I u Srbiji sve više investiraju u zlato

I u Srbiji sve više investiraju u zlato

Niske kamate na štednju naveli su mnoge vlasnike novca u Srbiji da promene prioritete ulaganja i da kapital plasiraju u zlato, piše “Politika”.

U Srbiji ima nekoliko firmi koje se bave prodajom takozvanog investicionog zlata, a to su novčići, odnosno dukati i pločice ili kako ih u narodu popularno zovu zlatne poluge. U jednoj od njih kažu da je zbog pomenutih kriznih faktora interesovanje građana sve veće.

U beogradskoj firmi „Insignitus gold” investiciono zlato se može kupiti u apoenima od jednog, pet, deset, 20, 50, 100, 250 i 1.000 grama. Znači najveći apoen je poluga od kilogram koja zbog toga što je zlato „teško” ima dimenzije jednog mobilnog telefona. Zlato može da ostane na čuvanju kod njih, neko može da ga čuva u svom kućnom sefu ili u sefu u banci.

Za štednju u zlatu važi da čuva realnu vrednost kapitala. Primera radi, prvi Fordov model automobila 1915. godine koštao je 370 dolara, a sada model „mondeo” košta 24.000 dolara. I pre sto godina i sada to je bila vrednost od 18 unci zlata, što je oko 540 grama.

Zlato čuva vrednost, ali formalno kamatu ne donosi. Prodavci zlata, međutim, kažu da to nije tako.

Foto:syriaalhadath.com

Foto:syriaalhadath.com

Zbog finansijske nesigurnosti u svetu od početka godine zlato je poskupelo 24 odsto, a samo od juna 11 odsto. Zar to nije kamata od 24 odsto na šestomesečnom nivou” – kaže Ljuba Jakić, direktor pomenute firme dodajući da cena zlata ide ka svom istorijskom maksimumu.

Trenutna cena na svetskim berzama sirovog zlata je 38,53 evra po gramu, dok je cena prerađenog u pločice i novčiće 51 evro po gramu. Ovo ulaganje država ne oporezuje poput devizne štednje.

Zlato se može prodati kod istih prodavaca investicionog zlata. Pošto se radi o berzanskoj robi, zavisno od kretanja cena na ovoj investiciji može da se zaradi, ali i izgubi. Zbog toga sagovornik “Politike” kaže da zlato nije investicija na kratak rok i da klijente ne savetuje da danas kupe zlato, a da ga sutra prodaju. Za brži obrt novca ko hoće neka ide na berzu.

Interesantno je, piše “Politika”, da bankari baš i ne savetuju klijente da ulože u zlato, već pre u državne dužničke papire, nekretnine ili investicione fondove.

U Erste banci kažu da oni predlažu klijentima da razmotre ulaganje u dugoročne državne hartije od vrednosti Srbije. Što dugoročnija hartija – to je bolje.

U Crédit Agricole banci kažu da u trenutku kada kamatne stope na depozite nisu naročito atraktivne, primetno je da se klijenti ređe odlučuju na duža oročenja koja bi njihov novac „vezala” na duže vreme.

Radije se odlučuju za kraće periode oročenja koja omogućavaju i veću fleksibilnost u upravljanju sredstvima. „Imajući u vidu da su referentne kamatne stope na istorijskom minimumu, to sa sobom povlači i niže kamatne stope na depozite kako na međunarodnom tržištu, tako i u Srbiji.

Svi klijenti koji poseduju veće iznose novca svesni su te situacije i ne povlače svoje depozite iz banaka.

Foto: photostock

Foto: photostock

Nivo depozita stabilan je i ne beleži se pad uslovljen visinom kamatnih stopa. Građani koji imaju veću svotu novca neretko se odlučuju da ga ulože u kupovinu nekretnina. Tome u prilog ide činjenica da se na domaćem bankarskom tržištu beleži porast tražnje stambenih kredita od 30 odsto od početka godine.

U Raiffeisen banci, koja ima i investicione fondove, kažu da njihova praksa ne podrazumeva savetovanje klijenata o tome gde da ulože novac, već im oni nude mogućnost ulaganja u nekoliko fondova kojima upravljaju.

Odluku o tome koja vrsta ulaganja je za njih optimalna, klijenti donose u skladu sa rokom na koji ulažu i stepenom rizika koji su spremni da prihvate. Pored ulaganja u investicione fondove, klijenti koji žele da ulože svoj novac, na raspolaganju imaju i dobrovoljni penzijski fond, kao i mogućnost izdvajanja sredstava za životno osiguranje.

Građani mogu nesmetano da kupuju predmete od zlata koji im se nude na tržištu.

Inače, uvoz i izvoz zlata regulisani su Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju, jer postoji obaveza pribavljanja dozvole za uvoz i izvoz određenih poluproizvoda, između ostalog i poluga od zlata.

Promet i uslovi prometa predmetima od zlata uređeni su Zakonom o kontroli predmeta od dragocenih metala, i to uslovi, način i postupak kontrole predmeta od dragocenih metala.

zlatoZlatne poluge deo su deviznih rezervi i za to je nadležna Narodna banka Srbije (NBS).

Zakonom o NBS propisano je da devizne rezerve, između ostalog, čine i zlato i drugi plemeniti metali i da se zlatom, u smislu ovog zakona, smatraju zlatne poluge, zlato na računima NBS u inostranstvu i kovano zlato.

NBS može izvoziti i iznositi u inostranstvo, takođe i uvoziti i unositi iz inostranstva zlatne poluge i zlato u neprerađenom i kovanom obliku, kao i kupovati i prodavati zlatne poluge u zemlji, a može koristiti usluge pretapanja i izlivanja zlatnih poluga.

Prema podacima za kraj juna 2016. godine, učešće zlata u strukturi ukupnih deviznih rezervi Narodne banke Srbije iznosilo je 7,60 odsto, odnosno oko 18,5 tona. Knjigovodstveno stanje zlata kod banaka iznosi 93,8 miliona dinara.

Izvor:Politika
Previous Petina radnika NLB ostaje bez posla
Next Dolar oslabio u odnosu na vodeće svetske valute, evro blizu 1,12 dolara

You might also like

Kompanije 0 Comments

Napred postao većinski vlasnik Energoprojekt holdinga

U juče okončanoj ponudi za preuzimanje akcija Energoprojekt holdinga (ENHL), akcionari koji poseduju 16,63% od ukupnog broja akcija pozitivno su odgovorili na ponudu Napred Razvoja po ceni od 1.501 RSD

Društvo 0 Comments

Ana Brnabić: 14. oktobra znaćemo koliko će se povećati plate

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić ni danas nije htela da precizira koliki će biti procenat povećanja plata, i rekla da se nada da će 14. oktobra moći da izađe sa konkretnim

Makroekonomija 0 Comments

NBS: Referentna kamatna stopa snižena na 3,75 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu smanji na nivo od 3,75 odsto.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply