Evropske berze: Indeksi u velikom minusu, oštar pad cena nafte, pojeftinili evro i zlato

Evropske berze: Indeksi u velikom minusu, oštar pad cena nafte, pojeftinili evro i zlato

Monetarna politika ECB, izjave zvaničnika Fed-a, pad cena nafte, te lošiji makroekonomski podaci iz Nemačke i Kine, neki su od razloga oštrog pada vrednosti glavnih berzanskih indeksa u Evropi.

Poslednjeg trgovačkog dana u ovoj nedelji indeks berze u Londonu, FTSE100, pao je 1,19 odsto, na 6.776,95 poena, nemački DAX 0,95%, na 10.573,44 poena dok je francuski CAC40 oslabio 1,12 odsto, na 4.491,40 poena.

Španski indeks IBEX35 pao je 0,83 odsto, na 9.025,50 poena a italijanski MIB 1,26 odsto, na 17.156,48 poena.

Indeks berze u Atini zatvorio je trgovanje u minusu 0,55 odsto.

Pad cena akcija u sektorima nafte i rudarstva oslabio je moskovski berzanski indeks za 1,10 odsto.

Cene akcija na evropskim berzama krenule su u negativnom smeru u četvrtak nakon odluke Evropske centralne banke da ne menja postojeću monetarnu politiku, što je bilo očekivano. Međutim, investitori su se nadali nagoveštajima novih podsticaja, a to se nije desilo.

Dodatnu neizvesnost na tržišta unela je izjava šefa Fed-ove filijale u Bostonu Erica Rosengrena. “Ukoliko želimo da osiguramo puno zapošljavanje, postepeno pooštravanje monetarne politike bi bilo prikladno”, izjavio je Rozengren, član Odbora FOMC-a sa pravom glasa. Njegova izjava, iako on nije rekao kada očekuje povećanje kamatnih stopa, obnovila je spekulacije da bi to moglo biti na narednom sastanku Fed-a koji počine 21. septembra.

Od ostalih podataka izdvajaju se slabiji rast potrošačkih cena u Kini i pad nemačkog izvoza.

Inflacija u Kini usporila je u avgustu na 1,3 odsto, na godišnjem nivou. Analitičari su očekivali 1,6 odsto.

Izvoz Nemačke je zabeležio strmoglavi pad u julu od 2,6 odsto u odnosu na prethodni mesec, što je, kako ocenjuje agencija AP, novi signal slabosti najveće evropske ekonomije.

“Industrija, nekada moćan motor nemačke ekonomije, počinje da posrće”, izjavio je ekonomista ING banke Karsten Brzeski, aludirajući na pad industrijske proizvodnje u julu.

Foto:www.lifefinanzasvip.com

Foto:www.lifefinanzasvip.com

Nakon skoka zbog neočekivanog pada zaliha sirove nafte u SAD, cene nafte su u petak izgubile jučerašnje dobitke . Analitičari “Morgan Stanley” danas su povukli svoju prognozu o balansu ponude i potražnje na tržištu nafte do polovine 2017. godine. Oni očekuje povećanu ponudu iz Iraka, Libije, Nigerije i SAD , a zbog usporenog globalnog privrednog rasta potražnja će, po njihovoj analizi, oslabiti.

U petak je cena “brent” nafte, koja je međunarodni reper za cene tog energenta, pala 3,82 odsto, na 48,08 dolara za barel, a američke WTI nafte 3,57 odsto, na 45,92 dolara.

Na nedeljnom nivou, nafta je poskupela 3,36 odsto, dok je u poslednjih mesec dana cena nafte porasla oko 7,5 odsto.

Na valutnim tržištima dolar je ojačao, podržan spekulacijama o mogućem povećanju kamatnih stopa od strane američke centralne banke, koje je svojom izjavom podstaknuo Eric Rosengren.

Dolarov indeks, koji meri vrednost američke u korpi šest vodećih svetskih valuta, porastao je 0,4 odsto.

U odnosu na evro, dolar je ojačao 0,29 odsto, na 1,1227 dolara za evro. Ipak, od početka nedelje evro je u odnosu na dolar u plusu 0,58 odsto, a od početka godine 3,22 odsto.

Cena zlata je pala, treći dan zaredom. U petak je cena unce zlata pala za 0,70 odsto, na 1.328,95 dolara. Na nedeljnom nivou zlato je još uvek u dobitku 1,86 odsto, dok je od početka godine vrednost zlata porasla skoro 26 odsto.

Izvor:Agencije
Previous Vuk Jeremić i dalje u trci za mesto generalnog sekretara UN
Next Rusija i SAD usaglasile plan o primirju u Siriji

You might also like

Sve veća popularnost obveznica za dijasporu

Sve veći broj država u razvoju okreće se svojim sunarodnjacima u inostranstvu za prikupljanje sredstava putem “obveznica za dijasporu”, strategije finansiranja koju su uspešno uvele Indija i Izrael, ali koju

Prehrambena industrija 0 Comments

Beogradsku industriji piva zakupio makedonski biznismen

Odbor poverilaca Beogradske industrije piva prihvatio je ponudu koju je dalo srpsko preduzeće “M-6 Eden” makedonskog biznismena Svetozara Janevskog za zakup BIP-a. Novi zakupac planira da zaposli 300 radnika.

Pozitivan cenovni trend nafte, investitori se nadaju stabilizaciji tržišta

Rusije ne odbacuje mogućnost učestvovanja u pregovorima o zamrzavanju nivoa proizvodnje “crnog zlata” kako bi se pronašle odgovarajuće mere koje bi dugoročno rezultirale stabilizacijom situacije na naftnom tržištu, izjavio je

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply