Evropske berze: Indeksi u velikom minusu, oštar pad cena nafte, pojeftinili evro i zlato

Evropske berze: Indeksi u velikom minusu, oštar pad cena nafte, pojeftinili evro i zlato

Monetarna politika ECB, izjave zvaničnika Fed-a, pad cena nafte, te lošiji makroekonomski podaci iz Nemačke i Kine, neki su od razloga oštrog pada vrednosti glavnih berzanskih indeksa u Evropi.

Poslednjeg trgovačkog dana u ovoj nedelji indeks berze u Londonu, FTSE100, pao je 1,19 odsto, na 6.776,95 poena, nemački DAX 0,95%, na 10.573,44 poena dok je francuski CAC40 oslabio 1,12 odsto, na 4.491,40 poena.

Španski indeks IBEX35 pao je 0,83 odsto, na 9.025,50 poena a italijanski MIB 1,26 odsto, na 17.156,48 poena.

Indeks berze u Atini zatvorio je trgovanje u minusu 0,55 odsto.

Pad cena akcija u sektorima nafte i rudarstva oslabio je moskovski berzanski indeks za 1,10 odsto.

Cene akcija na evropskim berzama krenule su u negativnom smeru u četvrtak nakon odluke Evropske centralne banke da ne menja postojeću monetarnu politiku, što je bilo očekivano. Međutim, investitori su se nadali nagoveštajima novih podsticaja, a to se nije desilo.

Dodatnu neizvesnost na tržišta unela je izjava šefa Fed-ove filijale u Bostonu Erica Rosengrena. “Ukoliko želimo da osiguramo puno zapošljavanje, postepeno pooštravanje monetarne politike bi bilo prikladno”, izjavio je Rozengren, član Odbora FOMC-a sa pravom glasa. Njegova izjava, iako on nije rekao kada očekuje povećanje kamatnih stopa, obnovila je spekulacije da bi to moglo biti na narednom sastanku Fed-a koji počine 21. septembra.

Od ostalih podataka izdvajaju se slabiji rast potrošačkih cena u Kini i pad nemačkog izvoza.

Inflacija u Kini usporila je u avgustu na 1,3 odsto, na godišnjem nivou. Analitičari su očekivali 1,6 odsto.

Izvoz Nemačke je zabeležio strmoglavi pad u julu od 2,6 odsto u odnosu na prethodni mesec, što je, kako ocenjuje agencija AP, novi signal slabosti najveće evropske ekonomije.

“Industrija, nekada moćan motor nemačke ekonomije, počinje da posrće”, izjavio je ekonomista ING banke Karsten Brzeski, aludirajući na pad industrijske proizvodnje u julu.

Foto:www.lifefinanzasvip.com

Foto:www.lifefinanzasvip.com

Nakon skoka zbog neočekivanog pada zaliha sirove nafte u SAD, cene nafte su u petak izgubile jučerašnje dobitke . Analitičari “Morgan Stanley” danas su povukli svoju prognozu o balansu ponude i potražnje na tržištu nafte do polovine 2017. godine. Oni očekuje povećanu ponudu iz Iraka, Libije, Nigerije i SAD , a zbog usporenog globalnog privrednog rasta potražnja će, po njihovoj analizi, oslabiti.

U petak je cena “brent” nafte, koja je međunarodni reper za cene tog energenta, pala 3,82 odsto, na 48,08 dolara za barel, a američke WTI nafte 3,57 odsto, na 45,92 dolara.

Na nedeljnom nivou, nafta je poskupela 3,36 odsto, dok je u poslednjih mesec dana cena nafte porasla oko 7,5 odsto.

Na valutnim tržištima dolar je ojačao, podržan spekulacijama o mogućem povećanju kamatnih stopa od strane američke centralne banke, koje je svojom izjavom podstaknuo Eric Rosengren.

Dolarov indeks, koji meri vrednost američke u korpi šest vodećih svetskih valuta, porastao je 0,4 odsto.

U odnosu na evro, dolar je ojačao 0,29 odsto, na 1,1227 dolara za evro. Ipak, od početka nedelje evro je u odnosu na dolar u plusu 0,58 odsto, a od početka godine 3,22 odsto.

Cena zlata je pala, treći dan zaredom. U petak je cena unce zlata pala za 0,70 odsto, na 1.328,95 dolara. Na nedeljnom nivou zlato je još uvek u dobitku 1,86 odsto, dok je od početka godine vrednost zlata porasla skoro 26 odsto.

Izvor:Agencije
Previous Vuk Jeremić i dalje u trci za mesto generalnog sekretara UN
Next Rusija i SAD usaglasile plan o primirju u Siriji

You might also like

Svetske berze 0 Comments

Kenija: Cena kafe pala više od 17 odsto

Lošija kvaliteta zrna spustila je prošle nedelje cenu kafe za 17,3% na aukciji u Keniji.

Dinar oslabio, u sredu 123,32 dinara za jedan evro

Dinar je oslabio 0,1 odsto prema evru i zvanični srednji kurs za sredu iznosi 123,3207 dinara za jedan evro

Agrobiznis 0 Comments

Miladin Ševarlić o PKB-u: Ni najsiromašniji seljak ne prodaje njivu ispred kućnog praga

Ni najsiromašniji seljak u najzabitijem selu Srbije nikada ne prodaje njivu ispred kućnog praga, ako nije životno ugrožen. A PKB je njiva ne ispred već u Beogradu – kućnom pragu

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply