Septembar bi mogao doneti veću nestabilnost na finansijskim tržištima

Septembar bi mogao doneti veću nestabilnost na finansijskim tržištima

Nakon relativne tišine na finansijskim tržištima u prošlom mesecu, septembar mesec, osim uobičajene nervoze, donosi niz značajnih dešavanja.

Da li za globalnu ekonomiju postoji svetlo na kraju tunela?

Jednoglasno se očekuje da će globalni PMI indeks biti umanjen ovog leta što bi moglo da se pokaže kao rani znak recesije, kaže direktor makro analize u Saxo bank Christoper Dembik.

“U stvari, on je u julu dostigao najveću tromesečnu vrednost koja je iznosila 51,4. To ne znači da svetska ekonomija napreduje, daleko od toga. Kombinovani PMI indeks razvijenih tržišta je i dalje veoma sporog rasta. Na tržištima u razvoju rast je jači nego što je bilo predviđeno (kombinovani PMI indeks je dostigao vrednost od 51,7) i to je glavno objašnjenje pristojnih performansi globalnog PMI indeksa u julu”.

Rizici i dalje postoje zbog čega centralne banke ostaju oprezne, napominje direktor Saxo bank u analizi o globalnim makroekonomskim izgledima za septembar 2016. godine.

Foto:www.c.o0bg.com

Foto:www.c.o0bg.com

U fokusu sastanci vodećih svetskih centralnih banaka

Veliki broj sastanaka centralnih banaka je zakazan za ovaj mesec što može da izazove veću nestabilnost na finansijskim tržištima.

Brza reakcija centralnih banaka nakon Bregzita je zasigurno uticala na to da se izbegne panika ovog leta.

Nakon poslednje najave Banke Engleske, ukupan mesečni iznos zvaničnog globalnog Kvantitativnog popuštanja (QE) je dostigao skoro 200 milijardi dolara što odgovara, iznosu godišnjeg BDP-a Portugala u 2015. godini.

Iako su opšti uslovi kreditiranja labaviji nego ikad, prosečni prinos od globalnih državnih obveznica (uključena sva dospeća) se kreće oko 0,7 procenata, što je dosta manje od desetogodišnjeg proseka od 2,30%.

Foto:rs.n1info.com

Foto:rs.n1info.com

NBS bez iznenađenja

U Srbiji predstojeći sastanak centralne banke zakazan za 8. septembar ne bi trebalo da bude iznenađenje. Očekuje se da će osnovna kamatna stopa ostati na vrednosti od 4.25 odsto.

Centralna banka će sačekati da stekne više uvida u razvoj cena robe i finansijska tržišta pre nego što donese odluku o sledećem koraku u okviru monetarne politike.

Međutim, dalje smanjenje kamatne stope za 25 baznih poena je već završena stvar koja će se desiti krajem godine. Oštar trend pada osnovnog indeksa potrošačkih cena (CPI) (koji je dostigao 0,3% u junu, što je ispod postavljenog cilja između 2,5% i 5,5%) i potreba nove vlade da nadoknadi fiskalnu konsolidaciju će naterati centralnu banku da se opet umeša, smatra Christoper Dembik.

Gdeinvestirati.com
Previous Dinar oslabio 0,1 odsto prema evru, NBS intervenisala kupovinom 15 miliona evra
Next Zamršeni trougao: Rusija, Turska i sirijski Kurdi

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Industrijska proizvodnja u Hrvatskoj porasla 2,5 odsto u julu

Industrijska proizvodnja u Hrvatskoj porasla je za 2,5% u julu u odnosu na isti mesec prethodne godine, što je takođe sporiji rast u odnosu na jun, ali je zadržan pozitivan

Makroekonomija 0 Comments

Grčka u 2016. ponovo u recesiji

Grčka je prošle godine ponovo zabeležila recesiju, pokazali su u utorak službeni podaci državnog zavoda za statistiku, uprkos očekivanja međunarodnih kreditora da će aktivnosti bar malo porasti nakon godina štednje

Nastavljen pad evra, ruska rublja na najvišem nivou u 18 meseci

Evro je na međunarodnim tržištima valuta u četvrtak oslabio u odnosu na sve glavne svetske valute, a prema američkom dolaru se spustio na najniži nivo u pet nedelja.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply