Uzbekistan: Misterija oko sudbine predsednika Islama Karimova

Uzbekistan: Misterija oko sudbine predsednika Islama Karimova

Sve više je dokaza da je Islam Karimov (78), prvi i jedini predsednik Uzbekistana od njegovog osamostaljenja nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, danas preminuo.

Vlada Uzbekistana saopštila je ranije danas da se Karimov nalazi u kritičnom stanju pošto mu se zdravstveno stanje u poslednjih 24 časa značajno pogoršalo.

Turski premijer i svetski mediji objavili su da je uzbekistanski predsednik umro.

Međutim pres-služba uzbekistanske vlade saopštila je da nije objavila saopštenje o smrti predsednika Uzbekistana Islama Karimova, kako su preneli pojedini mediji.

„Do ovog trenutka informacije o smrti predsednika Uzbekistana Islama Karimova nisu objavljivane ni na kakvim informativnim resursima“, rekao je premijer.

Uzbekistanci iščekuju makar kakvo saopštenje o stanju predsednika Karimova koji je hospitalizovan nakon izliva krvi u mozak.

Kako je ranije u petak na svojoj stranici na Instagramu navela njegova kćerka Lola Karimova, predsednik Uzbekistana je na reanimaciji.

Na društvenim mrežama mogla se pročitati informacija da uzbekistanski mediji pripremaju vanredno izdanje vesti u 18.30 po taškentskom vremenu, ali se to nije dogodilo.

Državni avio-nadzor Uzbekistana potvrdio je da će 3. septembra biti zatvoren aerodrom Samarkand, ali razlozi za to nisu saopšteni.

Ranije je javljeno da će aerodrom biti zatvoren za sve avione, osim za one sa specijalnom dozvolom za poletanje i sletanje. Samarkand je rodni grad Islama Karimova.

Kome je i zašto važan Uzbekistan

 

Uzbekistan

Prema Ustavu Uzbekistana, u slučaju smrti ili teške bolesti aktuelnog predsednika njegovu dužnost (na tri meseca, do izbora) preuzima predsednik Parlamenta.

Trenutno je na tom mestu Nigmatila Juldašev, ali njega niko ozbiljno ne razmatra kao potencijalnog novog predsednika Uzbekistana, piše Sputnik u članku “Prekretnica — kome je i zašto važan Uzbekistan”.

Kao naslednici Karimova spominju se vicepremijer i ministar finansija Rustam Azimov i šef Službe nacionalne bezbednosti Rustam Inojatov, ali se ubedljivo najveće šanse daju premijeru Šavkatu Mirzijajevu, koji je već privremeno uzeo vlast u svoje ruke.

Mirzijajeva, Inojatova i Tatjanu Karimovu, ženu predsednika, smatraju ključnim figurama u državi posle Karimova. On je blizak porodici predsednika i ima uticaja među elitom. Na čelu Vlade je još od 2003. godine. Politikolozi za njega kažu da je „čovek kompromisa“ i umereni političar, koji će u slučaju da dođe na mesto šefa države nastaviti put koji je „utabao“ aktuelni predsednik, kako u unutrašnjoj, tako i u spoljnoj politici, i da će „balansirati između različitih centara moći“.

Iako Vašington kritikuje Uzbekistan za kršenje ljudskih prava, upravo u toj zemlji je prošle godine usvojena Deklaracija o partnerstvu između SAD i zemalja Centralne Azije.

Ali, uprkos tome, Karimov je uvek vodio balansiranu spoljnu politiku i imao sluha za ruske interese u regionu. Pre dve godine, ruski predsednik Vladimir Putin je posetio Uzbekistan i otpisao dug te zemlje „težak“ više od 800 miliona dolara.

Karimov je uzvratio posetu i boravio u Moskvi u aprilu ove godine. Uzbekistan je geostrateški jako bitna država i otuda ne čudi što postoje međunarodni igrači koji su zainteresovani da tu zemlju privuku sebi — Peking, islamski svet, Vašington i, u određenoj meri, Moskva.

Moskva je ponajviše zainteresovana za stabilnost u toj državi, pre svega ekonomsku i bezbednosnu. Ne treba zaboraviti činjenicu da većinu migranata u Rusiji čine Uzbekistanci i da zvaničnoj Moskvi nije potreban još veći priliv migranata iz te zemlje. Sa druge strane, Uzbekistan ima najbrojniju i najmoćniju vojsku u regionu i igra ogromnu stratešku ulogu u Centralnoj Aziji. Zemlja se graniči sa Avganistanom, regionalnim žarištem nestabilnosti. Poslednjih meseci ovde je primećeno ubrzano „slivanje“ militanata iz radikalnog pokreta „Taliban“ i terorističke organizacije DAEŠ-a, zabranjene u Rusiji.

Osim toga, Taškent je poslednjih godina imao sporove sa Tadžikistanom i Kirgizijom. Sve to znači da bi se svaka destabilizacija u toj zemlji odrazila i na susede. Zbog svega navedenog Moskvi je važna stabilna bezbednosna situacija u Uzbekistanu i regionu uopšte.

Eksperti navode da se Karimov, pored svih nedostataka, žestoko borio protiv islamista i da bi dolazak čoveka sa drugim pogledima na njegovo mesto umnogome promenio spoljnu politiku zemlje, zaključuje Sputnik.

Izvor:Sputnik
Previous Beogradska berza: Indeksi skočili, promet odličan
Next Samsung Galaxy 7 povučen iz prodaje zbog eksplozija baterije

You might also like

Banke i finansije 0 Comments

UBS: Građanima raste kreditni dug, a privredi opada

Podaci Udruženja banaka Srbije pokazali su da je u prva tri meseca ove godine opala ukupna kreditna zaduženost građana i privrede.

Geopolitika 0 Comments

Putin: Prošlo je vreme spokoja, mislite o pretnjama za bezbednost Rusije

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas na sastanku sa vojnim zvaničnicima da američki raketni štit koji je aktiviran u Rumuniji nije u cilju zaštite Evrope od potencijalne pretnje raketa

Tema dana 1Comments

Italiji preti nova bankarska kriza

Banca Monte dei Paschi di Siena (BMPS), koja se ponosi time što je nastarija banka na svetu, uskoro bi mogla da postane najnoviji problem Evrope, jer njeni “loši” dugovi mogu

2 Comments

Leave a Reply