Srbija: Uslužne kompanije donose bržu zaradu

Srbija: Uslužne kompanije donose bržu zaradu

U Srbiji se najviše osnivaju uslužne kompanije i radnje, dok je proizvodnih svega šest odsto, jer se ulaganja u proizvodnju isplaćuju tek posle nekoliko godina.

Trgovina, prevoz, restorani, frizerski i kozmetički saloni, programiranje… To su najzastupljenije delatnosti među novoosnovanim firmama i preduzetničkim radnjama. Ako se izuzme gradnja stanova, među novajlijama u biznisu proizvođača nema ni za leka. Redosled je sličan i među onima koji se povlače sa poslovne scene. Iako nastaju i nestaju poput “pečuraka”, uslužne firme i trgovine odavno gospodare srpskom privredom u kojoj posluje jedva oko šest do sedam odsto proizvodnih preduzeća.

 U prvoj polovini 2016. godine osnovana je 4.341 firma, 122 više nego u istom periodu lane. Istovremeno ih je ugašeno 1.018. U posao je ušlo i 18.299 preduzetnika, oko 3.500 više nego u prvih šest meseci 2015. godine. Ove godine je iz evidencije Agencije za privredne registre izbrisano njih 10.619.

– Na svakih 16 ili 17 uslužnih firmi dođe po jedno proizvodno preduzeće – objašnjava Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. – Proizvođači moraju da ulažu daleko više u svoj posao. Da bi otplatili početno ulaganje, moraju da rade najmanje četiri godine. Uslužna firma može da bude u plusu već posle nekoliko meseci. S druge strane, proizvodne kompanije pokreću osnivanje manjih uslužnih.

Ne tako veliko početno ulaganje bilo je i presudno za odluku Marka Glišovića i Stefana Stevanovića iz Kragujevca da osnuju firmu “Brzi trčko”. Umesto slike sa letovanja, ova dva devetnaestogodišnjaka su na kraju ovog leta delili flajere svog preduzeća.

foto: strath.ac.uk

foto: strath.ac.uk

– Iz zdravstvenih razloga nismo otišli na letovanje i rešili smo da prikupljeni novac uložimo u pokretanje posla – objašnjava Marko Glišović. – Razmišljali smo o uslužnoj delatnosti. Pomagaćemo ljudima, donositi hranu, namirnice, zalivaćemo cveće. Videli smo da takvi servisi postoje u većim gradovima. Nama za posao treba samo automobil i novac za poreze. Od roditelja smo dobili automobile, a od novca za more ćemo moći da pokrijemo dažbine.

S druge strane, svaka nova mašina kompaniju “Mita” iz Leskovca košta i više od 100.000 evra. Oni već tri decenije proizvode trpezarijske stolove i stolice.

– Naše mašine su zaista skupe, digitalna CNC košta više od 100.000 evra – kaže Bratislav Stevanović, zamenik direktora.

– To znači kredit na najmanje tri godine. Alat mora da se obnavlja. Kada nabavljate opremu, morate da se zadužite. Sada su kamate oko četiri odsto. S druge strane, naša marža je oko 20 odsto i od toga treba sve da finansiramo.

U INDUSTRIJI VREDNA IMOVINA

Razlika u investicijama na kraju dovodi i do razlike u imovini. Tako, prema finansijskim izveštajima, najvećom imovinom raspolaže prerađivačka industrija – 2.600 milijardi dinara. Nasuprot njima je imovina onih koji pružaju usluge smeštaja i ishrane. Imetak im je manji od 200 milijardi dinara. Nije zanemarljiva imovina trgovaca – vrti se oko 2.100 milijardi dinara. Ugostiteljima za dlaku beži sektor snabdevanja vodom. Raspolažu imovinom vrednom malo više od 200 milijardi dinara.

Izvor: GdeInvestirati/Novosti.rs
Previous Tinejdžer izveo hakerski napad na stranicu predsednika države da bi odložio ispit
Next Beogradska berza: Halkbanka dobitnik dana, solidno trgovanje državnim obveznicama

You might also like

Saveti 0 Comments

Sergey Brin: Silicijumska dolina više nije pravo mesto za pokretanje startupa

U Silicijumskoj dolini od 22. do 24. juna održan je tradicionalni skup preduzetnika Global Entrepreneurship Summit.

Saveti 0 Comments

Mark Cubanova 3 pametna novčana poteza koje bi svako trebao da napravi

Kada su ga u kratkoj izjavi za Entrepreneur pitali za savet gde je najbolje uložiti novac, američki mogul Mark Cuban dao je začuđujuć odgovor: “Nigde”.

Agrobiznis 0 Comments

Mladim poljoprivrednicima po 50 hektara zemlje i 10.000 evra subvencija

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić rekao je za RTS da je bitno da se pokrene zadugarstvo iz osnova – da se mali poljoprirednici udruže i krenu

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply