Poslednja šansa nekadašnjeg giganta “Toza Marković”

Poslednja šansa nekadašnjeg giganta “Toza Marković”

Okončan stečaj u kikindskoj kompaniji “Toza Marković” tek je jedan korak u nizu oporavka. Predstoji desetogodišnji plan reorganizacije u novoj etapi preduzeća koje ovih dana slavi 150 godina poslovanja.

Nekadašnji gigant industrije građevinskog materijala je iz akcionarskog preimenovan u deoničarsko društvo. Javno preduzeće “Srbijagas” je većinski vlasnik sa udelom od 65 odsto, što iznosi oko 10 miliona evra.

Osnovni kapital Toze procenjen je na 16 miliona evra, a dug poveriocima iznosi 24 miliona evra.

Ilić: Neće biti lako, konkurencija je oštra

Ako se Tozom bude upravljalo “domaćinski”, mogu se ostvarivati ozbiljni ekonomski rezultati, kaže u intervjuu za novosadski list Dnevnik novoimenovani direktor Vladimir Ilić.

Foto: Vladimir Ilić, rtv.rs

Foto: Vladimir Ilić, rtv.rs

“Fabrika izlazi na tržišnu utakmicu sa ozbiljnim teretom dugova od 24 miliona evra, koje je u obavezi da vrati poveriocima u klasi jedan, pre svega bankama”, kaže Ilić.

Fabrika “”Toza Marković” ima grejs period od godinu dana, a svaka tri meseca je u obavezi da poveriocima vraća po 650 hiljada evra.

Ilić objašnjava da ovo neće biti lako, s obzirom da je konkurencija oštra, a Toza umesto da ulaže u razvoj, prvenstveno mora da vraća dugove.

Tozom upravlja Nadzorni odbor sa zamenicom direktora Srbijagasa Blaženkom Mandić, a uključeni su i predstavnici EPS-a, “Voda Vojvodine”, Erste banke i Banke Intesa. Menadžment fabrike donosi odluke tek nakon saglasnosti Nadzornog odbora, koji vrši strateško upravljanje.

Proizvodnja ispod kapaciteta

Planom reorganizacije, definisan je obim proizvodnje od 35 miliona crepova i 2,5 miliona kvadrata pločica. Prema tom planu, biće pokriveni svi tekući troškovi, i uredno će se vraćati dugovi poveriocima. Svako povećanje proizvodnje i prodaje značiće ulaganje u razvoj.

Kapacitet fabrike iznosi 100 miliona crepova godišnje, a trenutno bez problema može da se proizvodi od 50 do 60 miliona crepova. Proizvodi se koliko može da se proda, a čak trećina proizvodnje se izvozi u Rumuniju.

Ugovor sa 630 radnika potpisan je na 3 meseca, da bi fabrika preživela. Predviđeno je da 260 radnika bude primljeno na neodređeno vreme.

“Da postoji ekonomsko opravdanje bio bih jako srećan da imamo 800 radnika, što bi značilo proizvodnju 60 miliona komada crepova i 2,8 miliona kvadrata keramičkih pločica. Sa postojećim brojem radnika u ovoj godini ostvariće se proizvodnja 35 miliona komada crepova i 1,8 miliona kvadrata pločica”, objašnjava Ilić za Dnevnik.

Razvojni planovi

U planu je povećanje proizvodnje pločica, koje nisu brend fabrike, već se proizvode za Keramiku “Jovanović” i ENMON.

Foto: vesti.rs

Foto: vesti.rs

Ilić dodaje da su konkurenti “jedan ili tri koraka ispred”, i da se u periodu reorganizacije mora razmišljati o razvoju.

“Imamo planove da u grejs periodu od narednih godinu dana automatizujemo jednu liniju i ulažemo, da bismo dobili potreban nivo kvaliteta koje tržište očekuje”, kaže Ilić.

Za svako ulaganje fabrika mora sama obezbediti sredstva i dobiti zeleno svetlo od većinskog vlasnika, jer banke ne odobravaju kredite preduzećima u reorganizaciji.

Izvor: Gdeinvestirati.com/Dnevnik.rs
Previous Porez od 10 odsto prihvatljiviji za manje stanove
Next Za inovativne ideje fond daje 300.000 evra bespovratnih sredstava

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Srbija prva u svetu po grinfild direktnim stranim investicijama

Srbija je prva u svetu po indeksu performansi grinfild direktnih stranih investicija jer su regulatorna reforma, niska cena rada i pristup tržištu EU nadvladali inače razočaravajuće ekonomske performanse zemlje, objavio

Kompanije 0 Comments

Doneta odluka o likvidaciji “Agrokorove” firme “Velpro” u BiH

U narednom periodu predstoji likvidacija “Agrokorove” firme “Velpro” u Bosni i Hercegovini, što su danas potvrdili i Anto Ramljak, poverenik hrvatske vlade za “Agrokor”, i Mirko Šarović, ministar spoljne trgovine

Kompanije 0 Comments

Inicijativa za izmenu zakonskih propisa o stečaju

Vlasnici svesno pokreću stečaj, a kapital prebacuju na drugo, uspešno preduzeće. Zbog toga je pokrenuta inicijativa za izmenu zakonskih propisa koji regulišu stečaj.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply