Ovo su novi ministri u budućoj Vladi Srbije

Ovo su novi ministri u budućoj Vladi Srbije

U kabinetu Vlade Srbije, u odnosu na prethodni saziv, biće osam novih ministara, od kojih su 6 njih nova lica, dok su dva člana budućeg kabineta već obavljali ministarsku funkciju

Goran Knežević (Foto: alchetron.com)

Goran Knežević (Foto: alchetron.com)

Goran Knežević

Kandidat za ministra privrede Goran Knežević je rođen 1957. godine u Banatskom Karlovcu, 1982. je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Radio je u Kombinatu „Servo Mihalj” od 1990. do 2000. i bio je generalni direktor Servo Mihalj – Tursa u Zrenjaninu. Izabran je 2004. za gradonačelnika i na toj funkciji u Zrenjaninu je bio u tri mandata. Tokom njegovog mandata je Zrenjanin proglašen za Grad budućnosti i najbolje mesto za investiranje u Jugoistočnoj Evropi, a on za gradonačelnika sa vizijom.

Takođe, obavljao je funkciju ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Srbije od 2012. Od 2014. član Odbora direktora NIS-a.

Član je Predsedništva SNS, više puta je biran za poslanika u Skupštini Srbije. Oženjen je i otac četvoro dece.

Vladan Vukosavljević (Foto:ludus-online.rs)

Vladan Vukosavljević (Foto:ludus-online.rs)

Vladan Vukosavljević

Za ministra kulture i informisanja predložen je Vladan Vukosavljević. Vukosavljević je 2013. godine imenovan na funkciju sekretara za kulturu Grada Beograda. Rođen u Beogradu 1962. godine, gde je učio u Jedanaestoj gimnaziji i diplomirao na Pravnom fakultetu, a pohađao je i poslediplomske studije „Međunarodni ugovori u spoljnoj trgovini”. Radio je u spoljnoj trgovini, bavio se prodajom nekretnina, pružanjem pravnih usluga i odnosima sa javnošću.

Od 2004. godine je član Krunskog saveta porodice Karađorđević, a bio je i potpredsednik Upravnog odbora Zadužbine Miloš Crnjanski. Pisao je tekstove za „Pravnik”, „Student” i NIN, govori engleski i francuski jezik, za koji je u gimnaziji dobio nagardu Francuske alijanse na evropskom konkursu za najbolji šastav na francuskom jeziku, i koji je učio u Parizu i Dižonu, a služi se i nemačkim jezikom (bio stipendista Gete instituta u Beogradu.

Ana Brnabić (Foto:www.ekonomski.net)

Ana Brnabić (Foto:www.ekonomski.net)

Ana Brnabić

Ana Brnabić predložena je za novu ministarku državne uprave i lokalne samouprave, a do sada je bila predsednica upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Poseduje MBA diplomu iz marketinga sa Hul univerziteta, Engleska i više od devet godina iskustva na menadžerskim pozicijama na različitim projektima međunarodnog razvoja, kao i u Vladi Srbije.

Izvršni je direktor Pexim fondacije od njenog osnivanja 2010, a pored toga, angažovana u kompaniji Continental Wind Serbia (CWS), gde radi na realizaciji investicije vredne 300 miliona evra u vetropark u opštini Kovin.

Jedan je od osnivača konsultantske firme Development Consulting Group (DCG). Vodila je Regionalnu stručnu grupu za komunikacije i PR za Development Alternatives Inc (DAI). Takođe, radila je kao ekspert na USAID-ovom programu reforme lokalne samouprave u Rumuniji. U 2013. je dobila priznanje „Biznis dama godine” u kategoriji društveno odgovorno poslovanje.

Aktivno je učestvovala u osnivanju NALED-a kao viši koordinator USAID-ovog programa za ekonomski razvoj opština, i od tada sarađuje sa Izvršnom kancelarijom na jačanju kapaciteta.

Branislav Nedimović (Foto:www.informer.rs)

Branislav Nedimović (Foto:www.informer.rs)

Branislav Nedimović

Kandidat za ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović je rođen 1977. godine u Sremskoj Mitrovici. Diplomiorao je na Pravom fakultetu u Novom Sadu.

zabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Srbije 2004. godine i tu dužnost je obavljao do 2008. Gradonačelnik Sremske Mitrovice je bio u dva mandata od 2008. do 2016. godine. Član je Predsedništva SNS od 2016. godine. Oženjen, otac dvoje dece.

 

Mladen Šarčević (Foto:www.kurir.rs)

Mladen Šarčević (Foto:www.kurir.rs)

Mladen Šarčević

Kandidat za novog ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je generalni menadžer Obrazovnog sistema „Ruđer Bošković”. Gimnaziju „Ruđer Bošković” osnovao je 2003. godine, zatim i prvu privatnu osnovnu školu istog imena, a pre nekoliko godina i Predškolsku ustanovu „Ruđer Bošković”, čime je zaokružen sistem doakademskog obrazovanja.

Završio je Prirodno-matematički fakultet u Beogradu za tri godine, uz odobrenje Naučno-nastavnog veća zbog visokog proseka, a specijalizovao je oblast „Zaštita životne sredine” na Centru za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu.

Radio je u školstvu kao profesor geografije od 1979. godine, bio je direktor OŠ „Nikola Teska” u Rakovici od 1991. godine, a rukovodio je aktivom direktora opštine Rakovica i grada Beorgada u mandatu od četiri godine.

Nela Kuburović (Foto:www.novosti.rs)

Nela Kuburović (Foto:www.novosti.rs)

Nela Kuburović

Kandidatkinja za ministra pravde je Nela Kuburović, dosadašnja pomoćnica ministra u sektoru za pravosuđe, sa dugogodišnjim stažom u tom resoru. Kuburović je prethodno u Ministarstvu pravde od 2008. godine radila najpre kao savetnik za poslove Visokog saveta pravosuđa, a od aprila 2009. godine za pružanje stručne pomoći Visokog saveta sudstva i Državnom veću tužilaca.

U avgustu 2009. godine zasnovala je radni odnos u Administrativnoj kancelariji VSS kao savetnik u Sektoru za normativne poslove, a u maju 2013. godine raspoređena je za na mesto načelnika Odeljenja za statusna pitanja sudija u Administrativnoj kancelariji VSS. Za pomoćnika ministra pravde izabrana je 1. jula 2014. godine, a u u avgustu 2014. godine imenovana je za člana Evropske komisije za efikasnost pravosuđa.

Član je radnih grupa Ministarstva pravde za izradu nacrta zakona i podzakonskih akata kao što su Zakon o izvršenju i obezbedenju, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, Zakon o Pravosudnoj akademiji, Zakon o javnom beležništvu, Zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu i drugim.

Kuburović je bila i član zajedničkog stručnog tima Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde koji je pronašao rešenja za prevazilaženje spornih pitanja povodom Zakona o javnom beležništvu i pratećeg seta zakona, nakon čeka su advokati prekinuli više mesečnu obustavu rada.

Zbog ucestvovanja u izradi Nacrta Zakona o izvršenju i obezbedenju, Kuburović je 2016. godine dobila priznanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALEDA) za doprinos reformama i sprovodenju zakona u Srbiji u toku 2015. godini. Rođena je u Sarajevu 1982, a osnovnu školu Milan Rakić je završila u Beogradu, a potom i Desetu beogradsku gimnaziju.

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2005. godine, a potom je završila poslediplomske studije na smeru za privredno pravo. Pravosudni ispit je položila sam u julu 2008. godine, a javnobeležnički ispit u junu 2014. godine.

Slavica Đukić Dejanović (Foto:rs.n1info.com)

Slavica Đukić Dejanović (Foto:rs.n1info.com)

Slavica Đukić Dejanović

Završila je Medicinski fakultet u Beogradu, magistrirala i doktorirala na istom fakultetu 1983. godine, odnosno 1986. godine. Redovni je profesor i šef katedre za psihijatriju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Glavni je istraživač velikog broja kliničkih studija, naučnoistraživačkih projekata.

Član jer Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja 1990. godine. U pet mandata bila je poslanik u parlamentu,a od 2008 godine do 2012. godine bila je predsednica Skupštine Srbije.

Postaje vršilac dužnosti predsednika Srbije kada je Boris Tadić podneo ostavku 2012. godine, a od 2012. godine do 2014. godine bila je ministar zdravlja. Danas je direktor Klinike za psihijatrijske bolesti „Laza Lazarević”.

Milan Krkobabić, (Foto: vesti-online.com)

Milan Krkobabić, (Foto: vesti-online.com)

Milan Krkobabić

Kandidat za ministra bez portfelja je Milan Krkobabić, jedan od osnivača Partije ujedinjenih penzionera Srbije – PUPS za čijeg je predsednika izabran 2014. godine. Krkobabić je gimnaziju i Ekonomski fakultet završio u Beogradu, a radno i stručno iskustvo sticao je radeći na finansijskim i bankarskim poslovima – od bankarskog pripravnika do direktora finansijske organizacije.

Za zamenika gradonačelnika Beograda izabran je 2008. godine i tu funkciju je obavljao do 2012. godine, kada je imenovan za direktora JP ”Pošta Srbije” Beograd. Krkobabić je 2008, 2012 i 2014 biran za odbornika Grada Beograda, a 2012, 2014. i 2016. bio je biran za narodnog poslanika i predsednika poslaničke grupe PUPS-a u Skupštini Srbije. Oženjen je i ima dva sina.

Tanjug

Previous Kineska propagandna reklama 120 puta dnevno u centru Njujorka
Next Sirija: Silne se vojske sakupljaju oko Alepa

You might also like

Tema dana 0 Comments

Mađarski premijer u poseti Srbiji

Premijer Srbije Aleksandar Vučić dočekao je danas popodne premijera Mađarske Vikora Orbana na niškom aerodromu Konstantin Veliki.

Tema dana 0 Comments

Ministar Dušan Vujović podneo ostavku

Ministar finansija Dušan Vujović podneo je ostavku. Ova informacija potvrđena je „Politici“ iz dva nezavisna izvora iz Vlade Srbije.

Politika 0 Comments

Slovenija preuzima od Srbije 6 diplomatskih zgrada bivše SFRJ

U skladu sa sporazumom o sukcesiji, Slovenija će do kraja godine dobiti još šest diplomatskih zgrada od imovine koja je u vlasništvu bivše SFRJ, odlučeno je danas na dvodnevnom sastanku

4 Comments

  1. Mihajlo
    August 09, 09:27 Reply
    Sve stručnjak do stručnjaka. Samo za primer koji su to stručnjaci. Goran Knežević nema ni jedan radni da u firmi iz realnog sektora, tj. nema pojma o tome kako to funkcioniše a on će da vodi privredu Srbije. Katastrofa za ovu državu!!!
  2. Rs
    August 10, 10:39 Reply
    Nema se šta više pričati. Dijagnoza: Srbija je u socijalnom, ekonomskom, političkom, kulturnom kontekstu sablasno smeće od države. Tu ne pomaže ni spinovanje ni propaganda, a la: Ustaše žele našoj predivnoj Srbiji loše. Ovi izbori su još jedan dokaz da "država" postoji samo na nekom qvazi papiru. U svojoj prirodi, što svakodnevno i pokazuje, je Srbija jedna banditska tvorevima, jedna razvalina ostataka post-jugoslovenskih varvarskih hordi.
  3. Max
    August 10, 10:40 Reply
    До данас су се све странке већ окушале на власти, а српска политика се није битно мењала, без обзира да ли ју је водила лева или десна, национална или мондијална опција. Ефекти су погубни и Србија је ван сумње неуспела држава, а у искренијем исказу, можда и антидржава.
  4. Goxy
    August 10, 10:45 Reply
    Životarimo evo već više od dve decenije u prividima normalnosti, u verbalnim maglama, u maketiranoj stvarnosti, u glupirity šou programima, u masovnom eksperimentu skuvane žabe..., zato što obična, normalna, prosečna ljudska bića više nisu ni važna ni primetna, sem kao potrošači i poreski obveznici. I kao glasači.

Leave a Reply