Zašto se kompanije povlače sa Beogradske berze?

Zašto se kompanije povlače sa Beogradske berze?

Kompanije listirane na Beogradskoj berzi počele su da se povlače. Nakon PKB-a, na povlačenje sa berze odlučile su se AIK banka i Imlek.

U slučaju kada većinski vlasnik stekne 90 odsto akcija, po Zakonu ima pravo da izvrši prinudan otkup preostalih hartija od malih akcionara.

Na Beogradskoj berzi ističu da se kompanije odlučuju na povlačenje sa berze zbog nekoliko razloga – manje obaveze izveštavanja, niži troškovi korporativnog upravljanja, odlučivanja o ulaganjima i budućim troškovima, raspodeli dobiti…

Gujaničić: Berza se ne razvija sama od sebe

Berzanski analitičar Nenad Gujaničić objašnjava za list “Novosti” da se kompanije povlače sa Beogradske berze prvenstveno zbog toga što su na ovo tržište stigle putem zakonske prinude.

Foto: Nenad Gujaničić

Foto: Nenad Gujaničić

Kompanije nisu uspele da iskoriste prednosti tržišta kapitala, poput prikupljanja kapitala, poboljšanja efikasnosti upravljanja, jačanja imidža, objašnjava ovaj analitičar.

“Bilo je teško očekivati da će berza da se razvije sama od sebe u netržišnom okruženju, pa veliki deo odgovornosti snosi država koja ni najmanje nije promovisala akcionarstvo i berzansko poslovanje”, kaže Gujaničić.

On dodaje da ni za jednu kompaniju ne možemo tvrditi da će zauvek ostati na tržištu dok vlada ovakva poslovna klima na Beogradskoj berzi.

Gujaničić ističe da kupovinom 100 odsto akcija vlasnik zarobljava veliki kapital. Vlasnik kompanije u ovom slučaju “nema mogućnost finansiranja putem emisije akcija, nema suvlasnike koji bi pospešili efikasnost upravljanja, nije kotiran na tržištu gde bi bio ocenjivan od investicione javnosti”.

Foto: IPO

Foto: IPO

Da li je za kompaniju bolje da bude listirana na berzi ili ne, zavisi od njenih dugoročnih planova.

Prema analizi razvijenih evropskih ekonomija, veličina tržišta kapitala u pozitivnoj je korelaciji sa ekonomskim razvojem. Utvrđeno je da rast veličine tržišta akcija i obveznica za jednu trećinu dovodi do povećanja stope realnog rasta BDP za jednu petinu u dugom roku.

 

Svi žele stoprocentno vlasništvo

“Za velike domaće kompanije koje imaju prodaju veću od 50 do 100 miliona evra, korporativna organizaciona forma je verovatno najbolji oblik organizovanja, što pokazuje i svetska praksa”, objašnjava Gujaničić.

“Kod nas i male i velike kompanije teže ‘zatvaranju’ što pokazuje nizak nivo znanja ovdašnjih kapitalista, ali i odslikava investicioni ambijent koji je nesiguran, te svi teže stoprocentnom vlasništvu”, zaključuje ovaj analitičar.

Izvor: Gdeinvestirati.com/Novosti.rs

 

Previous Bill Gates: Najvažnije stvari koje sam naučio od Warrena Buffetta
Next Kini nedostaje 800 miliona kvadrata stambenog prostora godišnje

You might also like

Kompanije 0 Comments

Pad akcija JP Morgan-a nakon objave rezultata

Najveća američka bankarska grupacija po aktivi, JP Morgan Chase, objavila je juče rezultate poslovanja za treći kvartal tekuće godine koji su nadmašili očekivanja analitičara i prikazali rast kvartalnog profita od

Svetske berze 0 Comments

Azijske berze: Indeksi pali, čekaju se odluke Feda i BoJ-a

Na azijskim berzama u ponedeljak su cene akcija pale, dok je dolar oslabio jer su ulagači oprezni uoči sednica čelnika američke i japanske centralne banke.

Najvažnije vesti 1Comments

REBEC 2016: Kriza stanogradnje nije ni postojala, današnji developeri su ozbiljni igrači

Teme razvoja stanogradnje, komercijalnog prostora, energetske efikasnosti, golf industrije, hotelskog i resort sektora, proceniteljske delatnosti , kao i poreske i administrativne prilike kako u Srbiji tako i u regionu, oživele

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply