Fantastičan uspeh Beogradskog univerziteta

Fantastičan uspeh Beogradskog univerziteta

Univerzitet u Beogradu ostvario je veliki skok na prestižnoj Šangajskoj listi, i popeo se među 300 najboljih svetskih univerziteta. Veliki napredak ostvaren je zbog boljeg kvaliteta naučnih radova i veće citiranosti.

Šangajska lista je neformalnog karaktera, ali je stvar prestiža naći se na njoj, jer obuhvata samo dva odsto svetskih univerziteta.

Beogradski univerzitet nalazi se na Šangajskoj listi od 2012. godine. I pored očekivanja da se nađe između 301. i 400. mesta, rangiran je između 201. i 300. mesta. Zanimljivo je da smo ove godine zauzeli poziciju pored Univerziteta u Bolonji. Od evropskih univerziteta, pored onih iz Velike Britanije, u kontinentalnoj Evropi najbolje je plasiran ETZ iz Ciriha (19. mesto) i Univerzitet u Kopenhagenu (31. mesto).

Ključni kriterijumi za rangiranje univerziteta na Šangajskoj listi jesu broj objavljenih naučnih radova u najznačajnijim međunarodnim časopisima, broj radova po istraživaču, citriranost i uticaj radova, broj dobitnika Nobelovih nagrada i Fildsovih medalja, broj studenata i struktura nastavnog kadra i niz drugih.

Višestruka korist od skoka

Rektor Univerziteta u Beogradi Vladimir Bumbaširević je iznenađen ovim plasmanom, ali je potvrdio da smo imali naučnika koji je bio među najcitiranijima u svojoj oblasti – matematici.

To je potvrdila i prorektorka Beogradskog univerziteta za međunarodu saradnju profesorka Ivanka Popović.

“Tokom poslednjih nekoliko godina smanjen je broj naučnih radova, ali je poboljšan njihov kvalitet, a povećana je njihova citiranost”, što je jedan od parametara na Šangajskoj listi.

Prema njenim rečima, skoku na prestižnoj listi doprineli su naučni radovi objavljeni u najjačim svetskim časopisima, kao i naučni radovi profesora Stojana Radenovića koji je bio jedan od najcitiranijih naučnika u oblasti matematike. Inače, najviše naučnih radova na Beogradskom univerzitetu trenutno ima iz fizike, hemije i biologije, što ne znači da i uspeh društvenih nauka treba zanemariti.

Bolji plasman na Šangajskoj listi, kako je objasnila Popović, za Univerzitet u Beogradu znači bolju međunarodnu vidljivost i automatski podrazumeva i veću zainteresovanost drugih univerziteta za saradnju na različitim nivoima.

Radenović: Potrebno je malo drskosti

Najcitiraniji profesor iz Srbije Stojan Radenović (68) odlaskom u penziju počeo je aktivnije da se bavi naukom. Dugogodišnji profesor na Mašinskom fakultetu kaže da dobar deo zasluga nose mladi istraživači sa kojima sarađuje.

Foto: Stojan Radenović, 24sata.rs

Foto: Stojan Radenović, 24sata.rs

“Od kada sam u penziji radim sa velikim elanom i imam veću slobodu u pogledu vremena”, kaže Radenović za list ‘Blic’.

Profesor smatra da među mladima u Srbiji postoji dosta genijalaca, ali im nedostaje hrabrosti.

“Naše škole su jake i postoji veliki potencijal. Gledao sam zadatke za prijemni za upis na Matematički i Elektrotehnički fakultet i oni uopšte nisu naivni. Ipak, ja sam se već uhodao kako funkcioniše objavljivanje radova u naučnim časopisima, dok je onima koji su na početku to teže i zahteva i malo drskosti”, ističe Radenović.

Prvih deset na Šangajskoj listi

Među prvih deset univerziteta na najnovijoj Šangajskoj listi uobičajeno se nalaze američki i dva britanska univerziteta.

1. Harvard
2. Stenford
3. Berkli
3. Kembridž
4. MIT
5. Prinston
6. Oksford
7. Tehnološki institut Kalifornija
8. Univerzitet Kolumbija
9. Univerzitet u Čikagu

Izvor: Gdeinvestirati.com/Tanjug, Blic
Previous Sojaprotein: Snažan pad profita u prvih šest meseci
Next Azijske berze: Japanski proizvođači automobila gubitnici dana

You might also like

Cena srebra porasla 23 odsto u ovoj godini

Cena fjučersa srebra danas je na njujorškoj robnoj berzi COMEX dostigla najviši nivo u poslednjih deset meseci.

Tema dana 0 Comments

Rusko-ukrajinski odnosi: Šta se krije iza novih tenzija na Krimu?

Poluostrvo Krim koje je Rusija pripojila 2014. godine već nekoliko dana se nalazi u centru medijske pažnje zbog iznenadne rastuće tenzije između Ukrajine i Rusije.

Makroekonomija 0 Comments

Saxo bank: Da li će Francuska postati neupravljiva?

Ovo je prvi put od 1981. godine da su francuski predsednički izbori izazvali toliku zabrinutost među inostranim investitorima. Indeks neizvesnosti ekonomske politike za Francusku je na rekordno visokom nivou dok

1 Comment

  1. Muhamed
    January 14, 19:15 Reply
    Ocekujem da naucnici izadju iz heretickog sveta nauke i na javnoj sceni aktivno doprinesu razvoju naseg drustva. To im je i obaveza.

Leave a Reply