Više od preduzetništva: Priča o Libanu, entuzijazmu, uspešnom biznisu

Više od preduzetništva: Priča o Libanu, entuzijazmu, uspešnom biznisu

Uprkos činjenici da su još drevni Egipćani uvelike proizvodili i konzumirali pivo, kultura pivarstva i Bliski istok su dva pojma koja se vekovima baš i ne izgovaraju u istom dahu.

Međutim, Liban i Bejrut su uvek bili poseban kutak u delu sveta na koji se sa Zapada uvek gledalo s određenom dozom opreza. Tako je u „Parizu Bliskog istoka“ kako se Bejrut nazivao pre građanskog rata, decenijama bilo moguće ono što je u komšiluku bio tabu: alkohol, noćni život, zapadnjački način života.

“961”uprkos svemu

U toj tradiciji je 2006., tokom jednog od nebrojenih ratova koji su pogodili libansku metropolu, jedan mladi Libanac počeo za sebe i svoje prijatelje variti pivo.

Foto:digitalbeerwall.com

Foto:digitalbeerwall.com

Njegov slogan: i u teškim vremenima ne smije nedostajati zabave i opuštanja.

Tako je nastala i mini-pivara naziva „961“ što je pozivni broj za Bejrut.

Deset godina kasnije devet sorti piva nosi naziv „961“ i u međuvremenu gasi žeđ ne samo u Libanu nego i u mnogim drugim zemljama koje gaje ljubav prema egzotičnim sortama piva. U maloj pivari stvari izgledaju malo drugačije nego u velikim svetskim punionicama piva.

U postrojenje za punjenje odjednom stane svega 55 boca. Mladi pivar Šaid el Hajek ponosno pokazuje uređaj koji kontroliše nalazi li se na svakoj boci čep. On pokazuje pivaru i govori kao da je variti pivo usred Bejruta stvar koja se podrazumijeva sama po sebi. Ali ne samo da se do mašina dolazi teško. I osnovne sirovine poput slada i hmelja je u Libanu nemoguće nabaviti. Iako ovde već desetlećima postoje dve pivare, pravo tržište ne postoji, sve se uvozi morskim putem. „961“ se okreće mladim kupcima koji cene nešto novo. „Mi ne proizvodimo mnogo piva ali ono što proizvodimo je kvalitetno i jako smo zbog toga srećni“, kaže za “Deutsche Welle” poslovođa male pivare John Masri.

Lager s timijanom

I upravo to je u glavi imao i osnivač male pivare u Bejrutu Mazen Hadžar. Godine 2006. Bjerut se nalazio usred rata. Hezbolah je tukao po severu Izraela, izraelsko vojno vazduhoplovstvo je tuklo po Bejrutu. „Hadžar je počeo u svojoj kuhinji, između dva vazdušna napada. Iz znatiželje, bilo je tu puno eksperimentisanja. Danas proizvodimo 15.000 sanduka piva mesečno“, priča Masri.

Osnivač je u međuvremenu, kao i mnogi njegovi zemljaci, napustio Liban. Sada u svojoj novoj domovini Australiji tamošnje pivopije uveseljava novim sortama piva.

Ali njegova ideja u Bejrutu živi dalje. Iako je prvobitna zamisao bila da mala pivara pokrije domaće tržište i lokalne klubove, u međuvremenu se većina proizvodnje izvozi: u SAD, Meksiko, Veliku Britaniju. Pšenično, tamno, svjetlo…ali s egzotičnom notom, npr. s aromom kore naranče. U SAD-u je posebno popularna orijentalna varijanta s timijanom i libanskom metvicom.

Protekla godina je zbog rata u Siriji bila posebno teška za malu pivaru. Izvoz u zemlje regije je u potpunosti obustavljen. U međuvremenu se i u Libanu pojavila konkurencija među malim pivarama. Ali to nije problem, kaže Masri. Svi oni, pa i velike pivare, polažu nadu u libanski temperament. „Nije važno ima li novca. Libanci izlaze svaku veče. Bilo da je rat ili mir, vrućina ili oluja. Libanci uvek nešto slave“. I to je razlog za optimizam kod entuzijasta iz pivovare „961“.

Izvor:Deutsche Welle

Previous Svetske berze: Pad cena nafte pritisnuo tržišta
Next Okončana blokada NATO baze u Turskoj

You might also like

Saveti 0 Comments

RAS raspisao javni poziv za finansijsku podršku poslovnoj infrastrukturi

Razvojna agencija Srbije (RAS) raspisala je javni poziv za učešće u Programu podrške poslovnoj institucionalnoj infrastrukturi.

Društvo 0 Comments

Crna Gora: Prosečna plata u poslednja dva meseca 512 evra

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Crnoj Gori u decembru je ostala na novembarskom nivou od 512 evra, saopštio je crnogorski Zavod za statistiku /Monstat/.

Preduzetništvo 2 Comments

NALED: Siva ekonomija kriva za visoke poreze i parafiskalne namete

Privrednici u Srbiji procenjuju da je siva ekonomija najzastupljenija u građevinarstvu, trgovini, advokaturi i ugostiteljstvu, a kao ključne uzroke pojave sive ekonomije vide u visokim porezima i doprinosima na zarade

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply