Komercijalna banka za loše rezultate krivi prethodno rukovodstvo

Komercijalna banka za loše rezultate krivi prethodno rukovodstvo

Negativan finansijski rezultat Komercijalne banke u prvih šest meseci rezultat je dodatne ispravke kreditnog portfolija od problematičnih kredita. Ipak, pokazatelji govore u prilog stabilnosti i sigurnosti banke, navodi se u saopštenju.

Najveća domaća banka pod kontrolom države ostvarila je u prvih šest meseci gubitak od 2,65 milijardi dinara u odnosu na dobit od 696,3 miliona dinara u istom periodu prošle godine. Glavni razlog gubitka su povećani rashodi na ime otpisa i rezervisanja koji su skočili 114 odsto na 6,2 milijarde dinara.

Pored politike minimiziranja rizika u poslovanju i postavljenih ciljeva zaštite poslovanja od izraženog kreditnog rizika, na rezultate u prvih šest meseci uticalo je i “loše upravljanje prethodnog menadžmenta Banke sa kreditnim portfolijom posebno u periodu od 2013. do 2015. godine”, što se najbolje videlo u odsustvu NLP strategije, navodi se u saopštenju banke.

Komercijalna banka je u junu morala da uradi “dodatnu ispravku kreditnog portfolija od NPL kredita”, zbog čega su porasli rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki. Neto rashodi po ovom osnovu iznosili su 6,25 milijardi dinara.

Loše rukovodstvo je zbog ovoga smenjeno a novi menadžment i preduzete mere stabilizacije doprineli su stabilnosti banke.

Pokazatelji stabilnosti

Uprkos lošim rezultatima, Komercijalna banka je zadržala pokazatelje stabilnosti i poverenje štediša.

Adekvatnost kapitala Komercijalne banke iznosi 23,04 odsto, što je skoro duplo više od limita koji propisuje Narodna Banka Srbije. Izdvojene rezerve iz dobitka iznose 18,8 milijardi dinara, što je više za 4,9 milijardi dinara od propisa NBS.

Ovaj podatak je najznačajniji pokazatelj stabilnosti i sigurnosti Banke, i zbog toga dodatna zaštita od kreditnog rizika u prvih šest meseci ove godine predstavlja meru za eliminisanje bilo kakvih negativnih posledica na buduće poslovanje Banke. Devizni štedni ulozi građana povećani su u ovom periodu za 19,9 miliona evra ili 1,3 odsto, a devizna štednja je dostigla sumu od 1,59 milijardi evra, navodi se u saopštenju banke.

Izvor: Gdeinvestirati.com
Previous Dinar bez promene prema evru, porastao u odnosu na dolar
Next Posao u kojem se okreću milijarde dolara

You might also like

Fidelity Investments: Spuštena procenjena vrednost startupova

Sve veća nepoverljivost investitora u nove kompanije iz Silicijumske doline.

Makroekonomija 0 Comments

MAT: Mart slabiji nego prva dva meseca

Proizvodnja prerađivačke industrije u martu ove godine je na nivou proizvodnje u istom mesecu prošle godine.

Alibaba: Sumnjivi podaci o prodaji

Nakon objave da su u jednom danu imali 278 miliona porudžbina, američka regulatorna komisija je posumnjala u istinitost podataka kompanije Alibaba.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply