Srbija i EU: Velike razlike u platama i cenama

Srbija i EU: Velike razlike u platama i cenama

Prosečna plata jednog radnika u Austriji je oko 1.500 evra, čime su mu neke osnovne životne namirnice jeftinije za oko 30 odsto, u odnosu na prosečnog građanina Srbije, koji mesečno zaradi oko 360 evra.

Ovo je, između ostalog, pokazalo istražvanje koje je “Blic” sproveo uporedivši cene u Srbiji sa cenama u Hrvatskoj, Austriji i na Kipru.

Zašto plaćamo skuplje?

Građani Srbije dobro znaju da su mnoge namirnice ovde skuplje nego u regionu i zemljama EU, ali je isto tako mit da, po pravilu, za iste proizvode plaćamo više nego stanovnici bogatijih država. Razlike postoje i veliki broj proizvoda je u Srbiji jeftiniji nego na zapadu, ali istini za volju, ta razlika je često – zanemarljiva. Pogotovo kada se u obzir uzme razlika u životnom standardu, a upravo tu je suština.

Za prosečnu srpsku porodica kupovina hrane je najveća stavka u budžetu, na koju potroše skoro 42 odsto mesečnog prihoda, dok se u razvijenim zemljama ta cifra se kreće između 10 i 15 odsto. Kada se ovom podatku doda činjenica da su pojedini artikli u skuplji u Srbiji, a da su oni koji su jeftiniji zapravo zanemarljivo jeftiniji – dobija se poražavajuća slika.

Dobra vest je da hleb i meso plaćamo jeftinije od Austrije i Kipra – dok je kod nas vekna belog 55 dinara, na Kipru košta skoro 250. Pola kilograma mlevenog mesa kod nas košta 250 dinara, dok je u Austriji 369 dinara.

To je jedna strana medalje. Postoji i ona druga, koja građanima Srbija svakako teže pada.

Piletina je, na primer, na spisku onih proizvoda koji su kod nas skuplji, pa tako kilogram u našim marketima staje 699 dinara, a na Kipru je možete kupiti za maksimalno 493 dinara. I cena zamrznutog povrća u Srbiji skuplje je za 100 dinara nego u Hrvatskoj.

Razlika je, međutim, daleko veća kada su u pitanju prosečne zarade. U Srbiji ona, naime, iznosi oko 44.000 dinara, u Hrvatskoj oko 94.000, Austriji 173.000 i na Kipru 154.000 dinara.

Foto:americanwealthbuilders.com

Foto:americanwealthbuilders.com

Ubiše nas marže

A kako se uopšte formiraju cene u Srbiji? Ekonomisti uvek ističu isti problem – marže. Na cenu, naime, utiču propisi, ali i marža koja je kod nas 22 odsto, a na Zapadu oko 12 odsto.

U Evropi, na primer, cena komunalnih usluga za firme i građane je izjednačena. U Srbiji svaki privatnik još uvek plaća skuplje vodu, gas, parking u odnosu na građane dva ili tri puta. Takođe, prosečan trgovac u Srbiji prinuđen je da između 45 i 55 različitih nameta ugradi u trgovačku maržu, za razliku od svojih kolega u Slovačkoj, Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj koji imaju između 12 i 22 nameta.

Ekonomista Aleksandar Stevanović objašnjava i da nedostatak konkurencije sa niskim maržama utiče na višu cenu proizvoda.

– Kod nas imate masovno finansiranje siromašnih ljudi, jer im se roba prodaje na poček. To je za mnoge trgovce rizik od nenaplativosti. To na Zapadu, međutim, ne postoji. U većini gradova u Srbiji imate male trgovine, koje prodaju proizvode sa velikom maržom kako bi mogli da zarade. Građani u njima kupuju, jer takve prodavnice imaju dobro radno vreme, ali i omogućavaju plaćanje na crtu – objašnjava Stevanović.

S druge strane, ekonomisti ukazuju na još jedan problem, a on se pre svega sastoji u pravilima tržišta.

Druga strana priče

Ekonomista Ljubomira Madžar ističe da cene namirnica ne moraju da budu prilagođene našim primanjima.

– Nivo cena proizvoda nije određen nivoom dohodaka. Sa druge strane, cene onih proizvoda koji su u međunarodnoj razmeni, trebalo bi da svuda budu približno iste. Međutim, ako bi cena nekog proizvoda, koji je u Americi trostruko skuplji, u Srbiji bio prilagođen primanjima građana, onda se mi ne bi vodili kao siromašna zemlja. To je upravo ono što razlikuje razvijenu zemlju od nerazvijene – objašnjava Madžar.

Izvor: GdeInvestirati/Blic
Previous Google i Sanofi osnivaju preduzeće za lečenje dijabetesa
Next Beogradska berza: Skroman obim trgovanja, indeksi u crvenom

You might also like

Društvo 0 Comments

Vrata pakla: Najzanimljiviji krateri sveta

Svet je ispresecan pukotinama i kraterima, prirodnim i veštačkim. Pogledajte gde se nalaze Vrata pakla, gde je najveći krater koji je nastao udarom asteroida i odakle potiču “krvavi dijamanti”.

Društvo 0 Comments

Srbija do kraja 2017. bivšim zaposlenima povezuje radni staž

Bivšim radnicima koji imaju rupu u stažu, zbog činjenice da im poslodavci nisu uplaćivali doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, a firme su im u procesu privatizacije, restrukturiranja ili stečaju

Društvo 0 Comments

BiH: Decembarski prosek plata 862 KM

Prosečna neto plata u BiH u decembru prošle godine iznosila je 862 KM i nominalno je viša za 0,6 odsto u odnosu na prethodni mesec, a za 1,1 odsto u

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply