Uzgajanje lešnika: Mala ulaganja, stabilna cena i tražnja

Uzgajanje lešnika: Mala ulaganja, stabilna cena i tražnja

Proizvodnja lešnika u Srbiji zadovoljava 10 odsto sopstvenih potreba, a ostatak uvozi. Period ulaganja je dug, ali je i period eksploatacije preko 50 godina.

Uzgoj leske traži manja ulaganja i duže se čeka na prvi rod. Iako već u trećoj godini rađa, količina nije značajna.

Vek eksploatacije plantaže lešnika je i do 50 godina, a životni vek ide i do sto godina. U punom rodu, prinos po jednom stablu iznosi 8 do 12 kilograma, od čega polovina otpada na ljusku. Prinos lešnika po hektaru iznosi od 2.2 do 3.6 tona po hektaru, zavisno od brojnih faktora.

Cena oljuštenih lešnika srednje veličine domaće proizvodnje iznosi od 1.000 do 1.100 dinara, podaci su STIPS-a.

Ne vodimo ni statistiku

Srbija daleko zaostaje za Turskom, koja daje čak 70 odsto svetske proizvodnje, Italijom, Španijom, SAD-om, pa čak i Gruzijom, kaže prof. dr Čeda Oparnica sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Foto: orf.at

Foto: orf.at

“Najorganizovanija proizvodnja leske je u Italiji u kojoj imaju veoma savremene plantažne zasade sa kompletnim sistemima za navodnjavanje i primenom svih agro i pomotehničkih mera za razliku od Turske gde su najveće populacije leske na strmim padinama na ka obodima Crnog mora. Tek u poslednje vreme oni podižu savremene zasade na savremenim principima”, kaže profesor Oparnica.

O uzgoju leske u Srbiji ne vodi se ni statistika. Potrebe domaćeg tržišta i agroekološke povoljnosti otvaraju vrata ne maloj proizvodnji što je prepoznao italijanski Ferrero koji planira zasad na deset hiljada hektara.

Proizvođači nisu upoznati sa procesom proizvodnje

Vlada Rankov iz Poljoprivredne stanice Vrbas, koja je bila domaćin predavanja o uzgoju lešnika, kaže da su zasadi leske neznatni u Južno-bačkom okrugu.

“Proizvođači, koji to rade, nisu dovoljno upoznati u samu proizvodnju. Ovo je jedan način da se upoznaju još bolje i da, naravno, možda i prošire svoje zasade i površine pod leskom”, objašnjava Rankov.

Isplativost leske, naglašava Oparnica, je i u činjenici da pet hektara pod njom zadovoljava sve potrebe četvoročlanog domaćinstva.

Važan odabir sorte

Srpsko tle je pogodno za uzgoj lešnika. Neki delovi su rodniji čak i od Italije.

Od suštinske važnosti je odabir sorte, mnogo više nego kod drugih vrsta voća.

Foto: getty

Foto: getty

Lešniku je potrebno rastresito, duboko, umereno vlažno zemljište i dobra osunčanost terena. U centralnoj Srbiji je skoro 90 odsto zemljišta ispod 1.000 metara nadmorske visine, što je takođe izuzetno pogodno. U Vojvodini su za uzgoj lešnika dobri Srem i zapadni delovi Bačke, a zbog nepovoljne klime i visokog nivoa podzemnih voda, lešniku ne odgovaraju Banat i severni i istočni delovi Bačke.

Od suštinske važnosti je odabir sorte, mnogo više nego kod drugih vrsta voća. Sorta se bira prema specifičnim klimatskim uslovima i karakteristikama zemljišta određenog područja. Pogrešan način sadnje može odložiti rađanje čak dve godine.

Prvi ozbiljniji povraćaj novca može se očekivati tek u osmoj ili devetoj godini. Ipak, čekanje se isplati, jer je cena lešnika stabilna i nema velikih oscilacija u tražnji.

Najveći kupci lešnika su konditori, od kojih je u Srbiji najveći kupac italijanski Ferrero.

Izvor: Gdeinvestirati.com, RTV.rs
Previous Izveštaj interne kontrole MMF-a: Sumnjiva odluka o pomoći Grčkoj 2010.
Next Život na selu, deset koza i 60.000 din mesečno

You might also like

Najvažnije vesti 0 Comments

Gašenje firme može da košta i do 150.000 evra

Dobrovoljna likvidacija uspešnog preduzeća traje najkraće pet meseci, dok u slučaju većih kompanija, sa mnogo zaposlenih i imovine, može da se oduži i do tri godine.  

Preduzetništvo 0 Comments

Forbes: Deset najbogatijih mladih preduzetnika

Zajedno su „teški“ oko 79 milijardi dolara.

Društvo 0 Comments

Malinari iz Užica od orezine proizvode briket za ogrev

Dragojlo Božić iz Užica, prošlogodišnji pobednik Foruma za zelene ideje, osmislio je način kako da orezine od maline, umesto da završe u plamenu na njvama, pretvori u ogrev za zimu.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply