Organska proizvodnja: Sektor sa najvećim i najbržim rastom u Srbiji

Organska proizvodnja: Sektor sa najvećim i najbržim rastom u Srbiji

Srbija ima velike pogodnosti za proizvodnju i plasman organskih proizvoda na velika inostrana tržišta i to je trenutno jedan od sektora sa najvećim i najbržim rastom u našoj zemlji, kažu u Privrednoj komori Srbije.

Organska proizvodnja pruža mogućnost malim poljoprivrednim gazdinstvima koji obrađuju usitnjene posede od dva do četiri hektara da izvoze na tržiše EU i ostvare značajan profit.

Od voćnih vrsta najveći je izvoz smrznute maline i kupine, kao i svežih organskih jabuka, dok se od prerađevina najviše izvoze koncentrati od jabuka, sušenog voća, pire od višanja, dunja i kupina.

“Imamo često odlične rezultate kod ljudi koji su se odlučili da posle konvencionalnih gradskih zanimanja postanu poljoprivrednici, ali ako se tome pristupi na pravi način, prouče trendovi i literatura, slušaju saveti i drugo, mogu da se postignu dobri rezultati”, rekao je šef Centra za organsku proizvodnju u PKS Veljko Jovanović.

Foto: agropartner.rs

Foto: agropartner.rs

Veća ulaganja ali i veća zarada

On objašnjava su za organsku proizvodnju potrebna nešto veća ulaganja i da se dobijaju nešto manji prinosi, ali ona donosi mnogo veću zaradu, jer se zdravi proizvodi sve više traže u svetu.

Sagovornik Tanjuga kaže da su oni koji se nisu bavili poljoprivredom spremni da uče, dok poljoprivrednici misle da sve znaju i teže se prilagođavaju novitetima.

Iako su mogućnosti ogromne i još nedovoljno iskorišćene sve je više kompanija koji se bave organskom proizvodnjom.

Pre šest godina svega 137 proizvođača je bilo u toj branši, dok je 2015. taj broj dostigao skoro 2.000 uključujući i kooperante.

Jovanović ističe da PKS podržava proizvođače organskih proizvoda da unaprede proizvodnju, tržišnu poziciju i povežu se sa inostranim partnerima i kupcima.

On je rekao da je taj sektor tako koncipiran da većina jesu mali proizvođači, ali da su pojedini izrasli u ozbiljna preduzeća sa izvoznom orijentacijom i kapacitetoma, kao i velikim rastom.

Taj sektor ima veliku perspektivu za razvoj u Srbiji, a uslovljen je i rastom u Evropi, gde je prosek učešća organskog zemljišta u ukupnom poljoprivrednom zemljištu oko šest procenata, dok je u Srbiji svega 0,44 odsto, naveo je Jovanović.

“Neke zemlje poput Austrije su dostigle 20 odsto učešća, a neke zemlje poput Danske planiraju da postanu potpuno organske zemlje bez konvencionalne poljoprivrede. To je dokaz da se o organskoj poljoprivredi razmišlja kao o važnom i ravnopravnom delu, a ne kao o nekim hipi komunama koje na selu stvaraju nešto što je neobično i malo isplativo, već je reč o priozvodu visoke dodatne vrednosti”, naglasio je on.

Prema njegovim rečima, proizvodnja i izvoz se uglavnom svode na neprerađene ili osnovne prizvode, ili proizvode sa preradom prvog stepena.

Foto: dinar

Foto: dinar

Izvoz povećan 5 puta

On je naglasio da izvoz stalno raste i da je od 2012. porastao za čak 500 procenata i da je zato važno da razvijemo prerađivačku industriju, pošto su prerađeni proizvodi još traženiji i imaju veću vrednost.

“U nekim zemljama EU se veoma traže i organski deterdženti, košulje, pantalone, cipele i taj princip iz organske poljoprivrede proširio i na druge sektore”, kazao je Jovanović.

Zahvaljujući dobrim klimatskim i zemljišnim uslovima, organski proizvodi mogu biti jedan od faktora ekonomskog razvoja i prepoznatljivosti Srbije.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine organska proizvodnja u Srbiji u 2015. odvijala se na ukupnoj površini od 15.298 hektara, uključujući sertifikovane proizvode, kao i one u procesu dobijanja sertifikata za organski proizvod.

U odnosu na 2014. ukupne površine pod organskim proizvodima su povećane za 62 odsto.

To se odrazilo i na rast učešća površina pod organskom proizvodnjom u ukupnom korišćenom poljoprivrednom zemljištu sa 0,28 odsto na 0,44 odsto u 2015.

Prema podacima Uprave carina u 2015, ukupno je izvezeno organskih proizvoda u vrednosti od 19,6 miliona evra i najviše se izvozi u Nemačku, SAD, Holandiju, Belgiju, Austriju i Poljsku.

Procenjuje se da se svega jedan odsto organski proizvedene hrane proda na domaćem tržistu.

Vrednost uvezenih organskih proizvoda u 2015. godini je iznosila oko 4,4 miliona evra.

Vlada Srbije donela je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2016. gde je za organsku proizvodnju predviđeno 92 miliona dinara.

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja predviđa izrađu Nacionalnog programa za poljoprivredu i Nacionalnog programa za ruralni razvoj od 2015. do 2020. u kome je i Plan za razvoj organske proizvodnje.

Izvor:Tanjug
Previous Azijske berze: Ulagači oprezni, dolar stabilan
Next Venecuelu spašava Južna Amerika

You might also like

Preduzetništvo 0 Comments

Konkurs za projekte u oblasti regionalnog razvoja

Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu objavio je konkurs za sufinansiranje projekata jedinica lokalnih samouprava strateškog značaja u oblasti regionalnog razvoja.

Agrobiznis 0 Comments

Srbija bi mogla da proizvodi hranu za preko 50 miliona ljudi

Srbija bi prema procenama poljoprivrednih stručnjaka mogla da proizvodi hranu za preko 50 miliona stanovnika i izvozi u vrednosti od preko 10 miliona evra godišnje, ali, nažalost, nedovoljno iskorišćava svoje

Kompanije 0 Comments

Višnja obara rekord drugu nedelju zaredom

Protekle nedelje se na Veletržnici Beograd trgovalo sa ukupno 2.516 tona robe, najviše kupusom, koji je potisnuo paradajz sa prve pozicije po obimu trgovanja.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply