Preduzetničke firme se lako otvaraju, još lakše zatvaraju

Preduzetničke firme se lako otvaraju, još lakše zatvaraju

U Srbiji se najčešće otvaraju preduzeća iz uslužne delatnosti, koja iako pune budžet, ne donose novu vrednost. Tek svaka osamnaesta registrovana firma pokreće neki oblik proizvodnje.

Sve više malih firmi bavi se  trgovinom i uslužnom delatnošću. Cvetaju kockarnice, taksi udruženja, noćni klubovi, saloni lepote, piše list ‘Danas’.

U godini preduzetništva malim i srednjim preduzećima u Srbiji je, čini se, nikada teže.

Đurić: Akcenat na proizvodne firme

Već dvadeset godina u Srbiji posluje oko 3.500 registrovanih preduzetnika. Nekada su bile proizvodne, danas uslužne.

 

Foto: Miroslav Đurić, gradskiradiozrenjanin.com

Foto: Miroslav Đurić, gradskiradiozrenjanin.com

“Preduzetničke radnje lako se otvaraju ali se, nažalost, još lakše zatvaraju”, kaže Danas Miroslav Đurić, član Radne grupe za izmenu zakona o MSP pri Privrednoj komori Srbije i predsednik Udruženja preduzetnika Zrenjanina.

Đurić kaže da akcenat treba staviti na pokretanje proizvodnje. Na jednu dobru proizvodnu preduzetničku firmu, “oslanja se još pet-šest dodatnih delatnosti i kooperanata”.

“Retko ko opstaje na tržištu. Mi smo do sada organizovali veliki broj edukacija namenjenih mladim preduzetnicima, ali to nije dalo željeni efekat”, kaže Đurić.

Prohaska: Nisu konkurentni za izvoz

Za taj novac možda može da se otvori frizerski salon, ali ne i da se pokrene proizvodnja.

Male privrednike opterećuju skupi krediti, visoki porezi na zarade, ali i spora naplata potraživanja, kaže za ‘Danas’ inženjer Branislav Prohaska. Tim pitanjima trebalo bi da se bavi Ministarstvo finansija, dok su za Ministarstvo privrede teme: obuka privrednika, posebno mladih koji žele da otvore firmu, zatim udruživanje u klastere, obezbeđivanje infrastrukture.

On objašnjava da proizvođači rade bez dovoljnog znanja iz oblasti tehnologije proizvodnje – rade kako znaju i umeju. “Vide nešto na sajmu, pa uzmu i prave, a kad bi neki proizvod imao sertifikat Tehničkog fakulteta dobio bi na vrednosti i obezbedio bi veću prohodnost na tržištu”.

“Pogledajte samo kako naši mali privrednici počinju biznis. Oni najčešće kreću sa polovnom opremom koja je tehnološki zastarela, pa samim tim nisu konkurentni za izvoz. Samo jedan strug košta 5.000 vera, a gde su drugi alati, repromaterijal, prateća oprema. Za taj novac možda može da se otvori frizerski salon, ali ne i da se pokrene proizvodnja. istovremeno država daje stranim kompanijama podsticaje za otvaranje radnih mesta, čiji se iznos kreće i do 10.000 evra”, upozorava Prohaska.

Neophodni su klasteri, jer mali privrednici nemaju ni snage ni znanja da se sami izbore sa svim problemima.

Izvor: Danas.rs
Previous Azijske berze: Iščekivanje Yellen, akcije rudarskog i energetskog sektora u padu
Next Šarčević: Nećemo da fabrikujemo vukovce, ulaganje u kadrove

You might also like

Najvažnije vesti 0 Comments

Fiskalni savet: Dugovi javnih i državnih preduzeća najaveća opasnost za budžet

Vlada Srbije u budžetu za 2017. godinu nije planirala značajnije uštede tako da će deficit biti približno isti kao i ove godine, ocenio je danas Fiskalni savet.

Svetske berze 1Comments

Soros zauzeo “dugu poziciju” na funti pre Brexit glasanja

Milijarder George Soros, koji se obogatio kladeći se protiv funte 1992 godine, ovaj put nije ponovio opkladu pred rekordni pad britanske valute u petak.

Makroekonomija 1Comments

George Soros: Neizvesnost je neprijatelj dugoročnih investicija

Američki milijarder George Soros kaže da je neizvesnost koja dolazi sa novim predsednikom SAD, neprijatelj investicija.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply