Srbija: Uslužne kompanije donose bržu zaradu

Srbija: Uslužne kompanije donose bržu zaradu

U Srbiji se najviše osnivaju uslužne kompanije i radnje, dok je proizvodnih svega šest odsto, jer se ulaganja u proizvodnju isplaćuju tek posle nekoliko godina.

Trgovina, prevoz, restorani, frizerski i kozmetički saloni, programiranje… To su najzastupljenije delatnosti među novoosnovanim firmama i preduzetničkim radnjama. Ako se izuzme gradnja stanova, među novajlijama u biznisu proizvođača nema ni za leka. Redosled je sličan i među onima koji se povlače sa poslovne scene. Iako nastaju i nestaju poput “pečuraka”, uslužne firme i trgovine odavno gospodare srpskom privredom u kojoj posluje jedva oko šest do sedam odsto proizvodnih preduzeća.

 U prvoj polovini 2016. godine osnovana je 4.341 firma, 122 više nego u istom periodu lane. Istovremeno ih je ugašeno 1.018. U posao je ušlo i 18.299 preduzetnika, oko 3.500 više nego u prvih šest meseci 2015. godine. Ove godine je iz evidencije Agencije za privredne registre izbrisano njih 10.619.

– Na svakih 16 ili 17 uslužnih firmi dođe po jedno proizvodno preduzeće – objašnjava Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. – Proizvođači moraju da ulažu daleko više u svoj posao. Da bi otplatili početno ulaganje, moraju da rade najmanje četiri godine. Uslužna firma može da bude u plusu već posle nekoliko meseci. S druge strane, proizvodne kompanije pokreću osnivanje manjih uslužnih.

Ne tako veliko početno ulaganje bilo je i presudno za odluku Marka Glišovića i Stefana Stevanovića iz Kragujevca da osnuju firmu “Brzi trčko”. Umesto slike sa letovanja, ova dva devetnaestogodišnjaka su na kraju ovog leta delili flajere svog preduzeća.

foto: strath.ac.uk

foto: strath.ac.uk

– Iz zdravstvenih razloga nismo otišli na letovanje i rešili smo da prikupljeni novac uložimo u pokretanje posla – objašnjava Marko Glišović. – Razmišljali smo o uslužnoj delatnosti. Pomagaćemo ljudima, donositi hranu, namirnice, zalivaćemo cveće. Videli smo da takvi servisi postoje u većim gradovima. Nama za posao treba samo automobil i novac za poreze. Od roditelja smo dobili automobile, a od novca za more ćemo moći da pokrijemo dažbine.

S druge strane, svaka nova mašina kompaniju “Mita” iz Leskovca košta i više od 100.000 evra. Oni već tri decenije proizvode trpezarijske stolove i stolice.

– Naše mašine su zaista skupe, digitalna CNC košta više od 100.000 evra – kaže Bratislav Stevanović, zamenik direktora.

– To znači kredit na najmanje tri godine. Alat mora da se obnavlja. Kada nabavljate opremu, morate da se zadužite. Sada su kamate oko četiri odsto. S druge strane, naša marža je oko 20 odsto i od toga treba sve da finansiramo.

U INDUSTRIJI VREDNA IMOVINA

Razlika u investicijama na kraju dovodi i do razlike u imovini. Tako, prema finansijskim izveštajima, najvećom imovinom raspolaže prerađivačka industrija – 2.600 milijardi dinara. Nasuprot njima je imovina onih koji pružaju usluge smeštaja i ishrane. Imetak im je manji od 200 milijardi dinara. Nije zanemarljiva imovina trgovaca – vrti se oko 2.100 milijardi dinara. Ugostiteljima za dlaku beži sektor snabdevanja vodom. Raspolažu imovinom vrednom malo više od 200 milijardi dinara.

Izvor: GdeInvestirati/Novosti.rs
Previous Tinejdžer izveo hakerski napad na stranicu predsednika države da bi odložio ispit
Next Beogradska berza: Halkbanka dobitnik dana, solidno trgovanje državnim obveznicama

You might also like

Preduzetništvo

Ostalo je još samo 3 dana do početka SEMPL konferencije

Za nedelju dana, 24. novembra 2016, u GH Bernardin u Portorožu počeće 18. konferencija medijskih trendova SEMPL.

Preduzetništvo

Preko noći zaradila milion dolara zahvaljujući kozama

Kada je Danielle di Pilla iz Australije došla na ideju da napravi novu vrstu sapuna, nije ni sanjala da će je to obogatiti.

Kompanije

Najbogatiji Slovenci prodali kompaniju kako bi se posvetili proizvodnji hrane

Supružnici Samo i Iza Login otkrili su za Bloomberg da su slovenačku kompaniju Outfit7, poznatu širom sveta po aplikaciji Talking Tom, prodali da bi se mogli baviti svojim stvarnim ciljem