Srbija i EU: Velike razlike u platama i cenama

Srbija i EU: Velike razlike u platama i cenama

Prosečna plata jednog radnika u Austriji je oko 1.500 evra, čime su mu neke osnovne životne namirnice jeftinije za oko 30 odsto, u odnosu na prosečnog građanina Srbije, koji mesečno zaradi oko 360 evra.

Ovo je, između ostalog, pokazalo istražvanje koje je “Blic” sproveo uporedivši cene u Srbiji sa cenama u Hrvatskoj, Austriji i na Kipru.

Zašto plaćamo skuplje?

Građani Srbije dobro znaju da su mnoge namirnice ovde skuplje nego u regionu i zemljama EU, ali je isto tako mit da, po pravilu, za iste proizvode plaćamo više nego stanovnici bogatijih država. Razlike postoje i veliki broj proizvoda je u Srbiji jeftiniji nego na zapadu, ali istini za volju, ta razlika je često – zanemarljiva. Pogotovo kada se u obzir uzme razlika u životnom standardu, a upravo tu je suština.

Za prosečnu srpsku porodica kupovina hrane je najveća stavka u budžetu, na koju potroše skoro 42 odsto mesečnog prihoda, dok se u razvijenim zemljama ta cifra se kreće između 10 i 15 odsto. Kada se ovom podatku doda činjenica da su pojedini artikli u skuplji u Srbiji, a da su oni koji su jeftiniji zapravo zanemarljivo jeftiniji – dobija se poražavajuća slika.

Dobra vest je da hleb i meso plaćamo jeftinije od Austrije i Kipra – dok je kod nas vekna belog 55 dinara, na Kipru košta skoro 250. Pola kilograma mlevenog mesa kod nas košta 250 dinara, dok je u Austriji 369 dinara.

To je jedna strana medalje. Postoji i ona druga, koja građanima Srbija svakako teže pada.

Piletina je, na primer, na spisku onih proizvoda koji su kod nas skuplji, pa tako kilogram u našim marketima staje 699 dinara, a na Kipru je možete kupiti za maksimalno 493 dinara. I cena zamrznutog povrća u Srbiji skuplje je za 100 dinara nego u Hrvatskoj.

Razlika je, međutim, daleko veća kada su u pitanju prosečne zarade. U Srbiji ona, naime, iznosi oko 44.000 dinara, u Hrvatskoj oko 94.000, Austriji 173.000 i na Kipru 154.000 dinara.

Foto:americanwealthbuilders.com

Foto:americanwealthbuilders.com

Ubiše nas marže

A kako se uopšte formiraju cene u Srbiji? Ekonomisti uvek ističu isti problem – marže. Na cenu, naime, utiču propisi, ali i marža koja je kod nas 22 odsto, a na Zapadu oko 12 odsto.

U Evropi, na primer, cena komunalnih usluga za firme i građane je izjednačena. U Srbiji svaki privatnik još uvek plaća skuplje vodu, gas, parking u odnosu na građane dva ili tri puta. Takođe, prosečan trgovac u Srbiji prinuđen je da između 45 i 55 različitih nameta ugradi u trgovačku maržu, za razliku od svojih kolega u Slovačkoj, Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj koji imaju između 12 i 22 nameta.

Ekonomista Aleksandar Stevanović objašnjava i da nedostatak konkurencije sa niskim maržama utiče na višu cenu proizvoda.

– Kod nas imate masovno finansiranje siromašnih ljudi, jer im se roba prodaje na poček. To je za mnoge trgovce rizik od nenaplativosti. To na Zapadu, međutim, ne postoji. U većini gradova u Srbiji imate male trgovine, koje prodaju proizvode sa velikom maržom kako bi mogli da zarade. Građani u njima kupuju, jer takve prodavnice imaju dobro radno vreme, ali i omogućavaju plaćanje na crtu – objašnjava Stevanović.

S druge strane, ekonomisti ukazuju na još jedan problem, a on se pre svega sastoji u pravilima tržišta.

Druga strana priče

Ekonomista Ljubomira Madžar ističe da cene namirnica ne moraju da budu prilagođene našim primanjima.

– Nivo cena proizvoda nije određen nivoom dohodaka. Sa druge strane, cene onih proizvoda koji su u međunarodnoj razmeni, trebalo bi da svuda budu približno iste. Međutim, ako bi cena nekog proizvoda, koji je u Americi trostruko skuplji, u Srbiji bio prilagođen primanjima građana, onda se mi ne bi vodili kao siromašna zemlja. To je upravo ono što razlikuje razvijenu zemlju od nerazvijene – objašnjava Madžar.

Izvor: GdeInvestirati/Blic
Previous Google i Sanofi osnivaju preduzeće za lečenje dijabetesa
Next Beogradska berza: Skroman obim trgovanja, indeksi u crvenom

You might also like

Društvo 0 Comments

Prosečna plata u Novom Sadu porasla za 9.000 dinara

Prosečna plata u Novom Sadu porasla je u junu za oko 9.000 dinara (oko 75 evra), u odnosu na maj ove godine, najnoviji su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Lifestyle 0 Comments

Bill Gates i dalje na prvom mestu najbogatijih ljudi na svetu

Osnivač kompanije “Amazon” Jeff Bezos sada je na trećem mestu liste najbogatijih ljudi na svetu, pošto je pretekao po bogatstvu američkog investitora Warrena Buffetta.

Društvo 0 Comments

Za priznanje prekršaja u sivoj zoni manja kazna

Zaključivanjem sporazuma o priznanju krivice prekršioci zakona u domenu sive ekonomije moći će da dobiju umanjenje kazne dok će država osigurati efikasnije sankcionisanje, a prekršajni sudovi biće značajno rasterećeni.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply