Zamršeni trougao: Rusija, Turska i sirijski Kurdi

Zamršeni trougao: Rusija, Turska i sirijski Kurdi

Vojna akcija na severozapadu Sirije koju je Turska pokrenula 24. avgusta protiv Kurda, počela je nakon neuspelog državnog udara i približavanja Ankare i Rusije.

Da li Moskva odobrava potez Turske u Siriji, i ako je tako, zašto?. Da li Rusija pristaje na tursku vojnu akciju, jer ne može ništa učiniti da je spreči, ili joj daje prećutnu podršku, su pitanja kojim se bave kurdski mediji.

Izvor:AFP

Izvor:AFP

“Sada znamo da je Turska od juna do avgusta uložila mnogo diplomatskog truda da obnovi veze sa Rusijom. To uključuje i uspostavljanje vojnih veza između dve zemlje. Takođe znamo da je Rusija obaveštena o ofanzivi na Jarablus (Džarablus). To znači da postoji intenzivan dijalog između Ankare i Moskve”, kaže za kurdsku TV Rudaw, Timor Ahmetov, sa geostrateškog istraživačkog instituta Wikistrat Inc.

Veliki deo tog dijaloga možda se vrti oko kurdskog pitanja u Siriji, koje je ključno za Ankaru i koja je stalno naglašavala da sirijski Kurdi predstavljaju ozbiljnu pretnju po bezbednost Turske, imajući u vidu njihove veze sa Radničkom partijo Kurdistana (PKK).

“Mislim da ono šta se sada dešava je ključna prekretnica u sirijskoj krizi. Izraženo je mišljenje među stručnjacima u Rusiji da je kurdski problem, među svim drugim razlozima, bio glavni podsticaj Ankari da traži pomirenje sa Rusijom”, smatra Maksim A. Sučkov, ekspert Ruskog saveta za međunarodne odnose.

Sučkov naglašava da je Turska ozbiljno zabrinuta zbog povezivanja kurdskih regiona na severu Sirije, posebno na severozapadu. Svaka mogućnost zaustavljanja sirijskih Kurda u ostvarivanju tih ciljeva ozbiljno je ugrožena narušavanjem veza sa Rusijom u novembru prošle godine, nakon obaranja ruskog aviona na granici sa Sirijom.

“Obzirom na rusko vojno prisustvo u Siriji, Turska nije mogla ništa učiniti po pitanju onoga šta smatra ugrožavanjem vlastitih interesa. Tako da je želja da se to promeni imalo ključnu ulogu u približavanju Rusiji. Po prvi put od kada je Rusija u novembru 2015. godine rasporedila sistem S-400 (moderni protivavionski raketni sistem), turski borbeni avioni su mogli delovati u sirijskom vazdušnom prostoru, pojašnjava Sučkov.

Timor Ahmetov smatra da je Rusija dozvolila ove operacije “jer zauzvrat nešto očekuje od Turske”.

“Moramo shvatiti da se Rusija nagodila sa Turskom dozvoljavajući joj da pređe granicu. Rusija shvata da je vojni upad važan za Tursku u smislu nacionalne bezbednosti. A to znači da Rusija očekuje nešto zauzvrat od Turske, jer Rusija je igrač sa smislom za realno koji neće činiti kompromise bez da je sigurna da će nešto dobiti zauzvrat”, kaže Ahmetov.

Sučkov takođe, ističe da su ” i Damask i Teheran dali prešutnu saglasnost turskim akcijama, pošto je kurdski problem nešto što objedinjuje sve tri države, iako su u drugim okolnostima regionalni rivali”.

“Američki faktor u svetlu posete Džoa Bajdena Turskoj je takođe interesantan. Shvatanja u Rusiji su da Moskva sada deluje kao posrednik između Ankare i Damaska dok Vašington posreduje između Ankare i Kurda, dodaje on.

Ahmetov sumnja da je Rusija spremna da veže svoju sudbinu sa najvećem kurdskom političkom partijom u Siriji (YPD) u borbi protiv Turske. Međutim, istovremeno, ne želi ni da YPD bude uništena, jer se pokazala kao efikasna protivteža raznim opozicionim grupama protiv kojih ratuje sirijski režim i Rusija.

“Nisam siguran da je Rusija spremna da skroz zaštiti YPD. Između Damaska i Kurda Rusija će izabrati prvog. Na dugi rok Rusija nije zainteresovana za jaku YPG, objašnjava Ahmetov.

Ali Kurdi (YPG) su važan kontrabalans Asadovoj opoziciji, na terenu i u diplomatiji, tako da YPG mora biti dovoljno snažan u odnosu na opoziciju. Dakle, ja bih rizikovao, i rekao da Rusija nema ništa protiv da Turska strateški oslabi Kurde, ali će biti protiv svake akcije koja bi mogla Kurde učiniti previše nejakim u celini” dodaje on.

en.wikipedia.org

en.wikipedia.org

Izvor:Rudaw
Previous Septembar bi mogao doneti veću nestabilnost na finansijskim tržištima
Next Mali biznis u fokusu EBRD i Vlade Srbije

You might also like

Transport 0 Comments

Katar probio blokadu, brodovi sa robom stižu preko Omana

Katar je počeo da koristi plovni put preko Omana kako bi zaobišao blokadu koju su nametnuli Saudijska Arabija i deo zalivskih zemalja, optužujući vlasti iz Dohe da finansiraju terorizam.

Geopolitika 0 Comments

Mere reciprociteta: Iran zabranio ulazak Amerikancima

Iranske vlasti su danas odlučile da primene princip reciprociteta posle odluke američkog predsednika Donalda Trampa da zabrani ulazak Irancima i državljana šest drugih muslimanskih zemalja u SAD, saopštilo je ministarstvo

Politika 0 Comments

Nemačka: Ovo je tužan dan za Evropu i Veliku Britaniju

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Walter Steinmeier izjavio je, povodom odluke Britanaca da napuste EU, da je to “tužan da za Evropu i Veliku Britaniju”.

1 Comment

Leave a Reply