Smanjenje radnih mesta u javnom sektoru se svelo na penzionisanje

Smanjenje radnih mesta u javnom sektoru se svelo na penzionisanje

Kao ni prethodne godine, Vlada Srbije po svemu sudeći neće ni ove godine ostvariti cilj u smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru.

Sakrivena iza dobrih rezultata u naplati poreza i smanjenja budžetskog deficita, reforma javne uprave i smanjenje broja zaposlenih sveli su se na zabranu novog zapošljavanja i odlaske u penziju. Kao rezultat, drugu godinu za redom deo budžeta namenjen za otpremnine će ostati nepotrošen. Istovremeno obećanja MMF-u o otpuštanjima se prebacuju u naredne godine, mada deluje da predstavnike fonda ne potresa previše to što se ništa ne dešava sa racionalizacijom sve dok mogu da prikažu ukupne pozitivne brojke u izveštajima.

Prvobitno obećanje Vlade MMF-u krajem 2014. godine bilo je da će u naredne tri godine, od 2015. zaključno sa 2017. godinom državnu službu napustiti ukupno 75.000 ljudi, odnosno oko 15 odsto zaposlenih u javnom sektoru.

Nakon skoro dve godine programa, odnosno od kraja 2014. do oktobra 2016. godine javni sektor je napustilo 22.000 ljudi prema podacima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, odnosno 18.000 do 19.000 ljudi prema proračunima Fiskalnog saveta. To je brojka koja odgovara odlasku oko tri odsto zaposlenih u penziju svake godine. Obećanje vlasti samo za 2016. godinu koje je ukalkulisano i u budžet bilo je smanjenje od 29.000 zaposlenih. Prema Programu ekonomskih reformi za period od 2016. do 2018. godine koji je donelo Ministarstvo finansija, masa plata u javnom sektoru u 2016. godini je trebalo da bude manja za tri odsto u odnosu na 2015, a u 2017. godini predviđeno je smanjenje broja zaposlenih za još pet odsto, odnosno 25.000 ljudi. Prema računici Fiskalnog saveta ukupni državni rashodi za zaposlene rastu umesto da se smanjuju, pa će na kraju 2016. verovatno biti za oko jedan odsto veći u odnosu na 2015. godinu, što znači da će da će za plate biti isplaćeno tri do četiri milijarde dinara više nego što je planirano. S druge strane, budžet za otpremnine skoro nije ni načet, pa će njegovim netrošenjem biti “ušteđeno” skoro 15 milijardi dinara. Da li će se odustati od planova o otpuštanjima u narednoj godini, što je sasvim izvesno, znaće se kada bude objavljen predlog zakona o budžetu za sledeću godinu.

foto: unison.org.uk

foto: unison.org.uk

Kako se navodi u izveštaju Fiskalnog saveta “detaljnija analiza strukture izvršenih javnih rashoda od početka godine otkriva da nema vidljivih pomaka u sprovođenju reformskih mera za smanjenje rashoda u srednjem roku”.

Razlog za skepticizam je i što se racionalizacija sprovodi stihijski bez sistematizacija ili planova za pojedine institucije ili sektore. Prema rečima Vladimira Vučkovića, člana Fiskalnog saveta, bitno je da se urade studije po sektorima, za zdravstvo, prosvetu… da se vidi koga treba otpustiti.

– U ovu priču ušlo se bez analiza i sistematizacija. To je obećano da će se uraditi za 2016. godinu, ali evo pri kraju smo godine, ali ih još nema – kaže Vučković dodajući da će plan o smanjenju zaposlenih za 75.000 verovatno biti napušten, što je i dobro jer bi bez sistematskog pristupa mogao biti ugrožen kvalitet javnih usluga.

Mimo javne uprave otpuštanja sleduju i zaposlene u javnim preduzećima. Tu su na udaru pre svega veliki sistemi Elektroprivreda Srbije i tri nova preduzeća nastala iz Železnica Srbije. Prema planovima sistematizacije EPS bi do kraja prvog kvartala sledeće godine trebalo da ima 2.300 zaposlenih manje, od čega najveći deo, oko 2.000 sa otpremninama, a 360 penzionisanjem. Kod železničara ima mnogo više viškova, čak 6.180 ljudi treba da napusti ova tri preduzeća do 2020. godine, a u ovoj godini njih oko 2.700.

Izvor: Danas.rs
Previous Azijske berze: FBI zaslužan za rast indeksa
Next U Zgradi tehničkih fakulteta počeo sajam poslova Jobs Fair 16

You might also like

Društvo 0 Comments

Nemce izlazak Britanije iz EU može koštati 45 milijardi evra

“DZ bank”, četvrta najveća banka u Nemačkoj, uradila je studiju koja pokazuje da bi izlazak Velike Britanije iz EU mogao da košta Nemačku do 45 milijardi evra do kraja 2017,

Društvo 0 Comments

Nemačka: Preko 50 000 Srba prima socijalnu pomoć

Sve je manje Nemaca koji primaju socijalnu pomoć, ali broj stranaca raste.

Društvo 0 Comments

Makedonija: Prosečna plata 361 evro

Prosečna neto plata isplaćena u Makedoniji u novembru prošle godine iznosila je 361 evro /22.380 denera/, i za 1,8 odsto je veća u odnosu na isti mesec 2015. godine, podaci

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply