Gulen: Vojni udar u Turskoj je možda izrežiran

Gulen: Vojni udar u Turskoj je možda izrežiran

Imam Fetulah Gulen koji živi u SAD, a čije pristalice su turske vlasti okrivile za neuspeli puč, u subotu je izjavio da je pokušaj vojnog udara možda bio izrežiran, javlja Reuters.

On je takođe pozvao turski narod da na vojnu intervenciju ne gleda u pozitivnom svetlu.

Gulen je dodao da postoji neka mogućnost da je u pitanju izrežirani puč. On je to kazao preko prevodioca novinarima u Pensilvaniji gde živi.

Kazao je da se demokratija ne može postići putem vojne akcije i kritikovao vladu predsednika Erdogana.

Gulen je dodao da se čini da vlast ne toleriše nijedan pokret ili grupu koja nije pod njihovom totalnom kontrolom.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je ranije u subotu da će, posle pokušaja puča, tražiti od SAD ekstradiciju Fetulaha Gulena, za kojeg turske vlasti tvrde da stoji iza pokušaja puča.

Foto:www.dailymail.co.uk

Foto:www.dailymail.co.uk

Ko je Fetulah Gulen?

Gulen, koji živi u egzilu u SAD od 1999, nekadašnji je Erdoganov saveznik koji je pomogao turskom predsedniku da njegova verski konzervativna Partija pravde i razvoja (AKP) dođe na vlast 2002. godine.

Međutim, dvojica saveznika uskoro su se razišli, navodno zbog pitanja podele moći i Erdoganovog autoritarnog stila upravljanja. U maju je Gulenov pokret označen kao teroristička organizacija u Turskoj.

Teolog koji je vodio molitve petkom u glavnoj džamiji u Izmiru kasnih šezdesetih otišao je u dobrovoljni egzil 1999, kada je optužen za pokušaj podrivanja sekularne strukture države.

Optužbe protiv njega su kasnije odbačene, ali je on ostao u Sjedinjenim Državama, gde živi kao vođa jedne od najvećih islamskih civilnih organizacija, baziranih na verskim uvjerenjima. Smatra se da njegov pokret Hizmet ima milione sledbenika i sponzora za 1.000 centara zasnovanih na islamskim dogmama, koji pomažu srednjoškolcima u pripremi ispita na univerzitetima u 150 država.

Gulenov pokret Hizmet, koji ističe da služi zajednici u skladu sa konzervativnim verskim vrednostima, generalno se smatra propagatorom umerene forme islama. Međutim, neke vlade su ga označile kao pretnju zbog mreže koju je isprepleo među bogatim biznismenima i studenima u njegovim centrima.

Centre su osnovali biznismeni članovi pokreta i kako studenti često dolaze iz siromašnih familija, kritikovani su da su zapravo laki regrutni centri za pokret koji nema formalnu međunarodnu strukturu i zvanične liste članova. Članovi, međutim, kažu da jednostavno rade u labavoj alijansi jer ih inspirišu Gulenove poruke o služenju javnom dobru.

U centralnoj Aziji, koja je otvorila vrata Gulenovim školama nakon raspada Sovjetskog saveza 1991. godine centri su kasnije preuzeti iz ruku Gulenovog pokreta zbog tvrdnji autoritarnih vlada u toj regiji da su poticali islamistički aktivizam.

Međutim, nigdje pokret nije pod takvom „vatrom“ kao u Turskoj, gde Erdoganova vlada konstantno optužuje Gulenove sledbenike da pokušavaju koristiti svoje pozicije u državnim institucijama kako bi uzdrmajli vladu i uzurpirali vlast.

Erdogan je ranije optužio Gulenov pokret da stoji iza nekoliko pokušaja da se uzdrma njegova administracija, posebno u slučaju istrage 2013. godine, u korupcijskom skandalu u koji su bili umešani neki od Erdoganovih najbližih saradnika. Oni su osumnjičeni da su koristili državne fondove da kupe iIi prenesu zlato u Iran kako bi pomogli Teheranu da prevlada posledice ekonomskih sankcija uvedenih zbog nuklearnog programa te zemlje.

Vlada je zatim smenila mnoge tužioce i visoke zvaničnike uključene u istragu o korupciji, a Erdogan je javnosti objasnio da je bilo neophodno zaštititi Tursku od “mračnih snaga” koje je žele uništiti.

Erdogan je prošle godine takođe uspio da preuzme Gulenove škole, imenovanjem vladinih poverenika za njih.(RSE)

Izvor:Agencije
Previous Novi Zeland: Drastičan pad ponude kuća na tržištu
Next Egipat blokirao rezoluciju Saveta bezbednosti UN o Turskoj

You might also like

Karijera

Nemačka traži milion radnika

Skoro milion radnih mesta je u prvom tromesečju 2016. godine u Nemačkoj bilo nepopunjeno, tačnije 974.000 upražnjenih radnih pozicija, navodi se u istraživanju IAB-a.

Geopolitika

Libija: Vlada koju podržavaju UN preuzela vlast

Vlasti u Tripoliju saopštile su danas da predaju vlast vladi narodnog jedinstva, koju podržavaju UN, kako bi se izbegle dalje podele i krvoprolića u Libiji.

Geopolitika

Kina: Američko dizanje tenzija oko podvodnog drona ne pogoduje “glatkom” rešenju

Ministarstvo odbrane Kine saopštilo je danas da je u kontaktu sa SAD u vezi sa vraćanjem podvodnog drona kojeg je brod kineske mornarice u četvrtak uzeo iz Južnog kineskog mora,