stečenim akcijama”, već kao tržišta na kojem će se sprovoditi buduće privatizacije, ali i prikupljanje kapitala od tadašnjih privatnih kompanija.

“Karakterisao je pozitivan sentiment i očekivanja tržišnih učesnika da će se taj period, obeležen visokim prometima u trgovanju akcijama, iskoristiti kao podloga za razvoj tržišta kapitala. Ambijent koji se na Beogradskoj berza tada kreirao išao je u prilog takvim očekivanjima” – rekao je Krneta.

Tih godina, berzom se širila baza domaćih i stranih investitora. Kako kaže direktor berze, tada su značajno učešće imali kako strana fondovska industrija – tako i domaći investitori.

“Intenzivna investiciona aktivnost dovela je do toga da promet akcijama na dnevnom nivou iznosi i do 10 miliona evra. Reč je o periodu koji je Beogradska berza podržala značajnim ulaganjima u berzansku infrastrukturu, pre svega kroz unapređenje BELEX platforme za trgovanje, uz uvođenje kontinuiranog i daljinskog trgovanja, ali i serijom pratećih berzanskih proizvoda, različitih indeksa i pokazatelja” – iskren je Krneta.

Foto: Belex.rs

Foto: Belex.rs

Zašto Berza ne može da se oporavi

Srpsko tržište kapitala je suočeno sa dramatično niskim nivoima likvidnosti, prouzrokvanim dugogodišnjim zanemarivanjem uloge koju berza ima u razvijenim zemljama i značaja kreiranja ovog “perpetum mobile” mehanizma, koji stvara dodatnu vrednost, kako za investitore i kompanije tako i za državu i društvo u celini, pre svega utičući na ubrzanje stope rasta nacionalne ekonomije, podsticanja inovativnosti, ali i što je najvažnije – na kreiranje novih radnih mesta” – objasnio je Siniša Krneta.

Osim toga, Beogradska berza se suočava s posledicama ograničene ponude adekvatnih investicionih alternativa. Posledično i broj investitora je višestruko redukovan, domaćih institucionalnih investitora je jako malo, stranih, takođe.

“Sve ovo se negativno odražava na tržišne parametre, pre svega na obim prometa u trgovanju akcijama. Među investitorima je evidentirana činjenica da nijedna privatizacija u Srbiji nije sprovedena inicijalnom javnom ponudom, niti su to do danas učinile private kompanije” – kaže sagovornik Blica.

Ključna aktivnost berze

Kako je objasnio, ključna aktivnost Beogradske berze usmerena je na kreiranje ambijenta, edukaciju i motivaciju privatnih kompanija da finansiranje svog rasta i razvoja, finansiranje tržišne utakmice koju igraju, realizuju kroz prikupljanje kapitala na tržištu kroz mehanizam inicijalne javne ponude, umesto dugom.

Predviđanje kretanja na tržištu je izuzetno kompleksna oblast, kaže Krneta, i zahteva uzimanje u obzir veliki broj internih i eksternih, mikro i makro faktora koje je potrebno sagledati, kako individualno, tako i u kombinaciji sa drugim faktorima.

“Osim toga, investiranje u akcije naspram investiranja u obveznice je inspirisano različitim motivima i apetitima rizika samih investitora. Investiranje na tržištu kapitala podrazumeva rizike, koji se mogu dodatno uvećati odsustvom dovoljnog znanja o svim aspektima takvog investiranja. Iz tog razloga, investiranje na tržištu kapitala zahtev oprez”- savetuje sagovornik Blica.

Foto: belex.co.rs

Foto: belex.co.rs

Berza nije kockarnica

Za kraj, Siniša Krneta skrenuo je pažnju na jednu od glavnih zabluda kada je u pitanju berza.

“Odsustvo znanja generiše i frazu da su berze slične kockarnicama, što naravno nije istina, s obzirom da mogući dobici i gubici na berzi nisu zasnovani na imanju ili neimanju sreće, već na imanju ili neimanju dovoljno znanja, iskustva i informacija o onome u šta se novac ulaže”- zaključio je on.

Izvor:Blic
Previous Dinar u četvrtak bez promene prema evru, kurs 123,21
Next Razvojna agencija Srbije dodelila 90 miliona dinara biznis početnicima

You might also like

Nakon sastanka Fed-a cena zlata porasla više od 3 odsto, evro blizu nivoa 1,13 dolara

Cena zlata porasla je za više od 3 odsto nakon što je američka centralna banka smanjila očekivanja u pogledu povećanja kamatnih stopa u ovoj godini.

Novi rekordi na Wall Streetu, Dow Jones iznad 26.000

Na Wall Streetu su u sredu indeksi skočili na nove rekordne nivoe, pri čemu se Dow Jones po prvi put u istoriji probio iznad 26.000 bodova, jer ulagači s optimizmom čekaju

Društvo 0 Comments

Zatvoren 25. Kopaonik biznis forum

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je u sredu  na zatvaranju Kopaonik biznis foruma da Srbiji više nije dovoljna samo ekonomija koja se oslanja na investicije, već joj je

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply