Nebojša Katić: TTIP – transatlantski (ne)sporazum?

Nebojša Katić: TTIP – transatlantski (ne)sporazum?

U polumraku i daleko od očiju javnosti, kako je to već postalo uobičajeno u zrelim demokratijama, EU i SAD su poslednjih pet godina pripremale sporazum o transatlantskoj trgovini i investicionom partnerstvu (TTIP),  piše u svom blogu finansijski analitičar Nebojša Katić.

Mogućnost da se od sporazuma ipak može i odustati počela je snažnije da se najavljuje tek od maja ove godine, pa otuda i ne iznenađuje vest da su pregovori najverovatnije propali.

Glas nije došao iz Brisela, iz Evropske komisije koja je partner američke strane, već iz Nemačke. Vest je saopštio Zigmar Gabrijel, vicekancelar i ministar ekonomije Nemačke i predsednik nemačke Socijaldemokratske partije koja je dugo podržavala potpisivanje TTIP. Može biti da je ministar, osluškujući glas javnosti, odlučio prvi da istrči i … i tako se pozicionira za predstojeće izbore u Nemačkoj.

Zapadna javnost sita globalizacije

Čini se da je (pre)veliki deo zapadne javnosti sit globalizacije, sit kontinuirane krize, sit praznih obećanja, sit politike koju nameću vladajuće strukture. Otpor prema establišmentu artikuliše se tako što se glasa protiv svega što dolazi sa te strane, ili tako što se glasa za prvog koji izađe iz autobusa sa antiglobalističkom porukom.

U Evropi je TTIP najavljivan kao sporazum koji će povećati zaposlenost, koji će BDP evropskih ekonomija podići za dodatnih 0.5 odsto i od čijih efekata će prosečno domaćinstvo dobiti još 545 evra godišnje. Projektovane blagodati su tako velike i izvesne, da su informacije o detaljima sporazuma davane na kašičicu kako se javnost ne bi zagrcnula od tolike količine dobrih vesti. O detaljima sporazuma su mnogo više znali korporativni lobisti nego parlamentarci evropskih država.

Nasuprot idiličnoj zvaničnoj verziji, skeptici veruju da je cilj sporazuma da se regulativa vezana za trgovinu i investicije standardizuje tako što će Evropa sve više ličiti na SAD. Sporazum bi pomogao da se EU okane prevelike brige za ekologiju, za zaštitu potrošača, za standarde u ishrani ili zdravstvu, za prava zaposlenih, za trice i kučine.

Sporazum u interesu kompanija a ne država

U Evropi se sporazum doživljava kao asimetričan, u korist SAD, a pogotovo u korist interesa moćnih kompanija. TTIP je trebalo da omogući kompaniji da tuži državu koja bi donela bilo kakvu meru čiji bi krajnji efekat ugrožavao visinu budućih profita. Pri tome, ove tužbe se ne bi podnosile lokalnim sudovima, već nadnacionalnoj arbitraži koja rešava sporove između investitora i država u skladu sa mehanizmom koji postoji odavno i sa kojim i Srbija ima iskustva (ISDS- Investor-state dispute settlement). Ovaj mehanizam zaštite investitora je odavno ugrađen u veliki broj međunarodnih sporazuma i to nije ništa novo.

Novo je da se mehanizam koji je trebalo da zaštiti strane investitore od samovolje država sada sve češće zloupotrebljava kao instrument kojim kompanije ili pojedinci mogu maltretirati i ucenjivati suverene države, pogotovo one manje. Ovakva percepcija je doprinela da veliki deo javnosti veoma negativno reaguje na svaki pomen ISDS mehanizma.

ISDS arbitraža može zasedati tajno, a pod velom tajne mogu ostati i presude koje se donesu. Nije tajna da su postupci pred ovom arbitražom veoma skupi i da odabrani klub, uglavnom zapadnih advokata-arbitara, zarađuje ogroman novac učestvujući u sporovima – nekada kao arbitri, a nekada zastupajući jednu od strana u sporu. Veruje se da su oni stoga skloni i da ohrabruju umnožavanje sporova i zloupotrebu mehanizma.

Od odluka arbitraže nema efektivne zaštite, a presuđene sume obeštećenja mogu biti veoma visoke. Pri tome, inostrane kompanije i pojedinci su privilegovani, budući da domaći akteri ne mogu tužiti svoju državu pred ISDS arbitražom.

Srpska javnost nezainteresovana za transatlantsku sagu

Ako bi TTIP bio potpisan, njegove odredbe bi se, voljno ili nevoljno, ovako ili onako, nametnule i onim državama koje nisu deo sporazuma, ali imaju trgovinske sporazume sa SAD i EU.

TTIP za Srbiju nije velika pretnja budući da u pregovorima Srbija ionako daje i više nego što se od nje traži, ili bar više no što daju drugi u istoj situaciji. To možda i objašnjava zbog čega domaća javnost, pa i ona stručna, prilično nezainteresovano prati transatlantsku sagu.

Da li je TTIP zaista pao u vodu, ili je reč o taktičkom povlačenju i čekanju povoljnijeg trenutka za njegovu realizaciju? Da li je došlo i do ozbiljnijeg zahlađenja ekonomskih odnosa između EU i SAD? Da li o tome svedoči i žestoki (evropski) poreski udar na američki „Epl“, uprkos neobično jakoj i javnoj intervenciji SAD u korist „Epla“? Da li ovaj udar slučajno koincidira sa najavom propasti sporazuma? Može biti da je samo reč o prolaznom nesporazumu među prijateljima, a može biti i da je, bar za trenutak, zaustavljen proces razaranja suvereniteta država u korist transnacionalnih kompanija.

Nebojša Katić

Izvor: nkatic.wordpress.com
Previous Sremska Mitrovica: "Mitros" počinje proizvodnju za tržište Rusije
Next Zašto u Srbiji ne postoje "studentski krediti"

You might also like

Najvažnije vesti

Vučić: Srbija u sred globalnog rata koji se vodi preko gasa, za sada nismo stradali, ali

Vlada Srbije već godinu i po dana radi na obezbeđivanju alternativnog načina snabdevanja gasom, ali za sada rešenja nema, izjavio je mandatar Aleksandar Vučić i pozvao one koji imaju neki

Najvažnije vesti

POGLED IZ ŽENSKOG UGLA: Kako pronaći životnog partnera preko interneta

Iako smo upoznavanje preko Interneta najčešće mogli da vidimo u Američkim filmovima, ova metoda pronalaženja partnera je sve više prisutna i kod nas. Kao i sve što je u vezi

Kompanije

Ljubodrag Savić: Svi žele PKB po nižoj ceni

PKB ne treba prodavati zato što je cilj kupovine vredno zemljište, a ne ulaganje u proizvodnju, kaže za Danas profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.