Ove godine u Srbiji znatno više kukuruza, suncokreta i soje

Ove godine u Srbiji znatno više kukuruza, suncokreta i soje

Rod kukuruza u Srbiji procenjuje se ove godine na oko šest miliona tona, jer su bili dobri vremenski uslovi, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Zoran Rajić.

On je na Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije na kome se govorilo o trenutnom stanju ratarskih useva kazao da je pod kukuruzom ove godine zasejano 1,027 miliona hektara ili oko 10.000 hektara više nego 2015.

Rajić je dodao da se procenjuje da će proizvodnja suncokreta koji je posejan na 202.000 hektara ili na oko 166 hektara više nego prošle godine biti oko pola miliona tona, dok se rod soje koja je posejana na istoj površini kao i 2015. procenjuje na oko 480.000 hektara.

Ovogodišnja proizvodnja šećerne repe, koja je posejana na oko 50.000 hektara ili na oko 7.000 hektara više nego prošle godine, prema rečima Rajića, procenjuje se na oko 2,4 miliona tona.

“Očekujemo da će proizvodnja tih ratarskih kultura biti ovolika, jer smo do sada imali dobre vremenske uslov.To su očekivanja, ali i prošle godine smo do kraja avgusta imali dobre vremenske uslove, ali su se visoke temperature koje su se javile posle ipak odrazile na prinos”, kazao je Rajić.

On je naglasio i da u Srbiji samo jedno skladište u registru javnih skladišta i da je njegov kapacitet oko 11.000 tona, dok su trenutno dva skladišta, iz Rume i Beograda u proceduri licenciranja i da je njihov ukupni kapacitet oko 15.000 tona.

Rajić je kazao i da je jedan od problema u Srbiji i to što je od ukupnog broja skladišta samo jedna petina njih u stanju da razvrstava primljeno žito po kvalitetu, dok oko 40 odsto ostalih ima mogućnost da to radi.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović kazao je da je žetva pšenice ove godine u Srbiji obavljena na blizu 600.000 hektara i da je požnjeveno oko 2,8 miliona tona.

Prema njegovim rečima, sa zalihama pšenice od 2015. godine koje su oko 300.000 tona, Srbija ima na raspolaganju oko 3,1 milion tona hlebnog žita.

“Za potrebe mlinsko pekarske industrije potrebno je oko 1,3 miliona tona pšenice, za hranu za životinje oko 200.000 tona, dok sve ostalo ostaje za izvoz”, kazao je Budimović.

On je dodao i da je u prvih pet meseci, prema statističkim podacima Srbija ostvarila suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda, odnosno ukupna spoljnotrgovinska razmena bila je 1,8 miliona dolara i uvoz je bio manji za 5,8 odsto, dok je izvoz bio veći za 23,7 odsto nego u istom periodu prošle godine.

Na današnjoj sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije poslanik poslaničke grupe Dveri Miladin Ševarlić kazao je da je veliki problem za poljoprivrednike u Srbiji to što se najveći deo pšenice prometuje bez poreza na dodatu vrednost (PDV), naglasivši da poljoprivrednici nikako ne bi u tom režimu trebalo da isporučuju svoju robu.

On je ukazao i da poljoprivrednici u Srbiji imaju veliki problem sa kvalitetom sredstava za zaštitu, jer su insekticidi i pesticidi koji se koriste jako loši i traže dodatna tretiranja a to povlači i više novca.

Predstavnik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić kazao je da skladištari u Srbiji drže monopol kada je reč o cenama žita i apelovao je na resorno ministarstvo da se taj problem reši, a to je, kako je naglasio moguće ako se uveća stočni fond.

Izvor:Beta
Previous Nastavljen pad cena nafte, barel ispod 45 dolara
Next Velika tražnja za osobljem u avio-saobraćaju, nedostaju piloti, kabinsko osoblje, tehničari

You might also like

Lične finansije 0 Comments

Krediti u evrima ili dinarima – šta je isplatljivije?

Kolike će kamate na kredite biti ove godine,hoće li poskupeti krediti? 

Lične finansije 0 Comments

Stambeni krediti nikad povoljniji, ali mogu da poskupe

Stambeni krediti indeksirani u evrima nikada nisu bili povoljniji, što je rezultat istorijski niske, odnosno negativne kamate na evro od minus 0,25 odsto.

Kompanije 0 Comments

Nova šansa za FAP, od 2017. zapošljava 200 radnika

Usvajanjem UPPR FAP-a doneto je rešenje Privrednog suda u Užicu kako bi fabrika izbegla stečaj i dobila priliku da se oporavi u narednih šest godina.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply