Stručnjaci: Cena nafte nema ekonomsku logiku

Stručnjaci: Cena nafte nema ekonomsku logiku

Bez obzira što nema ekonomske logike ni za samu Saudijsku Arabiju, najveći proizvođač nafte u svetu vodi glavnu reč u ratu cenama na tržištu, piše Deutsche Welle.

„Glavni cilj je da se potuče konkurencija koja se bavi frakingom, posebno u SAD“, kaže za Deutsche Welle stručnjak za privredu Tomas Majer koji je ranije bio glavni ekonomista Deutsche Bank: „Drugi cilj je da se spreči da Iran na tržištu nafte ponovo postane jak igrač.“, kaže on.

Iran naftaPovratak Irana na tržište

Iran je, posle pooštravanja sankcija 2012. godine, bio u najvećoj meri odsečen od međunarodnog tržišta nafte. Proizvodnja je u toj zemlji drastično smanjena, a izvoz se prepolovio. To se promenilo posle potpisivanja sporazuma o iranskom nuklearnom programu. Početkom godine toj zemlji su ukinute naftne sankcije.Azideh Zamirirad iz berlinske Fondacije za nauku i politiku za DW je rekao da Iran sledi tri cilja:

„Prvi: da se proizvodnja nafte dovede na nivo koji je imala pre sankcija; drugi: da se što pre povrati izgubljeni udeo na tržištu, i treći: da se obezbede direktne strane investicije u slabu infrastrukturu u energetskom sektoru.“

Niska cena nafte otežava postizanje tih ciljeva. Uz to treba dodati i da Iran u odnosu na Saudijsku Arabiju ima dvostruko veće troškove eksploatacije nafte. U Saudijskoj Arabiji vađenje jednog barela iz zemlje košta 14 dolara, a u Iranu – 30 dolara. U Rusiji to košta više od 50 dolara.

„Iz perspektive Teherana, Saudijci žele da svim silama spreče političko i privredno jačanje Irana“, kaže Zamiridad: „Teheran je uvek optuživao Rijad da namerno spušta cenu nafte.“

Pri tome zbog niske cene nafte i sama Saudijska Arabija trpi štetu. Ta zemlja je još više zavisna od izvoza nafte nego Iran koji ima raznovrsnije privredne mogućnosti. Zato je i nova godina za Saudijce počela vrlo neuobičajeno – osetnim povećanjem cene benzina. Poskupeli su i dizel i kerozin, baš kao i gas, struja i voda.

Foto:www.chem.info

Foto:www.chem.info

Saudijci previše moćni

Sebastijan Sons iz Društva za Nemačku spoljnu politiku (DGAP) smatra da je strategija održavanja niske cene sirove nafte koju sprovodi Rijad – opasna. Državni budžet se stanjio, a socijalni problemi koji postoje već decenijama i dalje nisu rešeni. To su, kako kaže Sons, visoka stopa nezaposlenosti među mladima, nedostatak orijentacije, velika zavisnost od strane radne snage, veliki državni sektor.

I drugi izvoznici nafte imaju problema zbog saudijske strategije, dodaje Sons. Ali, njihova reč se ne čuje zbog velikog uticaja koju Saudijska Arabija ima u organizaciji proizvođača nafte OPEC: „Saudijci ne prihvataju nijedan predlog i uzurpirali su moć odlučivanja u okviru OPEC – druge zemlje ne mogu da im se suprotstave.“

Rat cenama je počeo na ministarskom sastanku OPEC u novembru 2014. Tada je pitanje glasilo: kako reagovati na povećanje obima frakinga u SAD i povratak Irana na tržište nafte. Tehnologija frakinga, koju ekološki aktivisti žestoko kritikuju, za samo nekoliko godina je od SAD napravila trećeg po snazi proizvođača nafte na svetu, odmah iza Saudijske Arabije i Rusije. Između 2010. i 2015. su SAD gotovo udvostručile proizvodnju nafte.

Za Leona Lešusa, to povećanje proizvodnje u SAD je glavni razlog pada cena između sredine 2014. i početka 2016. Ovaj stručnjak za naftu pri Hamburškom institutu za svetsku privredu podseća da su cene u to vreme sa 100 dolara pale na manje od 30 dolara po barelu.
Saudijska Arabija nije smanjivala svoju proizvodnju da bi održala pritisak na američke konkurente. Jer, fraking je skuplji od vađenja nafte iz pustinjskog peska.

Foto:www.rte.ie

Foto:www.rte.ie

Neuspeh u Dohi

Poslednji pokušaj stabilizacije cene nafte je propao sredinom aprila u Dohi. Predstavnici 18 zemalja koje proizvode naftu su se sastali, a sa njima je bio i predstavnik Rusije koja nije članica OPEC. Trebalo je da se postigne dogovor o održavanju proizvodnje na nivou iz januara 2016. Na sastanku nije bilo Iranaca, mada je njihova delegacija pozvana. Oni su rekli da neće ograničavati količinu proizvedene nafte sve dok ne dostignu nivo proizvodnje koji su imali pre sankcija, dakle, 2011. godine. Većina drugih zemalja je bila za ograničavanje. Ne i Saudijska Arabija. Sporazum je propao zbog stava Rijada.

„Nafta kao oružje“, kaže Sebastijan Sons, „ne služi samo očuvanju udela Saudijske Arabije na tržištu. Cilj je i da se sputa Iran, konkurent broj jedan.“

Tomas Majer ne očekuje da će se rat cenama nafte skoro završiti. Jer „ponuda se ne smanjuje a potražnja je relativno slaba.“

Hidrauličko frakturisanje ili fraking je proces bušenja i ubacivanja tečnosti u zemlju pod jakim pritiskom da bi došlo do pucanja stena i ispuštanja prirodnog gasa. U toj tečnosti se, osim vode, nalaze i hemikalije i pesak čija je svrha da popune novonastale sitne pukotine u stenama. Dakle, cilj je da škriljci popucaju pod pritiskom ali i da te pukotine ostanu otvorene da bi gas mogao da izlazi. Ova metoda za ekstrakciju nafte i gasa iz nekonvencionalnih izvora počela je da se koristi 1947.godine i navodno prilično podiže produktivnost izvora gasa. Od ranih devedesetih, kada su SAD intezivno počele da koriste hidrauličko frakturisanje, poboljšanja u tehnikama vađenja gasa su učinila da je takav gas postao jeftiniji od onog koji je dobijen iz konvencionalnih metoda. (Izvor: Ekologija magazin)

Izvor:Deutsche Welle
Previous Duvanska industrija Bujanovac na prodaji za 2 miliona evra
Next NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou

You might also like

Svetske berze 0 Comments

Azijske berze: Ulagači suzdržani, dolar stabilan

Na azijskim berzama u petak se trguje oprezno, kao i prethodnih dana, jer su ulagači suzdržani nakon što je predsednik SAD-a Donald Trump poručio da razmatra uvođenje carina na uvoz automobila i

Tema dana 0 Comments

Danas ističe tender za izbor strateškog partnera za RTB Bor

Danas ističe tender za izbor strateškog partnera za Rudarsko-topioničarski basen u Boru.

Srednji kurs 119,6904 dinara za evro

Dinar će danas zadržati približno istu vrednost prema evru u odnosu na juče i zvanični srednji devizni kurs biće 119,6904 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

1 Comment

Leave a Reply