Željko Tomić: Srbiji treba razvoj domaćeg softvera

Željko Tomić: Srbiji treba razvoj domaćeg softvera

Oko 400.000 kadrova iz informacionih tehnologija nedostajaće EU do 2020., čak i uzimajući u obzir da će ih 250.000 godišnje diplomirati u toj oblasti, pokazuju nedavne studije.

Dodatni problem za oblast označenu kao stratešku na globalnom nivou, jeste manjak novca koji države izdvajaju za razvoj IT sektora.

U Srbiji se izdvaja oko 60 evra po glavi stanovnika, u BIH najmanje – ispod 30 evra po glavi stanovnika, ali se uglavnom svi projekti zasnivaju na inicijativi pojedinaca, u Hrvatskoj 200 evra, u EU čak 800 evra. Sa godišnjim povećanjem ulaganja od 30 odsto, Srbiji bi bilo potrebno 15 godina da dostigne evropski prosek.

U nastojanju da omogući brži razvoj te oblasti i izvoz koji je premašio izvoz Železare i Fijata, Vlada Srbije najavila je formiranje ministarskog tima koji će se baviti isključivo IT sektorom. To je pozitivan pomak, kaže za Infobiz, direktor IT kompanije Osa računarski inženjering, Željko Tomić.

Ipak, ukazuje na brojne probleme koje bi novoformirani tim trebalo da reši, kako bi obezbedio planirani rast IT sektora u Srbiji.

Ljudi iz branše očekuju da država postane najveći potrošač njihovih proizvoda i usluga, kroz uvođenje e-uprave. Prema oceni direktora jedne od najuspešnijih srpskih IT firmi, ako Srbija zadrži rast od 30 odsto u IT sektoru, onda bi ona, uz sistemske mere vlade, 2020. godine mogla da dostigne 1,5 milijardi evra od izvoza.

Za Infobiz kaže da je problematična trenutna struktura izvoza jer njegov manji deo čini izvoz srpskog softvera, a mnogo veći, angažovanje za strane firme. On kaže da su strane direktne investicije u oblasti informacionih tehnologija mač sa dve oštrice.

foto: unicampus.it

foto: unicampus.it

“Naravno da su strane investicije dobrodošle, kaže Tomić, ali treba ih usmerti tamo gde imaju poziitvne efekte. Većina tih investicija ne zahteva izgrandnju infrastrukture, samo angažovanje kvalitetnih stručnjaka kojih mi nemamo. Dakle strane kompanije, uzimaju stručnjake da sprovode njihove idejne projekte, umesto da ti stručnjaci rade i na stvaranju domaćih softvera, koji donosi veće i dugoročnije prihode”, objašnjava Tomić.

Da bi se razvio taj kreativni deo IT industrije i da bi Srbija počela da izvozi softver, a ne samo usluge, potrebna su ulaganja.

“S obzirom da država nema para, jedno od rešenja je da se omogući veće ulaganje u razvoje tako što bi se povezali mladi stručnjaci iz startup kompanija i privrede, da bi oni koji imaju znanje, a nemaju ideju,da bi im realni sektor dao ‘zadatak’, odnosno da im privrednici kažu -‘Imamo problem, kako možete da ga rešite’, i tako se podstiče taj kreativni deo rada u it sektoru”, kaže Tomić.

Sa posebnom pažnjom mora se pristupiti i problemu nedostatka IT kadra – promenama u sistemu obrazovanja. Negativan je primer to što je odlučeno da informatika ne bude obavezan predmet u osnovnim školama, smatra Tomić. Mora se omogućiti i sprega obrazovanja i realnog sektora, IT industije – da se na master i doktorskim studijama u programe uvedu najaktulenije potrebe i pravci razvoja informacionih tehnologija.

Izvor: GdeInvestirati/N1
Previous EK zahteva da Apple uplati 13 milijardi evra poreza Irskoj
Next Beogradska berza: Dužničke hartije pogurale promet

You might also like

Društvo 0 Comments

Velika Britanija: Poslodavci u problemu zbog Brexita

Prema pisanju britanskog The Guardian-a, planirano istupanje Velike Britanije iz EU već zadaje glavobolje poslodavcima, koji sve teže pronalaze radnike, pre svega u sektorima u kojima se obično oslanjaju na

Društvo 0 Comments

Island – prva država u kojoj muškarci i žene moraju biti jednako plaćeni

Island je, usvojivši novi zakon u parlamentu u kojem su 50 odsto zastupnika žene, postao prva država na svetu u kojoj muškarci i žene moraju biti jednako plaćeni. 

Društvo 0 Comments

U Srbiji raste kupovina polisa životnog osiguranja

Višegodišnji pad bankarskih kamata osiguranja su iskoristila da građanima ponude kratkoročne životne polise uz jednokratnu uplatu veće sume, uz koju su dobijali i do tri procenta veću kamatu od one

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply