Ekonomski planovi novog predsednika Amerike

Ekonomski planovi novog predsednika Amerike

Ekonomski planovi novoizabranog američkog predsednika Donalda Trumpa su smanjenje poreza i protekcionizam, a kako će se to odraziti na ekonomije u zemljama Evropske unije, a pre svega na privredu Nemačke, ostaje da se vidi.

Najpre – niži porezi. Tim obećanjem su i neki drugi predsednici pre Donalda Trumpa osvajali glasove birača. Sada će ga birači ocenjivati prema tom obećanju. U zavisnosti od visine primanja, američki građani bi ubuduće trebalo da plaćaju porez na prihod prema stopi od 10, 20 ili 25 odsto. Istovremeno, trebalo bi da profitiraju i oni koji najmanje zarađuju, ali i oni s najvećim primanjima. Samci sa primanjima manjim od 25.000 dolara i bračni parovi s primanjima manjim od 50.000 dolara, ubuduće ne bi uopšte trebalo da plaćaju porez na prihod. A za one s najvećim primanjima, poreska stopa bi, sa sadašnjih 40 odsto, trebalo da bude smanjena na 25 procenata.

Ako Trump bude uspeo da svoju poresku reformu progura u Kongresu, više od polovine američkih domaćinstava (ima ih oko 120 miliona), od 2017. neće uopšte plaćati porez na prihod. I to nije sve. Porez na prihod preduzeća trebalo bi da bude smanjen sa sadašnjih 25 odsto, na 15 procenata, a porez na nasledstvo trebalo bi da bude potpuno ukinut.

Nije zato čudo što finansijski stručnjaci strahuju od dramatičnih posledica za američki budžet zbog smanjenja poreskih prihoda u iznosima koji se mere milijardama. U zavisnosti od toga koliko rigorozno će Trump da sprovodi svoju poresku politiku, u idućih deset godina moguće je smanjenje poreskih prihoda između 2,6 i 3,9 biliona dolara, upozorio je nedavno vašingtonski institut „Tax Foundation“.

Donald Trump, budući predsednik SAD

Ekonomske savetnike budućeg američkog predsednika te brojke ne uzbuđuju. Manjak poreskih prihoda bio bi nadoknađen postupnim oporezivanjem prihoda u inostranstvu koje ostvaruju američki koncerni kao što su Apple, Amazon ili General Electric, a koji, zahvaljujući rupama u zakonu, potpuno legalno izbegavaju plaćanje poreza u SAD. Te rupe bile bi zatvorene. Osim toga, smanjenje poreza podstaklo rast američke privrede i time donelo dodatne prihode, kažu Trumpovi savutnici Wilbur Ross i Peter Navarro.

Globalizacija samo po američkim uslovima

Nakon preuzimanja dužnosti predsednika u januaru, Donald Trump namerava da preispita sve trgovinske ugovore SAD s drugim zemljama. Najpre namerava da otkaže severnoamerički ugovor o slobodnoj trgovini NAFTA sa Kanadom i Meksikom. To je obećao u predizbornoj kampanji. Nakon otkaznog roka od šest meseci, trebalo bi da se pregovara o novim uslovima – sa znatno boljim uslovima po SAD.

I Sporazum o transpacifičkoj slobodnoj trgovini (TPP) nikada neće biti ratifikovan – ako bude po volji Donalda Trumpa. A SAD će odustati i od pregovora sa Evropskom unijom o Transatlantskom sporazumu (TTIP).

Kina, Južna Koreja i Japan neće više tako lako imati pristup američkom tržištu. Razmišlja se o uvođenju visokih carina za proizvode azijske konkurencije. Trump smatra da SAD samo tako mogu da nadoknade nekorektne prednosti koje svojim preduzećima obezbeđuju zemlje kao što je Kina kroz državne manipulacije u kursevima valuta.

Foto: www.flickr.com

Foto: www.flickr.com

Posledice po Nemačku

I nemačke izvoznike očekuje neizvesnost, jer otkako privreda u evropskim susednim zemljama i Kini slabi, američko tržište je za nemačka preduzeća postajalo sve važnije. Sad SU 2015. pretekle Francusku kao najvažnije tržište za izvoz nemačkih proizvoda.

Nemačke firme su u SAD prodale robu vrednu 125 milijardi evra. Reč je pre svega o vozilima, mašinama i hemijskim proizvodima. To je oko 10 odsto ukupnog nemačkog izvoza. S druge strane, Nemačka je uvezla iz SAD robu vrednu gotovo 60 milijardi evra, što je oko šest odsto ukupnog nemačkog uvoza.

Više od milion radnih mesta u Nemačkoj direktno ili indirektno zavise od izvoza u SAD. Još 630.000 radnih mesta ima u preduzećima koja kontrolišu američke firme. Samo Mekdonalds u Nemačkoj ima 58.000 zaposlenih, Manpower 27.000, Ford više od 25.000, a Opel oko 18.000 radnih mesta.

I nemačke firme u SAD zapošljavaju stotine hiljada ljudi. Najveći nemački poslodavac tamo je DHL, ćerka-firma Nemačke pošte sa oko 77.000 zaposlenih, sledi Siemens sa 70.000, kooperant autoindustrije ZF sa 62.000, i Volkswagen sa 60.000 radnika.

Nemačka preduzeća su u SAD investirala više od 271 milijardu evra – pre svega u fabrike i nekretnine. U SAD posluje više od 3.700 nemačkih preduzeća. Samo 50 najvećih nemačkih firmi u SAD ostvaruju godišnji promet od 400 milijardi dolara.

I američka preduzeća su u Nemačkoj investirala milijarde. Trenutna vrednost tih investicija je oko 27 milijardi evra. Samo 2015. pokrenuta su 252 nova američka projekta – od izgradnje potpuno novih pogona, preko proširenja kapaciteta, do preseljenja preduzeća. Samo su kineske firme sa 260 projekata bile aktivnija. Pedeset najvećih američkih preduzeća u Nemačkoj imaju godišnji promet od oko 170 milijardi evra.

Sigurno je da ni predsednik Donald Trump neće imati ništa protiv dobre ekonomske saradnje sa Nemačkom. Ali će sigurno biti protiv očigledne neravnoteže. Da Nemačka u SAD izvozi gotovo dvostruko više robe i usluga nego što uvozi iz SAD, to američke vlade kritikuju već godinama – bile one demokratske ili republikanske. S Donaldom Trumpom u Beloj kući, sigurno će porasti pritisak da se učini nešto protiv gigantskog nemačkog trgovinskog suficita sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Izvor: GdeInvestirati/DW
Previous Nissan: U drugom kvartalu 16% niži profit
Next Nenad Grujaničić: Strah državnih preduzeća od izlaska na berzu

You might also like

Tema dana 0 Comments

Zaduživanje nikad jeftinije, prilika da Srbija refinansira devizni javni dug

Predsednik Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji Slavko Carić je ocenio da je sada dobra prilika da Srbija refinansira devizni javni dug i otplaćuje ga po povoljnijim kamatnim stopama.

Makroekonomija 1Comments

Sporazum o Brexitu biće najsloženiji u istoriji

EU – UK 1:0 – To bi bio rezultat prvog dela pregovora o Brexitu, odigranog juče u Bruxellesu, kad bi se ti pregovori o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz Europske unije

Najvažnije vesti 0 Comments

Dun & Bradstreet: Srbija u grupi zemalja sa umerenim rizikom poslovanja

Međunarodna rejting agencija Dun & Bradstreet (Dan i Bredstrit) je u julskom izveštaju svrstala Srbiju u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja i procenila da će njen privredni rast u

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply