Preduzetničke firme se lako otvaraju, još lakše zatvaraju

Preduzetničke firme se lako otvaraju, još lakše zatvaraju

U Srbiji se najčešće otvaraju preduzeća iz uslužne delatnosti, koja iako pune budžet, ne donose novu vrednost. Tek svaka osamnaesta registrovana firma pokreće neki oblik proizvodnje.

Sve više malih firmi bavi se  trgovinom i uslužnom delatnošću. Cvetaju kockarnice, taksi udruženja, noćni klubovi, saloni lepote, piše list ‘Danas’.

U godini preduzetništva malim i srednjim preduzećima u Srbiji je, čini se, nikada teže.

Đurić: Akcenat na proizvodne firme

Već dvadeset godina u Srbiji posluje oko 3.500 registrovanih preduzetnika. Nekada su bile proizvodne, danas uslužne.

 

Foto: Miroslav Đurić, gradskiradiozrenjanin.com

Foto: Miroslav Đurić, gradskiradiozrenjanin.com

“Preduzetničke radnje lako se otvaraju ali se, nažalost, još lakše zatvaraju”, kaže Danas Miroslav Đurić, član Radne grupe za izmenu zakona o MSP pri Privrednoj komori Srbije i predsednik Udruženja preduzetnika Zrenjanina.

Đurić kaže da akcenat treba staviti na pokretanje proizvodnje. Na jednu dobru proizvodnu preduzetničku firmu, “oslanja se još pet-šest dodatnih delatnosti i kooperanata”.

“Retko ko opstaje na tržištu. Mi smo do sada organizovali veliki broj edukacija namenjenih mladim preduzetnicima, ali to nije dalo željeni efekat”, kaže Đurić.

Prohaska: Nisu konkurentni za izvoz

Za taj novac možda može da se otvori frizerski salon, ali ne i da se pokrene proizvodnja.

Male privrednike opterećuju skupi krediti, visoki porezi na zarade, ali i spora naplata potraživanja, kaže za ‘Danas’ inženjer Branislav Prohaska. Tim pitanjima trebalo bi da se bavi Ministarstvo finansija, dok su za Ministarstvo privrede teme: obuka privrednika, posebno mladih koji žele da otvore firmu, zatim udruživanje u klastere, obezbeđivanje infrastrukture.

On objašnjava da proizvođači rade bez dovoljnog znanja iz oblasti tehnologije proizvodnje – rade kako znaju i umeju. “Vide nešto na sajmu, pa uzmu i prave, a kad bi neki proizvod imao sertifikat Tehničkog fakulteta dobio bi na vrednosti i obezbedio bi veću prohodnost na tržištu”.

“Pogledajte samo kako naši mali privrednici počinju biznis. Oni najčešće kreću sa polovnom opremom koja je tehnološki zastarela, pa samim tim nisu konkurentni za izvoz. Samo jedan strug košta 5.000 vera, a gde su drugi alati, repromaterijal, prateća oprema. Za taj novac možda može da se otvori frizerski salon, ali ne i da se pokrene proizvodnja. istovremeno država daje stranim kompanijama podsticaje za otvaranje radnih mesta, čiji se iznos kreće i do 10.000 evra”, upozorava Prohaska.

Neophodni su klasteri, jer mali privrednici nemaju ni snage ni znanja da se sami izbore sa svim problemima.

Izvor: Danas.rs
Previous Azijske berze: Iščekivanje Yellen, akcije rudarskog i energetskog sektora u padu
Next Šarčević: Nećemo da fabrikujemo vukovce, ulaganje u kadrove

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Goran Nikolić o uticaju Brexita na srpsku ekonomiju i EU integracije

Eventualni odlazak Britanije iz Evropske zajednice, svakako će blago usporiti EU integracije Srbije, ocenjuje u komentaru za Večernje Novosti doktor Goran Nikolić sa Instituta za evropske studije.

Najvažnije vesti 0 Comments

Naučno-tehnološki park vas poziva

Naučno-tehnološki park Beograd raspisuje drugi javni poziv tehnološko-razvojnim kompanijama za članstvo.

Nekretnine 0 Comments

Isplata obeštećenja za oduzetu imovinu od decembra 2018.

U decembru naredne godine treba da počne obeštećenje građana kojima je imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata, a ne postoji način da im bude vraćena, navodi direktor Agencije za resatituciju

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply