Benjamin Powell: Srbija može dostići rast na način kao i svaka druga zemlja u svetu

Benjamin Powell: Srbija može dostići rast na način kao i svaka druga zemlja u svetu

Brexit ne mora negativno da utiče na ekonomiju EU niti na privrede malih zemlja čiji je EU glavni trgovinski partner, kao što je Srbija, izjavio je direktor Instituta za slobodno tržište na Tehnološkom univerzitetu u Teksasu Benjamin Powell (Bendžamin Pauel) dodajući i da bi Srbija većim stepenom ekonomskih sloboda mogla da ubrza svoj privredni rast.

“Uticaj Brexita na ekonomiju EU zavisiće, pre svega, od međusobnih političkih odluka EU i Velike Britanije povodom Brexita i to je još otvoreno pitanje”, rekao je Pauel Tanjugu u Američkom kutku, gde je pre nekoliko dana održao predavanje na tu temu.

Američki profesor ekonomije je podsetio da su Britanaci doneli odluku da izađu iz EU ističući da bi bez obzira na to obe strane trebalo da nastave ekonomsku saradnju i da je najvažnije da omoguće slobodnu trgovinu i mobilnost radne snage.

Powell je naglasio da će pitanje dalje ekonomske saradnje biti test za pojedina regulatorna tela u Briselu.

“Ali, ako budu samo okrenuti svojim interesima i ne budu se ekonomski integrisali, iako bez političke integracije, to bi moglo da bude štetno za njih”, kaže Powell.

Prema njegovim rečima, predviđanje kako će Brexit uticati na ekonomiju neke zemlje pojedinačno nije ekonomsko već pre svega političko.

Takođe, za male zemlje kao što je Srbija bilo bi dobro da Britanija usvoji liberalnu trgovinsku politiku prema njima, bez obzira kakve će Britanci imati odnose sa EU u narednom periodu, naveo je Powell.

“Mislim da je za Srbiju jedan od najvećih izazova kako da razvije privredu odnosno kako da više poštuje prava u vezi sa privatnom imovinom, ugovore, zakone i dostigne veći stepen poštovanja ekonomskih sloboda. Srbija je na 101. mestu u svetu po ekonomskim slobodama”, rekao je on.

Sagovornik Tanjuga je kazao da sve zemlje bivše Jugoslavije osim Slovenije sprovode reforme koje podrazumevaju čvrsto poštovanje ugovora, zaštitu privatne svojine, liberalizaicja tržišta rada, tako da sve što podrazumeva slobodnu ekonomiju može da pomogne Srbiji da ostvari privredni rast nezavisno od toga šta će se dešavati u Velikoj Britaniji ili EU.

Srbija može dostići rast na isti način kao i svaka druga zemlja u svetu, ako poštuje vladavinu prava, garantuje ekonomske slobode i privatno vlasništvo“, istakao je američki ekonomista.

Powell je dodao da se lako može videti da su sve zemlje koje to poštuju bogate i prosperitetne, dok su one koje nemaju ekonomske slobode siromašne i bez privrednog rasta.

Izvor:Tanjug
Previous Samit G20: Razvijene zemlje se obavezale da će podstaći globalni privredni rast
Next Erdogan tražio podršku G20?

You might also like

Društvo 0 Comments

Nemačkoj će do 2030. nedostajati pet miliona radnika

Nemačkoj bi do kraja sledeće decenije moglo nedostajati 4,9 miliona radnika, a taj nedostatak mogao bi koštati nemačku privredu 525 milijardi evra, proizlazi iz studije savetničke kompanije Korn/Ferry, prenose nemački mediji.

Tema dana 2 Comments

Saudijska Arabija izabrala berzu za istorijsko listiranje državne naftne kompanije?

Nakon niza sastanaka sa berzama širom sveta, Saudijska Arabija je sklonija Zapadnim tržištima kapitala za listiranje akcija državnog naftnog giganta, prenose agencije.

Društvo 0 Comments

Najviše godišnje rade Meksikanci, a najmanje Nemci

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, najviše rade Meksikanci, koji, u proseku, imaju 2.250 radnih sati godišnje.

16 Comments

  1. Rs
    July 25, 13:16 Reply
    Neoliberalne mantre doticnog gospodina-U debatama se ne pozivajte na podatke, već protivnika zasipajte sloganima, frazama, floskulama. Ključne reči moraju biti – sloboda jedinke, sloboda izbora, potrošački izbor, liberalizacija, tržište, optimalna alokacija resursa, privatna inicijativa, slobodna konkurencija i preduzetništvo, vladavina prava i ambijent. Uvek pravite gadljive grimase kada se pominju: država i društvo, javni interes i javna potrošnja, razvojna politika, nezaposlenost, siromaštvo i socijalne razlike, progresivni porezi i porezi uopšte, regulacija i državna intervencija. (Ako se interveniše u korist moćnih, pravite se da niste primetili.)
  2. Q
    July 25, 13:20 Reply
    Neoliberalne mantre...Ali izgleda da te price ovde prolaze...Sve sto je drzavno nevalja, zato vam mi(MMF, SB itd,itd) dragi Srbi preporucujemo da rasprodate sve sto je drzavno i svi problemi ce biti reseni...Aha...hoce ali malo sutra.
  3. Wiki
    July 25, 13:22 Reply
    Gde nadjoste ovog "neoliberala" da nam prosipa pamet...Izvori informacija su vam sumnjivi...Nisam znao da Tanjug jos postoji???
  4. Goxy
    July 25, 13:25 Reply
    Постоји пропагандни ниво који се пласира преко дневних јавних саопштења. На другој страни, у привреди имате сурову стварност коју оцењујем као агонијску. Оптимистичним изјавама упорно се "прекривају" ствари [...], а људи покушавају да ЕПП-ом сакрију оно што не желе да исплива у јавности. [...] Наша економија се одвија као систем понорница - далеко испод земље, а само понекад утицаји испливају на површину.
  5. Maxs
    July 25, 13:27 Reply
    Фредерик Мишкин је познати монетарни стручњак и велики див. Пред избијање кризе на Исланду позвали су га и платили му - и он је рекао да је са банкарским системом Исланда све у реду. Он се вратио у САД, а Исланд је доживео велику финансијску кризу. Мишкину се и даље диве, нико га не подсећа шта је причао и не тражи да врати паре. Или Лефер, познат по Леферовој криви коју неолиберали необично воле, а који је тада објашњавао да је исландски модел феноменалан и да сви треба да га следе. Ако ти велики амерички професори себе проституишу, шта је остало за наше економисте?
  6. Darko
    July 25, 13:29 Reply
    Sa bankarskim sistemom u stranim rukama, sa enormnim kamatama, sa monetarnim sistemom koji više vodi računa o interesima bankarskog sektora nego o interesima razvoja zemlje, ekonomija će u najboljem slučaju tavoriti.
  7. Nikola
    July 25, 13:31 Reply
    Nesporno je da su svi najpoznatiji razvojni modeli u pravilu počivali na istoj matrici. Države su pravile višegodišnje planove razvoja, davale su podršku strateškim industrijama kroz žestoku carinsku zaštitu i kroz razvijen i moćan sistem fiskalnih i monetarnih podsticaja. Ovakvi podsticaji su naravno negacija slobodne konkurencije i manifestacija snažnog državnog dirižizma. Dakle, ni jedan poznati razvojni model (Hong Kong izostavljam kao nereprezentativan) nije počivao na premisama za koje se zalažu neoliberali. U kasnijim fazama, kada ekonomije ulaze u razvijenu fazu, privrede se postupno liberalizuju i to nije sporno. Ukratko, najuspešniji razvojni modeli 20. veka počivaju na istoj osnovi na kojoj su se razvijale najuspešnije zapadne zemlje 100 ili 200 godina ranije.
  8. Jovan
    July 25, 13:33 Reply
    Dva su moguća objašnjenja za savete koje daje ekonomska elita. Oni mogu verovati u to što govore, ili govore ono što MMF sugerira/podržava. Mislim da nije tajna da samo ekonomisti bliski MMF-u mogu u Srbiji zauzeti neko od dobro plaćenih mesta. Ekonomisti rade ono što i mi drugi radimo – brinu o sebi i o dobrobiti svojih porodica. Zbog čega političari baš njih biraju, teže je pitanje.
  9. Gua
    July 26, 19:57 Reply
    Sa stavovima iznetim u komentarima je teško očekivati ekonomski prosperitet Srbije. Alibi za sopstvenu nepreduzimljivost je očekivanje da država donese visok standard stanovništva. Privreda će ostvariti najbolje rezultate ako što veći broj ljudi koristi svoje radne potencijale. A šta će raditi svaki pojedinac može da odredi samo slobodno tržište, jer ono određuje šta je POTREBNO (koji proizvod ili usluga, kojeg kvaliteta itd). To nijedno ministarstvo ne može da kaže pojedincu. Pogledajte oko sebe čime se ljudi bave da bi zaradili (legalno) i videćete neverovatan raspon poslova i usluga, čega su se ljudi sve dosetili.
  10. Back
    July 27, 13:43 Reply
    Kada u jednoj državi radi samo 35 odsto radno sposobnog stanovništva, kada je država praktično bez industrije, kada i bez velikih industrijskih potrošača Srbija kuburi sa energijom, kada je infrastruktura tragično zapuštena, tada ekonomska propast ne dolazi, ona je već tu.
  11. Kole
    July 27, 13:45 Reply
    Fantastični smo! Hitno dodatno povećati galopirajući javni dug, dodatno smanjiti prihode stanovništva i dodatno povećati sve poreze i namete da budemo još uspešniji a MMF zadovoljniji. Šteta što u svojim državama ne primenjuju tako efikasne metode smanjenja fiskalnog deficita.
  12. Nena
    July 27, 13:46 Reply
    Da Gradjani: „super zive, dobre su nam plate, ima posla koliko hoces i gde hoces, zdravstvo je super-nema redova-liste cekanja, Lekovi su besplatni, deca nam ne beze u inostranstvo, nismo u duznickom ropstvu,sacuvali smo Nase Kosovo i Metohiju, Plate i penzije su nam povecane a ne smanjene, u Srbiji nema 1,500.000 nepismenih,nema kupljenih-laznih domaca,nismo zaduzeni preko 70%BDP-a, Svi tajkuni su u zatvoru,sudovi su nezavisni i efikasni,nema narodnih kuhinja jer svi imaju dovoljno-cak i da jedu..,putevi pruge su vec komplet izgradjeni.Nema robovlasnistva,zakom o radu je na strani radnika a ne robovlasnika...itd." To je Narod rekao na jucerasnjim izborima!Samo ce neki od nas izgleda morati „da promene narod" tj. (da pobegnu preko) jer zasto bi neko uopste smetao ljudima kojima je sve super?
  13. Ww
    July 27, 13:49 Reply
    Životarimo evo već više od dve decenije u prividima normalnosti, u verbalnim maglama, u maketiranoj stvarnosti, u glupirity šou programima, u masovnom eksperimentu skuvane žabe..., zato što obična, normalna, prosečna ljudska bića više nisu ni važna ni primetna, sem kao potrošači i poreski obveznici. I kao glasači.
  14. GR
    July 27, 13:51 Reply
    Nema se šta više pričati. Dijagnoza: Srbija je u socijalnom, ekonomskom, političkom, kulturnom kontekstu sablasno smeće od države. Tu ne pomaže ni spinovanje ni propaganda, a la: Ustaše žele našoj predivnoj Srbiji loše. Ovi izbori su još jedan dokaz da "država" postoji samo na nekom qvazi papiru. U svojoj prirodi, što svakodnevno i pokazuje, je Srbija jedna banditska tvorevima, jedna razvalina ostataka post-jugoslovenskih varvarskih hordi.
  15. Alex
    July 27, 13:52 Reply
    Kada je reč o očekivanjima i čekanjima koja su pred narodom u Srbiji, setih se pisanja Ive Andrića, i njegovih rečenica: Zaraziti nekog čekanjem (što je danas slučaj u Srbiji) predstavlja najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine, iz zatvora može pobeći i okova se može čovek osloboditi, ali te obmane (!) – nikad ni doveka!
  16. Justin Ryals
    August 31, 14:28 Reply
    Arsic dodaje da je ocekivano da, u prvom momentu, izlazak Velike Britanije iz EU dovede do histericnih reakcija na berzi, ali je vazno da te reakcije ne budu trajne. On veruje da ce dinar ocuvati vrednost prema evru, jer visoke devizne rezerve omogucavaju Narodnoj banci da intervenise, ali moguc rast dolara u odnosu na evro moze da poveca nase troskove otplate kredita u ovoj valuti.

Leave a Reply