NALED: Vaučeri će rešiti problem sezonskih radnika

NALED: Vaučeri će rešiti problem sezonskih radnika

Sistem vaučera za sezonske radnike u poljoprivredi već godinama se uspešno primenjuje u Hrvatskoj, a ovo rešenje će se primeniti i u našem zakonodavstvu, čim zakon bude stupio na snagu.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj je krajem juna posetila Hrvatsku i uverila se u efekte uvođenja sezonskih vaučera.

Hrvatska je u cilju suzbijanja sive ekonomije prvo uvela fiskalizaciju u sektoru poljoprivrede. Danas, čak 95 odsto poreskih obveznika rednovno izmiruje svoje obaveze.

Hrvatski poreznici ocenjuju da je sistem vaučera u poljoprivredi, koji je uveden pre četiri godine, takođe dao dobre rezultate, piše u saopštenju NALED-a.

Kako funkcioniše sistem sezonskih vaučera?

Sistem sezonskih vaučera u Hrvatskoj je napravljen da bude jednostavan i jeftin za poslodavce.

Foto: naled-serbia.org

Foto: naled-serbia.org

Kompanije iz poljoprivrede kupuju dnevne vaučere za svakog sezonskog radnika kojim plaćaju doprinose za penzijsko osiguranje, zaštitu na radu i zapošljavanje. Vrednost vaučera je nešto manja od 3 evra, i može se kupiti online.

Sezonski radnik kupuje knjižicu, koja predstavlja ugovor o sezonskom zapošljavanju. U tu knjižicu svakog dana lepi vaučere. Sezonski radnik može da radi najviše 90 dana u godini.

Iako vaučeri ne pokrivaju porez na dohodak, poslodavac je dužan da na kraju meseca obračuna iznos poreza (25%) i plati državi, koja taj iznos na kraju godine vrati sezonskom radniku s obzirom na to da njihovi prihodi ne premašuju oporezivi iznos od 2.666 evra na godišnjem nivou.

U toku priprema zakona

U prošloj godini u Hrvatskoj je prodato skoro pola miliona vaučera. Najčešći kupci vaučera su male i srednje firme – 72%. 

Foto: naled-serbia.org

Foto: naled-serbia.org

U poljoprivrednoj kompaniji Fragaria kažu da oni kupuju i knjižice i markice svojim sezoncima. Isplatu vrše na kraju meseca, a radnike plaćaju po učinku.

I pored dobrih strana sistema sezonskih vaučera, u Hrvatskoj se i dalje sreću sa neprijavljenim radnicima ili situacijama da sezonski radnik obavlja posao koji nije predviđen kao sezonski. I tamo je najveći problem obezbediti dovoljan broj sezonskih radnika, ali je sigurno manji nego u Srbiji gde ovi radnici ne ostvaruju nikakva prava. U Srbiji je u toku priprema zakona o vaučerima za sezonske radnike.

Procenjuje se da u Srbiji ima između 100.000 i 120.000 sezonskih radnika, najviše u voćarstvu i povrtarstvu. Ovi radnici su uglavnom neprijavljeni, a osim toga što su nezaštićeni od povreda na radu i ne ostvaruju radni staž, država nema nikakav uvid u tokove novca u ovom sektoru.

Izvor: Gdeinvestirati.com
Previous Ministarka poljoprivrede: Cenu pšenice formira tržište, država će pomoći gde može
Next Beogradska berza: Dinarske obveznice i dalje u fokusu, rast indeksa

You might also like

Najvažnije vesti 1Comments

Developeri sada razvijaju botove, biznis sa aplikacijama na izdahu

Tržište za mobilne aplikacije upravo doživljava svoje zrelo doba. Tekstualne usluge ili čet botovi sada preuzimaju primat, piše britanski list Economist.

Najvažnije vesti 0 Comments

Koliko se zaista isplati proizvodnja lešnika u Srbiji?

Za lešnik je potrebno samo nešto novca, znanje i strpljenja. A opet, u Srbiji je proizvođača toliko malo da se 90 odsto lešnika uvozi.

Kompanije 0 Comments

Peter Goldschmidt novi generalni direktor Stada grupe

Peter Goldschmidt preuzeo je dužnost novog generalnog direktora Stada grupe u okviru koje u Srbiji posluje farmaceutska kompanija Hemofarm, saopšteno je danas.

1 Comment

Leave a Reply